DAN KADA JE SVET ZANEMEO: 27 godina od černobiljske katastrofe (FOTO) (VIDEO)

Nuklearne elektrane obezbeđuju 5,7 odsto svetske energije i 13 odsto elektriciteta, a u svetu trenutno postoji 436 operativnih reaktora u 31 zemlji. Pored toga, na svetu postoji 140 mornaričkih plovila na nuklearni pogon, a njih pokreću 180 reaktora.

Bez obzira na prilično široku upotrebu (premda je ona i dalje ograničena u odnosu na druge izvore), debata o nuklearnoj energiji besni već decenijama. Dok pobornici njene upotrebe naglašavaju da se radi o jednoj od najčistijih i najodrživijih izvora koji smanjuje emisiju štetnih gasova, oponenti - među kojima je naglasniji Grinpis - veruju da atomske elektrane predstavljaju ozbiljnu pretnju po ljude i životnu sredinu.

Današnji dan posebno je značajan za ovu raspravu. Na današnji dan svetu se dogodio Černobilj.

Na današnji dan svet je zanemeo.

AKCIDENT

Pre tačno 27 godina, u noći 25. na 26. april 1986. godine, tačno u 1.23 po lokalnom vremenu, u atomskoj elektrani Černobilj, nedaleko od varošice Pripjat na samom severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se najteža mirnodopska nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.

Do nesreće je došlo usled testa na reaktoru, koji je - ironično - sproveden da bi se došlo do povećane bezbednosti same elektrane.

Međutim, nešto je pošlo naopako: jezgro reaktora četiri elektrane "Vladimir Ilič Lenjin" - kako se zvanično zove černobiljska nuklearka - eksplodiralo je nakon što je došlo do katastrofičnog povišenja energije u njemu, što je dovelo do ispuštanja ogromnih količina radioaktivnog goriva i materijala iz jezgra u atmosferu.

UZROCI

Kada je test počeo, operateri su krenuli sa snižavanjem snage reaktora. Reaktor je na snazi od 200 megavata bilo veoma teško kontrolisati i stoga su operateri izvadili veliki broj šipki za regulaciju (u reaktoru je ostalo samo šest do osam šipki, što je bilo protiv pravila i propisa).

Po gašenju turbogeneratora, došlo je do povećanja pritiska u reaktoru a ujedno i do opadanja nivoa vode za hlađenje, s obzirom na to da su pumpe usporavale zajedno sa ugašenim generatorom koji je obezbeđivao energiju za njih. Došlo je nakon toga do povećanja temperature vode na ulazu u reaktor, što je ujedno povećavalo njegovu snagu do nekontrolisanog nivoa.

Kako su operateri veći deo šipki za regulaciju snage već izvadili iz reaktora, nisu sada imali čime da snize njegovu snagu.

Operateri su se potpuno oslonili na dugme za automatsko gašenja reaktora u slučaju nesreće, ali kako su parametri u reaktoru bili nedopustivo visoki, ovaj sistem nije bio u mogućnosti da zaustavi rad.

LJUDSKI FAKTOR

Među faktorima koji su doprineli nesreći je svakako i neadekvatno obučeno osoblje. Direktor V. R. Brjukov je pre transfera u černobiljsku nuklearnu elektranu radio u termoelektrani na ugalj. Glavni inženjer Fomin je, takođe, imao iskustva samo na konvencionalnim elektranama. Djatlov, zamenik glavnog inženjera, imao je iskustva, ali na nuklearnim reaktorima u podmornicama.

Djatlov je posle nesreće isticao da su u uputstvima za rukovanje dizajneri reaktora "namerno" propustili da napomenu da su reaktori nestabilni na pojedinim opsezima snage, pre svega pri nižim. Pri nižoj snazi, u reaktoru se povećava koncentracija fisionih produkata, gde najznačajniju ulogu ima ksenon. Njegova koncentracija se veoma brzo povećava i reaktor se teško kontroliše.

Operateri, takođe, nisu bili svesni mane ili, bolje rečeno, osobine kontrolnih šipki. Naime, deo kontrolnih šipki koji prvi ulazi u reaktor je bio napravljen od grafita, što dovodi do povećanja intenziteta nuklearne fisije u jezgru reaktora, tj. povećava reaktivnost u zoni reaktora.

Usled ovakvog dizajna, spuštanje kontrolnih šipki u reaktor dovodilo je do kratkog povećanja reaktivnosti u reaktoru pre željenog sniženja.

REAKCIJA VLASTI

Obližnji grad Pripjat nije momentalno evakuisan. Žitelji su nastavili sa svojim životom i poslovima, potpuno nesvesni šta se dogodilo. Međutim, posle samo nekoliko časova, mnogima je pozlilo: doktorima su prijavljene glavobolje, metalni ukus u ustima i nekontrolisani kašalj i povraćanje.

Građani Sovjetskog Saveza su o nesreći prvi put informisani 28. aprila, dva dana kasnije, i to čak televizijskim saopštenjem u trajanju od 20 sekundi.

Tokom dana, neposredno nakon što se katastrofa desila, sve radio-stanice u zemlji puštale su klasičnu muziku, što je oprobana metoda državnih medija koji žele da sakriju neko dešavanje ili da narod na nešto pripreme. Stariji čitaoci će se setiti (barem po svedočanstvu onih koji su tog dana bili kod kuće), da je RTS 5. oktobra u toku dana, dok je zemlja bila na ivici građanskog rata, puštao koncert klasične muzike.

Kada je evakuacija stanovništva iz pogođenih područja počela, rečeno im je da ponesu samo ono što je neophodno, uz obrazloženje da će sve trajati tri dana. Zbog toga su mnogi ostavili puno ličnih stvari za sobom, koje su i dalje tamo.

Rano ujuru, 27. aprila, autobusi su stigli u Pripjat i počeli sa evakuacijom oko 11 časova. Do 15 časova evakuisano je 53.000 ljudi. Marija Šarapova, čuvena teniserka, takođe je evakuisana iz obližnjeg grada Gomela u Belorusiji, gde je godinu dana nakon katastrofe rođena. Njen otac, uplašen zbog radijacije, rešio je da pobegne iz ovog područja. Sticajem datih okolnosti, srela je Aleksandra Kafeljnikova, oca legendarnog tenisera koji ju je uveo u ovaj sport.

S obzirom na to da je Černobilj bio vođen direktno od moskovske administracije, ukrajinske vođe nisu bile informisane o nesreći.

- Vasil Durdinec (tadašnji ministar unutrašnjih poslova SSSR) me je pozvao oko devet sati ujutru da mi kaže da je izbio požar u elektrani. Kada sam ga pitala kako su ljudi koji tamo žive, on mi je rekao da nema razloga za brigu, te da "neki proslavljaju venčanja, neki sade cveće, a drugi pecaju u reci Pripjat" - kaže Valentina Ševčenko, ondašnja predsedavajuća Prezidijuma Vrhovne Rade Ukrajinske SSR.

POSLEDICE

I danas, 27 godina od nesreće, nuklearna elektrana u Černobilju predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kako u neposredno radijacijom pogođenom području Ukrajne, Belorusije, Rusije, tako i šrom severne hemisfere.

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je više od 100.000 ljudi, a radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Brojni slučajevi genetskih mutacija ljudi i životinja zabeležene su tada, i nakon toga.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis" je saopštila da je od posledica umrlo oko 200.000 ljudi, a da će u budućnosti u celom svetu oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja biti u vezi sa uticajem radijacije iz Černobilja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

ČERNOBILJ DANAS

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je "grad duhova", koji povremeno posećuju samo hrabri turisti.

Prema zvaničnoj statistici, januara 1986. u Pripjatu je živelo 49.400 ljudi.

U posebnu zonu od 30 kilometara danas se može ući samo sa dozvolom i opremom.

Na uništenom postrojenju upravo je u toku postavljanje novog zaštitnog sarkofaga, a čitav poduhvat košta oko milijardu evra i finansira ga najvećim delom Rusija. Očekuje se da će taj posao biti završen tokom naredne godine.

BUDUĆNOST NUKLEARNE ENERGIJE POD ZNAKOM PITANJA

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi Kina i Indija ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.

Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, Nemačka osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

U isto vreme su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

U svetu, je prema podacima iz maja prošle godine, radilo 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine, a građena su 63 nova reaktora.

Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da bi globalna upotreba nuklearne energije u naredne dve decenije mogla da poraste čak za 100 odsto.

Pogledajte video:

(M. B. / Tanjug)