SRBI MANJI "MESOŽDERI" OD EVROPLJANA: Pojedemo 60 kilograma mesa godišnje - najviše svinjskog, a najmanje jagnjećeg!

U Srbiji se godišnje potroši 60,7 kg mesa i mesnih prerađevina po stanovniku, što je skromno u poređenju sa mnogim zemljama Evropske unije, čija godišnja potrošnja mesa i mesnih prerađevina u proseku iznosi 78 kilograma po stanovniku!

A statistika kaže da se u Nemačkoj godišnje troši 90 kg mesa po stanovniku, u Francuskoj 98, a u Italiji 87 kg. U potrošnji mesa u EU dominira svinjsko meso sa godišnjim prosekom od 45,3 kilograma, živinskog 23 kilograma, goveđeg, junećeg i telećeg se potroši 16,9 kilograma, a jagnjećeg tri kilograma po stanovniku.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u našoj zemlji se u proseku godišnje potroši 17,3 kilograma svinjskog mesa, živinskog 17,2, goveđeg, junećeg i telećeg 4,4 kilograma, a jagnjećeg 0,9 kilograma po stanovniku.

Zapravo, u Srbiji je godišnja potrošnja po stanovniku kravljeg mleka, bez prerađevina, od 55,1 litara, znatno manja od proseka u EU koji iznosi 90,4 litara. Posebno je porazan podatak da u potrošnji voća - 37,3 kg i povrća - 99,8 kg po stanovniku, Srbija zaostaje čak 2-3 puta u odnosu na prosek u EU.

- Što je neka zemlja siromašnija, više se troši na hranu i njenim građanima ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, a na neku luksuzniju robu ne mogu ni da pomišljaju - ističe za Telegraf.rs Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, komentarišući ove podatke.

Prema Savićevoj oceni, paradoks je da je naša hrana skuplja, ali nam je konkurencija niska.

- Zaštita potrošača u zemljama EU je daleko veća nego u Srbiji, gde su cene hrane više, a njen kvalitet niži. S druge strane, struktura onog što kupujemo je loša jer se novac daje uglavnom za hleb i krompir ili neki jeftini suhomesnati proizvod, što dugo može da drži sitim. Veoma je malo onih koji mogu da kupe kavijar ili neku kvalitetniju ribu - ocenjuje dr Savić.

Kad se to ima u vidu, ne čudi ni to što se u Srbiji neuporedivo manje nego u drugim zemljama jede povrće i voće. U proseku, godišnje pojedemo svega 4,8 kilograma pomorandži, a Evropljani čak 32,9 kilograma. U našoj zemlji godišnje se potroši 13,3 kilograma jabuka, a u Uniji četiri kilograma više od toga. Trešanja i višanja u proseku pojedemo svega 1,7 kilograma, šljiva 1,4 a limuna 1,3 kilograma.

S druge strane, sve ono što se dešavalo poslednjih godina, uključujući i ekonomsku krizu, uticalo je i na kupovnu moć građana Srbije, koja je dosta mala jer čak 43,2 odso kućnog budžeta odlazi na hranu.

U zemljama EU izdaci za hranu neuporedivo manje učestvuju u strukturi lične potrošnje, u Velikoj Britaniji sa svega 13 odsto, u Luksemburgu i Nemačkoj sa 14 odsto, pa sve do 38 odsto u Rumuniji. U proseku taj procenat u EU je 18 odsto.

(N. Sekulić)