PRAZNIK (NE)RADA, NEKAD I SAD: Kako smo 1. maj slavili 1963, 1973, 1983, 1993 i 2003. godine (FOTO) (VIDEO)

Kako je ove godine Međunarodni praznik rada Prvi maj "pao" kalendarski "blizu" pravoslavnog Uskrsa, mnogi su, ničim zasluženo, dobili mali sedmodnevni odmor. Oni drugi, kojima sreća ili porodične veze nisu obezbedile posao na državnom kazanu, za prolećni odmor moraće da nadmudre gazdu, ili da se zadovolje nekim produženim vikendom.

Nažalost, najveći broj onih koji su Praznik rada ove godine obeležili roštiljajući, šetajući ili ispijajući pivo ispred lokalne prodavnice − uopšte nema posao.

Evo kako se praznik (ne)rada slavio nekad:

KRAJ DEVETNAESTOG VEKA: BORBA ZA PRAVA RADNIKA

Inspirisani uspehom "drugova" iz Kanade, američki sindikalci zahtevali su 1884. godine donošenje zakona kojim bi se, između ostalog, ustanovilo osmočasovno radno vreme. Ovaj zakon na snagu je trebalo da stupi 1. maja 1886. godine. Izigrani od strane onih koji su im ova prava obećali, stotine hiljada radnika izašlo je na ulice Čikaga, gde je došlo do krvavih nereda.

"Moda" obeležavanja Prvog maja − na protesnim skupovima i mitinzima, uz apele za poboljšanje prava radnika − u Srbiju je stigla 1893. godine. Ova praksa, pokrenuta na Drugom kongresu Radničke internacionale, u Srbiji je trajala sve do predvečerja Drugog svetskog rata.

1947 - 1963: PARADE SLOBODNIH I PONOSNIH

Posleratno obeležavanje Dana radničkih prava, što Prvi maj u svom izvornom obliku jeste, imalo je obeležja prave svečanosti. Jedna od prvih parada posvećena Prvom maju u oslobođenom Beogradu odigrala se 1947. godine.

1963 - 1983: URANAK - PROSLAVA PRVOG MAJA OD IZLASKA SUNCA

U godinama koje su usledile, svečani i kolektivni duh Prvog maja se nastavio. Radnici uglavnom toga dana nisu radili, a oni koji jesu, dobijali su nadoknadu u visini skoro polovine plate. Svečanosti su organizovane širom zemlje još tokom prethodne noći, pa se tako u narodu ustalio "prvomajski uranak": uveče bi bila upaljena logorska vatra oko koje se, rano narednog jutra, narod skupljao na zbor.

Sedamdesetih godina, kada su u život svakog prosečnog radnika ušli automobili, postalo je popularno dovesti svog četvorotočkaša u prirodu, otvoriti sva vrata i pojačati muziku. Onda bi počelo roštiljanje, praćeno pivom i špricerom.

Lepo prolećno vreme, plata koja ne kasni, i slobodni dani: sasvim dovoljno za prijatan praznik.

1983 - 1993: SINDIKALNA PUTOVANJA I POKLONI IZ FRI-ŠOPOVA

Osamdesetih godina, međutim, zraci kapitalističke ekonomije počeli su da se promaljaju kroz bedeme jugoslovenskog socijalizma i osvetljavaju njegovu tešku održivost. Vreme je i dalje bilo lepo, plata je počela da kasni ili je isplaćivana u polutkama, a slobodnih dana je − u okviru prinudnih odmora − bilo sve više. Moda paradiranja po centru grada je prestala, a slobodni dani koristili su se za šoping ture, uglavnom po fri-šopovima na putu ka Grčkoj ili Trstu.

1993 - 2003: BEZ PLATE, PRAVA I MIRA − PRAVAC LOKALNI PARKOVI

Kraj dvadesetog veka radnici su dočekali na kolenima: umesto za mašinama, mnogi su "staž" odrađivali na frontu, a zarade gubili u piramidalnim bankama. Vreme je, kao i svakog maja, i dalje bilo lepo, za platu je mogao da se kupi litar kisele vode, a između slobodnih i "slobodnih" dana skoro da i nije bilo razlike. Umesto putovanja počelo je spavanje pred ambasadama, pa se i proslava Prvog maja sve više doseljavala na lokalna izletišta.

Uglavnom obeležena hitovima novokomponovane patriotsko-romansijerske muzike, velikim količinama alkohola i pucnjavom iz oružja donetog sa fronta, proslava Prvog maja je već devedesetih počela da gubi smisao.

2003 - 2013: BORBA ZA PRAVA RADNIKA − OPET?

Nakon nekoliko "neuspelih privatizacija", kako se od milošte nazivaju prodaje državnih preduzeća ispod cene sumnjivim biznismenima, bez posla je ostao veliki broj radnika, ionako dovedenih pred ivicu finansijske provalije. Prolećni dani još uvek su lepi, plate nisu stigle već nekoliko godina, a slobodni dani sve više postaju muka za svih skoro milion radno sposobnih, a nezaposlenih ljudi u Srbiji.

Lokalna izletišta još uvek su popularna, premda novac za hranu i piće koje tog dana troše, ljudi uglavnom izvlače iz "šteka". Vize su, u međuvremenu, ukinute, ali se putovanja − za one koji uspeju da skupe novca i vremena − svode na "protrčavanje" kroz najlepše evropske gradove za što manje para.

Promenili smo ideologiju, promenili smo položaj radnika, promenili smo praznovanje Prvog maja. Zatvorili smo krug.

(M. Stojanović)