UBIJANJE KULTURE: Koga sve očekuje sudbina niškog džez festivala kome je ukinuta finansijska pomoć države?

Drastično smanjivanje sredstava za niški džez festival "Nišvil" iz republičke kese, kojim je dovedeno u pitanje održavanje ovog festivala, bilo je kap u prepunoj čaši nezadovoljnim kulturnim poslenicima.

Umetnici Srbije okupljeni u više udruženja pozvali su svoje kolege na "Protest protiv ubijanja kulture" 22. juna na Trgu Republike. Sasvim očekivana, a možda i zakasnela reakcija kulturnih radnika, za koje se iz budžeta, prema rečima izvršnog direktora Zvezdara teatra, Nenada Brkića, izdvaja poražavajućih 0,62% sredstava.

Pored "Nišvila", na oštećenoj strani našli su se ne samo organizatori svih važnijih manifestacija, već i same kulturne ustanove. Bilans je krajnje tragičan.

Bitef je, kako kaže njegova direktorka Jelena Kajgo, umesto prošlogodišnjih 17 dobio 9 miliona, JDP je za nove predstave dobio oko 4,8 miliona, što je jedva dovoljno za jednu predstavu, baš kao i Zvezdara teatar, kome je dodeljeno svega 4 miliona. "Palićki festival" je dobio osam puta manje sredstava nego lane.

No, najgore su prošli organizatori Novosadskog džez festivala i "Oktobarskog salona", koji iz državne kese nisu dobili ništa.

- Interesuje nas po kojim kriterijumima su nadležni iz Ministarstva kulture delili sredstva. Da li po prijateljskoj, nacionalističkoj, ili kojoj već osnovi? - pita u izjavi za Telegraf Gordana Dobrić iz "Oktobarskog salona".

Njena koleginica iz književno-tribinske redakcije, direktorka Olivera Stošić, najavljuje svojevrsnu reakciju.

- U narednom periodu organizovaćemo javnu diskusiju o rezultatima konkursa s nadležnima iz Ministarstva kako bismo utvrdili na osnovu kojih kriterijuma se dele sredstva i ko su i zašto prioriteti - kaže Stošićeva.

Da ne sme da se ćuti smatra i Jelena Kajgo, koja kaže da neće preći ćutke preko toga što im je budžet sa 17 smanjen na 9 miliona dinara.

- Mora da se reaguje. I "Bitef" deli sudbinu ostalih. Nećemo se predati. Pokušaćemo da se izborimo i dobijemo više sredstava. Onoliko koliko kao manifestacija s tradicijom i izvesnim ugledom zaslužujemo  - objašnjava Kajgo.

Od direktora "Nišvila" Ivana Blagojevića, pak, saznajemo šta je sve s kolegama bio prinuđen da izbaci iz programa, zbog kresanja budžeta od strane Ministarstva kulture.

- Pored "Svite o toleranaciji i slobodi" u izvođenju Internacionanog Maximus Big Banda i hora, otkazali smo i nastup kvarteta Dejvida Mareja s pevačicom Mejsi Grej (planiran za 15. avgust), kao i nastup Blues Brothers Banda (planiran za 18. avgust) - kaže Blagojević dodajući da su obustavljeni i pregovori s menadžmentom slavnog glumca i muzičara Hjua Lorija (poznatog po ulozi u seriji "Doktor Haus"), iako je on želeo da na "Nišvilu" promoviše svoj novi album, i čak pristao da za trećinu smanji svoj uobičajeni honorar.

- Nastupi svih izvođača čije je učešće do sada već najavljeno u medijima i na sajtu "Nišvila" neće biti dovedeno u pitanje. No, organizacioni tim festivala trenutno traži bendove koji bi mogli da popune mesta u programu - što je sada, kada je većina poznatijih izvođača već zaključila raspored koncerata do kraja jeseni - veoma teško - objašnjava Blagojević, ističući da će "Nišvil" u nekoliko narednih nedelja pokušati da pronađe modus kako da zadrži prepoznatljiv umetnički koncept uz obilje besplatnih programa i besplatne džez radionice za mlade muzičare iz cele Srbije.

Iako je u nekoliko navrata Blagojević istakao da ga je više povredilo to što je Ministarstvo nazvalo "Nišvil" "komercijalnim festivalom s nedostatkom kvalitetne umetničke selekcije" nego što im nisu dali dovoljno sredstava, ministar kulture Bratislav Petković ponovo je "Nišvilu" prilepio ovu etiketu, naglašavajući kako je neophodno napraviti razliku između ove manifestacije i ozbiljnog festivala kakav je, na primer, “Palićki festival”.

Međutim, i organizatori ovog festivala tvrde da su dobili čak osam puta manje sredstava nego prošle

Ovakve izjave ministra kulture nimalo ne čude džez muzičara Mihajla Mišu Blama, koji za Telegraf kaže da iza svega zapravo stoji birokratska administracija.

- Ko su ti mali nevidljivi ljudi koji odlučuju? - počinje priču za Telegraf Miša i dodaje:

- Zaista bih voleo da imenom i prezimenom istupe u javnost, da mogu da ih nazovem i pitam zašto se tako uvredljivo odnose prema organizatorima, ali ne mogu to da učinim kad se kriju. Ministar je samo figura koja popisuje, i ništa više. Zato se nikada i nisam obraćao Ministarstvu ni za šta.

Blama posebno iznenađuje naprasna priča o fantomskom džez festivalu u Kragujevcu.

- Ubeđuju me kako je to čuveni festival. Čuveni, za koji niko nikada nije čuo i za koji će Ministarstvo bez problema izdvojiti pare, i to nauštrb "Nišvila" ili sjajnih džez festivala u Pančevu, Valjevu, Novom Sadu - navodi Blam.

Vesna Kaćanski, urednik i izvršni producent Novosadskog džez festivala, potvrđuje Blamove reči objašnjavajući nam da su ove godine odista izostala sredstva od Republike.

- Istina je da ove godine nismo dobili sredstva od Republike, ali i u proteklih 14 godina ta sredstva nisu bila redovna (na svake dve godine), a bila su simbolična. Oslonićemo se na finansije koje dobijemo od grada, s tim što smo prošle godine dobili više od 10 miliona, a ove će sredstva biti daleko manja.

Uz nadu da će nedostatak sredstava do novembra, ipak biti nekako "zakrpljen", Kaćanski dodaje da bi u interesu svih bilo da se pomogne ovogodišnji "Nišvil".

Slično mišljenje ima i džez muzičar Vojislav Bubiša Simić, koji smatra da je nedostatak novca za "Nišvil" nešto što je nedopustivo, jer su festivali poput njega poslednji bastion u borbi protiv šunda.

- Nezamislivo je da država nema para za "Nišvil", a ima da finansira koncerte raznoraznih folk pevačica. Naročito je važno da u južnom delu Srbije, u kojem cveta folk muzika, postoje kulturne manifestacije ovoga tipa - kaže Simić, koji "odgovorno tvrdi" da su na "Nišvilu" proteklih godina gostovala vrhunska svetska imena i da se ovaj festival u tom smislu nikako ne može nazvati komercijalnim.

Ostaje nam da se zapitamo da li nakon gašenja bioskopa sledi zatvaranje pozorišta? Hoće li klasična muzika i dalje biti obeležje samo dana žalosti i da li će i dalje glavnu reč u kulturnoj politici voditi birokratska administracija? Možda ćemo na Trgu Republike 22. juna dobiti bar neki od odgovora.

Ali, i oni neće biti dovoljni dok se ne oglase nadležni i obezbede novac za kulturu.

(Katarina Vuković)