Knežević: Biznismeni sa Kipra masovno prelaze u Crnu Goru!

Predsednik "Atlas fondacije" Duško Knežević (na slici sa ministrom finansija Kipra Mihalisom Sarisom) u intervjuu za crnogorske "Dnevne novine" kaže da je zatrpan pozivima vlasnika brojnih investicionih kompanija koje posluju na Kipru, a koje žele da otvore predstavništva u Crnoj Gori, i dodaje da su predložene mere od strane EU za rešenje krize na ovom ostrvu jako nepopularne.

Kako vidite novonastalu situaciju na Kipru, pošto ste poslovno angažovani tamo, a i porodica vam živi na Kipru?

- U ukupnom procesu spasavanja ekonomija u EU, koje su suočene sa problemima, ovog vikenda je došlo do obrta bez presedana. Kiparska Vlada uslovljena je od Trojke (MMF: ECB i Eurogrupa) da na računu za spasavanje banaka mora da nadomesti milijarde iz bankarskog sektora. Taj iznos bi bio nadoknađen uvođenem jednokratnog poreza na sve deponente u kiparskim bankama. Ovo je korak bez presedana i zbog toga što bi u procesu spasavanja banaka po prvi put bili pošteđeni nameta vlasnici obveznica u tim istim bankama i celi teret bi bio prebačen na deponente. Sve prethodne aktivnosti u drugim ekonomija, koje su se odnosile na spasavanje posrnulih ekonomija, ulazile su u tehničke detalje, npr. restrukturiranje duga, fiskalna konsolidacija. Ako se zaborave svi eufemizimi koji su korišćeni, ovo je politička odluka oporezivanja deponenata i tačka. Svedoci smo da je prethodnih dana cela situacija oko Kipra izazvala veliku pažnju na širem međunarodnom nivou. Najviše zbog toga što je Kipar zbog svog specifičnog položaja uvek bio jako interesantan za zemlje Bliskog istoka, Rusiju i Veliku Britaniju. Dovoljan je podatak da se trenutno u kiparskim bankama nalazi preko milijardu depozita, a da od toga tek nesto više pripada Kipranima. Predložene mere od strane EU su jako nepopularne i svedoci smo da su već prvih dana izazvale ogroman pritisak na banke. Cela situacija me neodoljivo podseća na situaciju sa "Limon brothersom", kada se nekim neopreznim merama, praktično pokrenula svetska kriza, koja do danas traje. Skepticizam i ogorčenje sa Kipra vrlo se lako može preneti na Španiju, Portugal, Irsku pa čak i Italiju, i moja je bojazan da bi to moglo naneti odlučujući udarac naporima za spas evro zone.

- Mere koje je EU predložila na Kipru neće imati značajan uticaj na poslovanje "Atlas Grupe" i Finansijske institucije koja ima svoje sedište na Kipru. Klijentska sredstva koja se nalaze na računima "Atlas capitala" nalaze se na računima banaka u EU, a dobar deo je i kod naše dve banke u Crnoj Gori i "Atlas banci" u Moskvi. To je i u skladu sa internim pravilima o diversifikaciji rizika, a koji primenjujemo na nivou cele grupe. To nam je, recimo, pomoglo da na vreme osetimo da se sprema svetska ekonomska kriza, pa smo u značajnoj meri uspeli da sačuvamo sve poslove u Crnoj Gori, Rusiji, Srbiji, a to će u ovom slučaju biti situacija sa Kiprom.

 Kako komentarišete mere koje je predložila Evropska unija?

- Mislim da će mere koje je Evropska unija predložila imati vrlo negativan uticaj na stabilnost bankarskog sistema na Kipru, a kao što sam i već rekao, po mom sudu, imaće negativne uticaje i na bankarske sisteme ostalih EU država. Čak i ako prođe predlog o jednokratnom porezu na depozite, stvoriće se ogroman pritisak na depozite u bankama i mnogi će nastojati da ih prebace u druge zemlje što će dodatno produbiti krizu ekonomije Kipra. Na samom Kipru prisutno je veliko ogorčenje ovakvim predlogom, jer mnogi smatraju da se ovakav porez direktno kosi sa osnovnim načelima bankarstva i uopšte interesa da se u bankama drži novac. Naravno, to je nezadovoljstvo najviše prisutno kod predstavnika ruskog kapitala, jer oni trenutno u bankama na Kipru drže preko milijardu evra, a uz to Rusija je pozajmila tri milijarde evra, čija naplata tek sledi. Koliko je to za njih značajno, vidimo i da je prva reakcija stigla od predsednika Vladimira Putina, koji je ove mere nazvao lošim i

nepravednim. A u delu stručne javnosti postavlja se i pitanje da ovo nije možda "evropska verzija Lehman brothers scenarija".

 Kako će se kriza na Kipru odraziti na Crnu Goru?

- Mislim da ovo može da bude velika šansa za Crnu Goru, našu privredu i bankarski sektor. Crna Gora je mala, stabilna, fleksibilna ekonomija, koja ima prednost korišćenja evra, koja uz to ima vrlo povoljan poreski sistem. Ja sam odavno pominjao da bi kroz uvođenje MIFID I PSD regulative, Crna Gora zaokružila ekonomski sitem i napravila ga vrlo privlačnim za investitore iz Rusije, Kine, sa Bliskog istoka i iz EU. Koliko je neiskorišćena šansa, dovoljno govori situacija oko Kipra, koju pominjemo, obzirom da je Kipar po svemu država slična Crnoj Gori, a depoziti u njihovim bankama su nekoliko puta veći od crnogorskih, dok je BDP na nivou koji je šest puta veći od crnogorskog. Ja sam poslednjih dana zatrpan pozivima od vlasnika brojnih investicionih kompanija koje posluju na Kipru, a koje žele da otvore predstavništva u Crnoj Gori ili čak da kompletan biznis prebace kod nas. Smatram da je to sjajna prilika da se privlačenjem takvih investitora pokrene cela ekonomija i doprinese nastavku dinamičnog ekonomskog razvoja Crne Gore pored krize koja je na snazi.

(Telegraf.rs / Izvor: Dnevne novine.me)