Margaret Tačer umrla u 88. godini života! (FOTO)

Bivša premijerka Velike Britanije, čuvena Gvozdena ledi koja je više od jedne decenije vladala Ujedinjenim Kraljevstvom, umrla je u 88. godini života.

Kako javljaju britanski mediji, Tačerova je preminula mirno, u snu, od posledica moždanog udara.

- Sa dubokom tugom primio sam vest o smrti ledi Tačer. Izgubili smo velikog lidera, velikog premijera i velikog Britanca - izjavio je aktuelni britanski premijer Dejvid Kameron, koji dolazi iz redova konzervativaca, kao i preminula.

Kraljica Elizabeta je saopštila da je s tugom primila vest o smrti Margaret Tačer i poslala poruku saučešća njenoj porodici.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je uputio saučešće njenoj porodici i građanima Velike Britanije.

- U ime Vlade Srbije i u svoje lično ime, primite moje najdublje saučešće povodom smrti prve premijerke Velike Britanije Margaret Tačer - naveo je Dačić.

On je istakao u telegramu saučešća da je Margaret Tačer "svoju zemlju u vremenima društvenih i političkih previranja vodila odlučno ka snažnom ekonomskom razvoju".

- Margaret Tačer gradila je politiku na jasnim principima i vrednostima i ostaće upamćena kao vrsni vođa jedne nacije - naveo je Dačić.

Margaret Tačer će biti ceremonijalno sahranjena uz vojne počasti, saopštila je Vlada Velike Britanije.

U skladu sa željama njene porodice, to neće biti u potpunosti državna sahrana, preneo je Rojters. Pogrebna ceremonija biće održana u Katedrali Svetog Pavla u Londonu, ali se datum za sada ne zna, a druge pojedinosti biće objavljene u narednih nekoliko dana.

- Biće pozvan čitav niz ljudi i grupa koji su povezani sa Tačerovom - saopštio je kabinet premijera Dejvida Kamerona.

Posle službe u londonskoj katedrali uslediće privatna kremacija, a sve će biti organizovano u skladu sa željama porodice Margaret Tačer, dodaje se u saopštenju.

USPON "GVOZDENE LEDI"

Margaret Hilda Tačer (devojačko Roberts) rođena je u oktobru 1925. godine u Grantamu, u grofoviji Linkolnšir. Njen otac je izvesno vreme bio i gradonačelnik. Školovala se u rodnom gradu ratnih četrdesetih godina, a studije hemije na Oksfordu pohađala je od 1943. do 1947. Posle diplomiranja radila je kao hemičar istraživač u fabrici plastike.

Pedesetih godina 20. stoleća se politički aktivirala u Konzervativnoj partiji. Na skupu prilikom pristupanja stranci upoznala je Denisa Tačera. Njen bogati suprug je finansirao dodatno obrazovanje svoje druge supruge, advokaturu i kurs ponašanja na sceni. U međuvremenu, Tačerovi su postali roditelji blizanaca 1953. godine.

Postala je član parlamenta iz Konzervativne stranke u Finčliju, na severu Londona 1959. godine, a povukla se iz Donjeg doma 1992. Postala je lider stranke 1975. godine. Pobedila je na parlamentarnim izborima 1979, 1983. i 1987. godine.

Bila je prva žena na čelu Vlade, a na ovoj poziciji zadržala se od 1979. do 1990.godine.

Kao premijer donosila je teške i nepopularne odluke, ali je uživala i široku popularnost. Pripisivano joj je kao uspeh da je britansku privredu uspela da postavi na zdrave noge. Ipak, period njene vlade bio je propraćen najmasovnijim štrajkovima, privatizacijama javnog sektora i bitnim povećanjem stope nezaposlenosti.

Nadimak Gvozdena ledi koju joj je jednom prilikom dao ruski novinar u potpunosti je opisivala njenu rigidnu politiku i stil vođstva. Na mestu premijerke zastupala je konzervativne političke stavove koji su po njenom imenu dobili naziv "tačerizam".

Poznata je po odličnim odnosima sa Ronaldom Reganom, koji ju je izuzetno cenio i smatrao svojim najbližim savetnikom. Njihovo partnerstvo 1980-ih omogućilo je globalno liderstvo novom konzervativnom pokretu, u čijoj osnovi je bilo slobodno tržište, privatizacije, smanjenje uloge države u kombinaciji sa antikomunizmom. Ta politika se nazivala i "reganomika" i pada u vreme kada se intenziviraju procesi globalizacije, pre svega ekonomske.

TITOVA SAHRANA

Uvažavana Gvozdena ledi posetila je Beograd i davne 1980. godine, da bi prisustvovala sahrani bivšeg predsednika  SFRJ Josipa Broza Tita, sa kojim je bila u dobrim odnosima. Bila je jedna od 124 zvaničnika koji su prisustvovali sahrani.

FOKLANDSKI RAT

Velika Britanija je tokom njene vladavine ekonomski ojačala. Tačer je, takođe, izdejstvovala da Britanija, kao članica Evropske zajednice, dobije "popust" za doprinos budžetskoj kasi sadašnje EU.

Godine 1982, opredelila se za ratnu liniju i naredila je pomorski napad na Argentince tokom krize oko Foklandskih ostrva, na koje je Argentina izvšila invaziju. Britanija je taj rat relativno brzo dobila, što joj je znatno podiglo popularnost u Velikoj Britaniji, prethodno bitno uzdrmanu.

Na krilima pobede u Foklandskom ratu 1983. godine, Konzervativna partija sa Tačerovom na čelu osvaja većinu u parlamentu, čak 42 odsto glasova, slede ih Laburistička partija sa 28 odsto i Liberalno demokratska partija sa 25 odsto.

Samo godinu dana potom ona uspeva da izbegne bombaški napad terorističke organizacije IRA na hotel u Brajtonu, u kojem se održavala konferencija Konzervativne partije.

- Nisam mislila da ću doživeti taj dan - rekla je Tačerova nakon napada.

KRAJ VLADAVINE 

Godine 1990, smenjena je najpre sa liderskog mesta u partiji, a do toga je došlo posle lobiranja evropskih zemalja kojima je smetalo premijerkina uzdražanost tada aktuelnom stvaranju Evropske unije. Iz Donjeg doma britanskog parlamenta povukla se konačno 1992. godine.

Tačerova se poslednjih godina nije pojavljivala u javnosti, a poslednji put se obratila 2002. godine. Od tada je imala nekoliko manjih moždanih udara.

Živela je povučeno, ali se njena porodica pominjala nakon hapšenja sina Marka zbog utaje poreza, a mediji su mu pripisivali i brojne ljubavne afere.

Njena ćerka Kerol otkrila je 2008. godine da njena majka boluje od senilne demencije već sedam godina.

Život Margaret Tačer pretočen je u dva filma, prvi i mnogo manje uspešan "Margaret Tačer: Dug put do Finčlija" iz 2008. godine opisuje sam početak karijere Tačerove i njen put ka prvoj premijerki Velike Britanije.

Drugi film iz 2011. godine - "Gvozdena ledi" sa Meril Strip u glavnoj ulozi prikazuje je kao senilnu osobu koja veći deo vremena živi u prošlosti i ne može da se pomiri sa smrću svog voljenog supruga, izazvao je mnoštvo kontroverzi.

Pogledajte trejler za film "Gvozdena ledi":

(M. R.)