12 glavnih kandidata za tron pape: "Crni papa", "urbani plemić", "Racingerov klon"

Iako je vatikanska izreka "ko u konklave ulazi kao papa, iz njih izlazi kao kardinal" dobro poznata i više puta potvrđena u praksi, uoči svakog izbora za papu iskusni vatikanski izveštači, istoričari i analitičari crkve iznose imena tzv. "papabilnih" kardinala, najizglednijih kandidata za preuzimanje katedre rimskog biskupa.

Imena koja se najčešće pominju kao mogući naslednici Bendikta XVI su: italijanski kardinali Anđelo Skola i Đanfranko Ravazi, Peter Turkson iz Gane, Leonardo Sandri iz Argentine, Oskar Maradijaga iz Hondurasa, Brazilci Odilo Šerer i Žoao Braz de Aviz, Kanađanin Mark Ulet, Timoti Dolan iz SAD, Austrijanac Kristofer Šoenborn, Mađar Peter Erde i Filipinac Luis Tagle.

Anđelo Skola (71) - konzervativni favorit

Skola je u kardinala promovisan 2003. godine. Poslednje dve godine je na čelu milanske nadbiskupije, najveće u Italiji. Pripadnik je konzervativne struje i nagađa se da bi njegov izbor bio po volji papi Benediktu XVI.

 Đanfranko Ravazi (70) - jedan od najobrazovanijih

Kardinal od 2010. Mediji pišu da se radi o jednom od najobrazovanijih kardinala širokog kulturnog zaleđa i iskustva, ali mu je minus to što nema pastoralno iskustvo.

Piter Turkson (64) - "crni papa"

Kardinal iz Gane to zvanje nosi od 2003. Sa 48 godina postavljen je za nadbiskupa Kape Kosta, a pre tri godine taj široko obrazovani poliglota imenovan je za čelnika Papinskog veća i najviše je rangirani afrički kardinal. Vatikanolozi ga opisuju kao skromnog, ali otvorenog čoveka s prefinjenim smislom za humor.

Leonardo Sandri (69) - vatikanski diplomata

Foto: AP

Iz Argentine je, a kardinal je od 2007. Bivši vatikanski diplomata, nuncije u Venecueli i Meksiku, poslednjih je šest godina na čelu Kongregacije za istočne Crkve.

 Oskar Maradijaga (70) - progresivac

Iz Hondurasa, kardinal od 2001. Smatra se progresivcem, a deo medija ga doživljava kao zvezdu crkve u Latinskoj Americi i latinoameričkog Vojtilu. Govori pet stranih jezika i verovatno ima najbogatije iskustvo u međunarodnim odnosima od svih kardinala.

Odilo Šerer (63) - umerenjak iz Brazila

Brazilac je kardinal od 2007. Smatraju ga pripadnikom umerene struje. Brazil je, inače, najveća katolička zemlja na svetu, ali se suočava s padom broja vernika, pa bi izbor brazilskog pape mogao biti velik podsticaj u suprotnom pravcu.

Žoao Braz de Aviz (65) - osveženje u Vatikanu

Takođe Brazilac, kardinal od 2012. Iako je, kako pišu mediji, doneo svežinu u vatikansku kuriju, upravo bi mu činjenica da je relativno "svež" kardinal mogla predstavljati prepreku u mogućem izboru.

 Mark Ulet (68) - "Racingerov klon"

Ovaj Kanađanin je kardinal od 2003. godine i po analitičarima najveći favorit nakon Skole. Konzervativac je i mediji ga opisuju kao "Racingerovog klona".

 Timoti Dolan (62) - "papa Amerikanac"

Kardinal iz SAD, a na toj funkciji je od prošle godine. Časopis “Tajm” uvrstio ga je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu u 2012. Medijski je vrlo eksponiran i odličan je komunikator. Čvrsti konzervativac.

Kristofer Šenborn (68) - urbani plemić iz Austrije

Austrijanac je kardinal od 1998. godine. Potomak je jedne od vodećih aristokratskih porodica Habsburške monarhije. Jedan je od retkih kardinala koji se od početka protivio prikrivanju pedofilskih skandala u Crkvi i tražio duboke i temeljne istrage. Opisuju ga kao pomirljivog pragmatika, urbanog, hrabrog i inteligentnog, bližeg umerenoj nego konzervativnoj struji.

Peter Erde (60) - blizak pravoslavlju

Mađar je kardinal od 2003. Konzervativac. S obzirom na položaj zemlje iz koje dolazi, nije čudo da je predvodnik u odnosima katoličke s pravoslavnim crkvama.

Luis Tagle (55) - Kardinal s Filipina

Filipiniac je nadbiskup Manile od 2011. godine, a za kardinala je imenovan na poslednjem konzistoriju Benedikta XVI, pre četiri meseca. Međutim, 44 godine bio je biskup Imusa, filipinske dijeceze koja broji 2,2 miliona vernika, a tamo je oduševio pastvu obilazeći biskupiju.

(Telegraf.rs / Tanjug)