VODIČ ZA BIVŠE PAUŠALCE: I firme koje nisu imale zaposlene moraće da angažuju knjigovođu

Od 1. januara 2014. bivši paušalci (računovođe, knjigovođe, revizori, vlasnici turističkih i marketinških agencija i drugi), zahvaljujući izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, dobiće neka nova "prava i obaveze", kojih će morati da se pridržavaju.

Telegraf, u okviru teme "Vodič za bivše paušalce", objavljuje šta će svi dosadašnji paušalci morati da znaju i primenjuju od naredne godine, kao  i savete kako je moguće uštedeti, kako legalno u okviru zakona umanjiti dobit.

Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji ima oko 250.000 paušalaca, a država je od njih godišnje prihodovala oko pola milijarde evra.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje su stupile na snagu 30. maja ove godine, promenjen je sistem oporezivanja preduzetnika.

- Najveća promena odnosi se na pojam lične zarade preduzetnika, uvodi se metod samooporezivanja. Preduzetnici mogu od 1. jula 2013. godine po želji da pređu na sistem samooporezivanja, dok će ovaj metod biti obavezan za sve preduzetnike od prvog dana naredne godine. To znači da će preduzetnik sam određivati poresku obavezu, a ne kao što je do sada bio slučaj - Poreska uprava donošenjem rešenja - navode za Telegraf knjigovođe i računovođe.

Lična zarada preduzetnika predstavlja iznos koji on podiže za sopstvene potrebe i na koji se obračunava i plaćaju porez i dobrinosi po odbitku.

- Ovaj porez i doprinosi i lična zarada priznavaće se kao odbitna stavka prilikom utvrđivanja neto prihoda, koji će se i dalje oporezivati porezom na prihod. Visinu zarade utvrđuje sam preduzetnik. Iz ovog proističe da osnovicu za obračun doprinosa čini lična zarada koju preduzetnik  sam određuje ili najniža osnovica za uplatu doprinosa ukoliko je veća od lične zarade, a ne kao što je do sada bio slučaj ukupan neto prihod preduzetnika. To bi trebalo da smanji obaveze po osnovu doprinosa koje su do sada  snosili preduzetnici - ističu knjigovođe za naš portal.

Prema njihovom mišljenju, loša strana svega toga je da se preduzetnicima tako nameće obaveza obračuna zarade, pa će knjigovođe ili računovođe biti potrebne i onima koji do sada nisu imali zaposlene. Obračun zarada u knjigovodstvenim agencijama kreću se na mesečnom nivou od 20 evra pa nadalje, u zavisnosti od broja zaposlenih.

Granica za paušalno oporezivanje podignuta je sa tri miliona na šest miliona dinara. Kako je Telegraf već objavio, pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku koji obavlja delatnosti i oblasti:

- Računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta

- Trgovine na veliko i malo, hotela i restorana

- Koje su evidentirane kao obveznici PDV

Bivši paušalci će zbog zakonskih promena morati da plaćaju porez na razliku između stvarno ostvarenih prihoda i rashoda koju su ostvarili u toku godine, iz čega sledi obaveza vođenja knjiga.

- Što se tiče troškova, bivšim paušalcima je sada u interesu da ih povećaju kako bi ostvarili manju dobit, samim tim i umanjili obavezu za plaćanje poreza - dodaju knjigovođe sa kojima je Telegraf razgovarao.

Predsednik Udruženje računovođa Srbije Dragoljub Sovilj kaže za Telegraf.rs da je sada izvesno da će svi bivši paušalci morati da imaju po jednog računovođu koji će da im vodi knjige.

- Ta usluga mesečno košta između 50 i 100 evra. Na godišnjem nivou to nije mali izdatak, ali svako može da ga unapred već uračuna kao budući trošak - navodi Sovilj.

On kaže da su paušalci do sada bili u obavezi da vode knjigu paušalnog oporezivanja.

- Od sada će biti u obavezi da prave završni finansijski izveštaj i poreski izveštaj. To se radi jedanput godišnje i neophodno je da se podnese Poreskoj upravi - dodaje Sovilj.

Što se tiče načina na koji bi moglo da se uštedi, Sovilj kaže da su to rashodi poput putnih naloga, dnevnica, računa za ručak, računa za gorivo, grejanja, zakupnina..

- Tu se mora imati mera, jer u suprotnom inspekcija može da vas pita za očiglednu nesrazmeru između onoga što ste prihodovali i onoga što ste potrošili. Nemoguće je da idete svaki dan na poslovni ručak, ili da putujete negde - kaže Sovilj.

On kaže da u Srbiji ima oko 30.000 licenciranih računovođa, i da je to sasvim dovoljno da se normalno obavlja posao, ali da dodatni problem stvaraju oni koji se time bave na neprofesionalan način.

(N. S.)