PRVI MAJ, OD POKOLJA DO ROŠTILJA: Top 7 stvari koje niste znali o Prazniku rada (FOTO) (VIDEO)

Za veliku većinu ljudi Međunarodni praznik rada evocira slike nasmejanih ljudi koji sa visoko podignutim parolama, okruženi poljoprivrednim i industrijskim proizvodima, tenkovima i projektilima, paradiraju ulicama prestonica bivših socijalističkih zemalja.

To barem važi za one starije. Mlađima evocira slike roštiljanja, opijanja po parkovima i dobrog druženja.

Međutim, nije od početka bilo tako. Sve je počelo rekom krvi i pokoljom.

1. Masakr na Hejmarketu

Događaj koji je istoriografija nazvala Hejmarketskim neredima, ili masakrom, odnosi se na incident koji se dogodio u Čikagu 4. maja 1886. godine, na zloglasnom Trgu Hejmarket.

Demonstracije su u prvi mah bile mirne, a imale su svrhu da podrže borbu radnika za osmočasovno radno vreme, što je od strane sindikata zatraženo 1. maja (otud i važnost tog datuma). Međutim, nepoznata osoba bacila je bombu na policiju, koja je uzvratila vatrom. Bilans je bio sedam mrtvih pripadnika snaga reda i četiri civila. Bilo je i mnoštvo ranjenih.

Osam anarhista je osuđeno za zaveru. Na sudu se tvrdilo da je jedan od njih napravio bombu, ali niko od osmorice je nije bacio.

Prvobitni izveštaji tamošnjih medija, kao ni svedoci, uopšte ne pominju da se pucalo iz pravca demonstranata. Pucala je jedino policija.

2. Prva kapitalistička država koja je slavila Prvi maj bila je Hitlerova Nemačka

Aprila 1933. godine, svega dva meseca nakon što su došli na vlast, nemački nacional-socijalisti proglasili su Prvi maj "Danom nacionalnog rada" i državnim praznikom, te objavili da će sve proslave organizovati Vlada.

Proslave drugih političkih i društvenih činilaca bile su zabranjene, a centralna masovna proslava je bila održana na Aerodromu "Tempelhof".

Sa time se nastavilo do kraja postojanja Trećeg rajha.

3. Svi fašisti su, osim nacista, represivno zabranjivali 1. maj

Nemački nacisti su, ipak, bili retkost među sličnim evropskim pokretima tog vremena.

Benito Musolini je u Italiji zabranio proslavu Prvog maja i za praznik italijanskog rada odredio 21. april, kada se slavio "Natale di Roma", odnosno rođendan Večnog grada.

U Portugaliji je Antonio de Oliveira Salazar represivno gušio svaki pomen 1. maja, a slično je bilo u Španiji: režim Franciska Franka je strogo progonio one koji su pokušavali da ga obeležavaju.

4. Francuzi prijateljima i rodbini poklanjaju đurđevak

Pored tradicionalnih demonstracija, radni narod Francuske Republike ima još jedan divan običaj.

Naime, u skladu sa običajem koji datira još iz doba burbonskog kraljevstva, iz vremena kralja Šarla IX, Francuzi svojim voljenima, prijateljima i rođacima poklanjaju đurđevak.

Prema predanju, ovaj vladar je kada je imao deset godina, 1561, dok je čekao svoj red da sedne na presto, poklonio jedan đurđevak svim prisutnim damama. Danas francuska država oslobađa plaćanja poreza prodaju đurđevaka toga dana, ali samo pod uslovom da su ubrani u prirodi i da nisu kupljeni da bi bili preprodati.

5. Da li ste čuli za "EuroMayDay"?

Promovisan od strane mreže feminističkih, antikapitalističkih i imigrantskih organizacija, grupa i kolektiva prevashodno u zapadnoj Evropi, "EuroMayDay" se održava 1. maja kao i tradicionalni Praznik rada, ali je koncentrisan na borbu protiv nesigurnosti.

Njegovi tvorci ga gledaju kao "apdejt" starog praznika, a organizuje se pod sloganom "ljudi koji živite u nesigurnosti, ujedinite se i štrajkujte za slobodnu, otvorenu i radikalnu Evropu".

Poreklo vodi iz Milana, odakle se proširio na Barselonu, pa onda i na celu Evropu. Procenjuje se da tog dana ukupno 300.000 ljudi protestuje protiv nesigurnosti na ulicama Evrope.

6. Amerikanci moraju u svemu da budu drugačiji

Premda ceo svet, bilo zvanično bilo nezvanično, Praznik rada slavi 1. maja, Amerikanci imaju drugačiji datum. Naime, njihov praznik je šetajući i slavi se prvog ponedeljka septembra. On služi da obeleži ekonomski i društveni doprinos radnika, a zove se "Labor day", odnosno Dan rada.

Njegovo uspostavljanje je predložio mašinista Metju Megvajer 1882. godine, a prvi put je proslavljen u državi Oregon. Nacionalni praznik je postao 1894. godine, a svi pokušaji da se prebaci na 1. maj su do sada bili neuspešni.

I dok Srbi roštiljaju, Francuzi, Španci i Italijani demonstriraju, Amerikanci kupuju. Trgovci tvrde da je promet tog dana drugi najisplativiji posle "crnog petka".

7. Istočnom bloku je muka od radničkih prava

Radnici bivših komunističkih država nemaju masovne proteste i demonstracije, a u kapitalističkim državama, poput Francuske i Italije, one su redovne i masovne.

Ovaj fenomen je dosta teško objasniti, ali verovatno ima veze sa zasićenjem višedecenijskom pričom i potenciranjem prava radnika koji su se, na koncu, osećali bedno, obespravljeno i daleko siromašnije nego njihovi saborci sa kapitalističkog Zapada.

Bilo kako bilo, i ove kao i prethodne godine, asfalt Pariza, Tuluza, Rima, Madrida, Barselone i Berlina biće prepun besnih radnika željnih pravde, dok ćemo mi, na Istoku, pošto smo izuzetno bogati i krcati svim beneficijama, praznik provesti roštiljajući i opijajući se.

Možda se u tome i krije odgovor na pitanje zašto je njima bolje nego nama.

(M. B.)