ODLAZAK PAPE: Benedikt XVI napustio Vatikan, uskoro izbor novog poglavara (FOTO) (VIDEO)

Poglavar rimokatoličke crkve Benedikt XVI danas svojevoljno napušta Vatikan. On je prvi papa koji je posle 600 godina dao ostavku na to mesto. Ostaće upamćen kao prvi poglavar koji je putem Tvitera komunicirao sa vernicima širom sveta i po tome što su se za njegovu vladavinu vezivali i mnogi skandali. U redu za crvene cipele čeka 12 kanditata od kojih će jedan biti odabran do 31. marta.

Papa se prepodne oprostio od kardinala, a u 17 sati helikopterom odlazi u Kastel Gandolfo, mestašce udaljeno 25 kilometara od Vatikana, u kojem će provesti vreme do obnove manastira Mati Eklesie. Njegov pontifikat zvanično prestaje tačno u 20 časova čime će nastupiti period "prazne stolice" u Vatikanu.

Kastel Gandolfo

Novo papino prebivalište biće gradić u Laciju koji je najpoznatiji po letnjoj rezidenciji rimskih biskupa. Sa populacijom od svega 8.834 stanovnika i pogledom na jezero Albino, spada u jedan od najlepših gradića u čitavoj Italiji. Rezidencija je sagrađena u 17. veku i prvobitno je bila  namenjena za papu Urbana VIII. Palata nije korišćena u periodu od 1870. do 1929. godine, a pape Pije XII i Pavle VI preminuli su u ovom letnjikovcu.

U Kastel Gandolfu papa će ostati do završetka obnove bivšeg manastira Mati Eklesije unutar Vatikana.

Manastir Mati Eklesije osnovao je papa Jovan Pavle II 1994. godine želeći da ima grupu opatica koje će se moliti za papu i crkvu. Svakih pet godina monahinje su se menjale, a u novembru 2012. poslednja je napustila zdanje zbog renoviranja.

Nakon ostavke Benedikta XVI odlučeno je da će ovaj manastir biti njegova nova rezidencija, zbog čega će radovi biti uskoro završeni.

Trka za naslednika

U redu za papsku stolicu čeka 12 kandidata. Istoričari i analitičari crkve već iznose prognoze najizglednijih kandidata koji će preuzeti katedru rimskog nadbiskupa.

Imena koja se najčešće pominju kao mogući naslednici Bendikta XVI su: italijanski kardinali Anđelo Skola i Đanfranko Ravazi, Peter Turkson iz Gane, Leonardo Sandri iz Argentine, Oskar Maradijaga iz Hondurasa, Brazilci Odilo Šerer i Žoao Braz de Aviz, Kanađanin Mark Ulet, Timoti Dolan iz SAD, Austrijanac Kristofer Šoenborn, Mađar Peter Erde i Filipinac Luis Tagle.

Svakako najviše polemike javnosti izazivaju kardinal iz Gane Piter Turkson (64), takozvani "crni papa" i Luis Tagle (55), kardinal sa Filipina i nadbiskup Manile od 2011. godine. Ipak, nagađanja su da je najozbiljniji kandidat za svetu stolicu Anđelo Skola (71) jer je on, kako se navodi, papin izbor.

Kladionice rade punom parom

Klađenje na papske izbore datira od pre 500 godina. U 16. veku zabeležene su prve opklade. Prvi "tip" zabeležen je davne 1503. godine, a danas je to jedan od najpopularnijih vidova klađenja u katoličkom svetu. Međutim, u SAD ova praksa je zabranjena čak i u najvećem kockarskom gradu Las Vegasu još od 1961. godine.

U najvećoj irskoj kladionici "Pedi Pauer" možete se kladiti na svog kandidata, njegovo godište, ime, kada će konklava početi sa radom, koliko dugo će novi poglavar ostati na tronu, čak i koji grad će prvo posetiti. Za sad najveću kvotu odnosno najveću šansu za pobedu ima kardinal Piter Turkson iz Gane, slede ga Anđelo Skola iz Italije i Mark Kelet iz Kanade, dok najmanje šanse ima Leonardo Sandri iz Argentine.

Izbor

Ostavka pape Benedikta pokrenula je ponovo vekovni proces biranja novog naslednika Svetog Petra. Papu bira Kolegijum kardinala, najstarijih crkvenih zvaničnika koji su imenovani od strane samog rimskog biskupa. Oni će se sastati u Vatikanu na konklavi koja će ovom prilikom biti sazvana.

U izboru će učestvovati 203 kardinala iz 69 zemalja. Pravila Konklave promenjena su 1975. godine i isključuju mogućnost da se glasa za kandidate starije od 80 godina.

U periodu od papine ostavke i izbora za novog, kolegijumom kardinala vladaće crkva sa kamerlengom Tarsiskom Bertoneom kao na čelu. Njegov posao biće da nadgleda čitavu izbornu kampanju unutar Sikstinske kapele. Tokom Konklave kardinali ne smeju imati kontakt sa spoljnim svetom. Kardinali ostaju zatvoreni u Vatikanu dok ne donesu odluku. Iako Vatikan navodi da je kardinal vođen Svetim Duhom, otvorena kampanja je zabranjena,a izbori za novog papu su ipak politički proces.

Reč konklava doslovno znači da su kardinali zaključani i da se "drže pod ključem". Proces može trajati danima, a papa može biti izabran prostom većinom od kad je Jovan Pavle II promenio pravila.

Pre početka glasanja jake policijske snage pregledaće čitavu oblast oko Sikstinske kapele.

Jedini nagoveštaj o tome šta se dešava unutar kapele jeste dim koji se vidi dva puta dnevno nakon spaljivanja glasačkih listića. Crni dim znači da papa nije izabran, a kada se pojavi tradicionalni beli dim, to znači da je papa odabran

Istorijski odlazak

Jozef Racinger na čelo Rimokatoličke crkve došao je u aprilu 2005. godine nakon smrti Pape Jovana Pavla II. U vreme kada je izabran imao je 78. godina čime je bio jedan od najstarijih papa. Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.

Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam. Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalno-plavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize.

Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije". Racinger se zalagao za probližavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti, nazivaju "fundamentalistima".

Papa Benedikt XVI prvi je poglavar koji je sa svojim fanovima i vernicima komunicirao i putem društvene mreže Tviter. On je "tvitovao" na osam svetskih jezika.

Čak je i neposredno pred poletanje, papa napisao poslednju tviter poruku: "Hvala vam na vašoj ljubavi i podršci, želim vam da uvek osetite sreću koja dolazi od stavljanja Hrista u središte vašeg života."

Inače, poslednjeg dana pontifikata, papa Benedikt XVI je u obraćanju kardinalima pozvao Katoličku crkvu da jedinstveno stane uz njegovog naslednika i obećao svoju "bezuslovnu" poslušnost novom papi.

- Nastaviću da budem blizu vas u molitvama, posebno u narednih nekoliko dana kada budete birali novog papu kome danas objavljujem bezuslovno uvažavanje i poslušnost - rekao je odlazeći papa.

- U ovih proteklih osam godina mi smo proživeli prekrasne trenutke obasjane svetlošću na putu vere, kao i momente kada su tamni oblaci prekrivali nebo - rekao je Benedikt XVI kardinalima koji su se okupili na oproštajnom sastanku.

Na sastanku su bili i kardinali koji će činiti konklavu koja bira naslednika Benedikta XVI koji je sredinom meseca svojevoljno odlučio da napusti pontifikat.

Skandalozni potresi

Za osmogodišnji period njegove vladavine vezuju se mnoga dobra dela, a svakako najpoznatije je ono kad se sastao sa žrtvama sveštenika pedofila i javno im se izvinio. Ipak brojne žrtve širom sveta i dalje optužuju Benedikta XVI da je, zajedno sa crkvenim vrhom, učestvovao u zataškavanjima zlostavljanja, dok je bio nadbiskup u Nemačkoj i kasnije kao čelni čovek vatikanske Kongregacije za doktrinu vere.

Najveća afera sa kojom će se dovoditi u vezu ime pape Benedikta XVI svakako je afera "Vatiliks".

Podsetimo, bivši sobar Benedikta XVI Paolo Gabriele je u oktobru prošle godine osuđen zbog krađe poverljivih dokumenata o navodnoj korupciji u Svetoj stolici. Gabriele je osuđen na zatvorsku kaznu, ali je papa odlučio da ga pomiluje.

(M. Radović )