AKCIJA TELEGRAFA: Privrednici, skupite novac i izgradite kliniku za transplantaciju srca u Srbiji!

Srbiji je neophodna savremena klinika na kojoj bi se obavljala transplantacija srca, poput one u Hjustonu u kojoj će biti operisana osmogodišnja Tijana Ognjanović.

Maloj Tijani uspelo je da ujedini čitavu naciju u nameri da se prikupi milion dolara, koliko joj je bilo potrebno za ovu operaciju. Međutim, malo je poznato da bi ovakva operacija u Srbiji, da ovde postoji klinika za transplantaciju srca, koštala mnogo manje, prema proceni profesora doktora Višeslava Hadži-Tanovića, između 50 i 100 hilljada dolara!

Hadži-Tanović, koji je specijalizirao kardiologiju na teksaškom Institutu za srce u Hjustonu, Parizu i Stokholmu i koji je prvi u Srbiji otvorio privatnu kliniku za pregled i lečenje srca, procenjuje da bi jedna takva klinika u Srbiji mogla biti izgrađena za oko 20 miliona dolara.

- Klinika na kojoj će Tijana biti operisana izgrađena je novcem američkih biznismena, koje je zauzvrat država oslobodila plaćanja nekih poreza. Po istom principu trebalo bi i naši uspešni privrednici da naprave kliniku u Beogradu - predlaže ovaj doktor.

On navodi da se u Srbiji ovakva transplantacija radi veoma retko iz dva razloga: nedostaju nam stručnjaci, ali i savremeni medicinski aparati. Poslednja takva operacija obavljena je 1999. na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

- Bilo bi dobro da takvu kliniku vodi strani menadžment, jer imaju daleko više iskustva, a i transplantacije srca bi, bar u prvo vreme, mahom morali da rade stranci, dok se ne osposobe domaći stručnjaci za tu oblast. Reč je o klinici koja bi bila kompletna - od ambulante do dijagnostike, urologije, psihijatrije i svih ostalih neophodnih odeljenja. Reč je o kompletnoj, modernoj klinici, na kojoj bi radili vrhunski lekari - navodi Hadži-Tanović.

Vodeći srpski biznismeni podržavaju predlog profesora Hadži-Tanovića da se i u Srbiji što pre izgradi moderna klinika za transplantaciju srca, kako naši građani ne bi morali da po belom svetu čekaju na ove izuzetno komplikovane i skupe intervencije.

U anketi Telegrafa najuspešniji srpski privrednici poručuju da bi rado učestvovali u ovakvom poduhvatu, uz napomenu da je potrebno zakonski urediti plaćanje poreza, kako bi se tačno znalo na koje se olakšice može računati.

Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna "Farmakom", bez razmišljanja bi podržao ovu akciju.

- Ukoliko bi se okupilo petnaestak najuspešnijih privrednika u Srbiji i svakom od njih dala mogućnost da budu oslobođeni plaćanja poreza ili makar dela poreza, verujem da bi novac mogao da se skupi. To je zaista dobra i humana priča, ali je pitanje da li bi država, sa svoje strane, mogla da privrednike oslobodi poreza - kaže za Telegraf Bogićević.

Njegov kolega biznismen Milan Beko, takođe, smatra da bi ova ideja, dobro razrađena, bila široko podržana od poslovnih ljudi iz Srbije.

- Prethodno je neophodno da budemo u miru s javnošću i državnim vlastima, kako bi se izbegle ružne spekulacije o karakteru našeg novca i razlozima donatorstva. Vreme je teško i potrebne su nam ovakve forme lične i društvene odgovornosti. Pokušajmo, ja sam za - ističe Beko u izjavi za naš portal.

I vlasnik "MK grupe" Miodrag Kostić pozdravlja inicijativu Telegrafa, uz napomenu da ovakve akcije treba da dobiju širu podršku, uključujući i poslovne ljude.

- Tokom 30 godina poslovanja “MK grupa” je izdvojila značajna sredstva za poboljšanje života i rada u Srbiji, pa je finansijska pomoć prvenstveno bila usmerena na obrazovanje i zdravstvo. Nedavno je osnovana Zadužbina porodice Kostić, koja će uskoro biti namenjena Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i predstavljaće roditeljsku kuću za oporavak dece obolele od raka - kaže Kostić za naš portal.

U “Delta holdingu” ocenjuju za Telegraf da je reč o ozbiljnom projektu koji zaslužuje pažnju i detaljniju razradu.

- Pre same inicijative, treba konsultovati Ministarstvo finansija, jer su naši zakoni takvi da su poreske olakšice za pravna lica minimalne. Zakon o porezu na dobit predviđa da su ukupni izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne i verske namene, zaštitu čovekove sredine i sportske namene priznati do iznosa od 3,5 odsto od ukupnog prihoda, i to kao iznos koji umanjuje oporezivu osnovicu, a ne kao odbitak od ukupnog poreza. Takođe, za izgradnju ovakvih objekata plaća se i PDV bez prava na povraćaj. Za fizička lica olakšice ne postoje – napominju u “Delti”.

Iz ove kompanije naglašavaju da podržavaju ideju da se donacije i sve slične humanitarne aktivnosti oslobode nepotrebnih dažbina, jer će to pomoći najugroženijim grupama u našem društvu.

- O konkretnoj ideji za izgradnju klinike za transplataciju srca možemo se izjasniti kada bude poznato više detalja - kažu u “Delta holdingu”, i podsećaju da su svoju prvu zadužbinu osnovali 2012. godine.

S druge strane, biznismen Milan Popović, koji je u više navrata pokazao svoju humanost donirajući inkubatore za porodilišta u Srbiji, kaže za Telegraf da je ovakva ideja teško izvodiva u Srbiji.

- Nemaju naši biznismeni toliko slobodnog novca da bi mogli da realizuju takav projekat. Ne mogu da se porede američki biznismeni i srpski. Kod nas je uspeh ako se opremi neko porodilište ili neko drugo, manje odeljenje. Naš narod generalno živi u zabludi o tome s kakvim bogatstvom raspolažu domaći privrednici. U Srbiji je nenormalno teško zaraditi novac, a još teže sačuvati ga - smatra Popović.

(Natalija Sekulić)