ORAO RAZDORA: Albanci tvrde da polažu pravo na presto cara Dušana u Visokim Dečanima?!

Albanci tvrde da polažu pravo na staru srpsku svetinju − mermerni presto cara Dušana u Visokim Dečanima, saznaje Telegraf.rs iz krugova bliskih manastiru Dečani!

Ovu tvrdnju, prema našim saznanjima, Albanci temelje na osnovu amblema dvoglavog orla na svetom tronu (inače jedinom autentičnom i potpuno sačuvanom srpskom prestolu iz srednjeg veka), koji po njima predstavlja "jasno obeležje Albanije"!

Iguman manastira Dečani Sava Janjić kaže za naš portal da ovo nije prvi put da se sreće s takvim i sličnim tvrdnjama, ali da ne obraća pažnju na njih, jer predstavljaju ništa drugo do "uzaludne pokušaje samozvanih tumača istorije da dokažu nešto što nijedan ozbiljan istoričar ne bi smeo da tvrdi".

- U manastiru nema ničeg što bi se moglo dovesti u bilo kakvu vezu s Albancima. Imamo jednu od najbogatijih i najbolje sačuvanih manastirskih dokumentacija, koja to jasno dokazuje - počinje priču Janjić, i dodaje:

- Pomenuću vam samo "Osnivačku dečansku povelju", u kojoj se nalaze imena svih žitelja Dečana, vekovima unazad. Interesantno je, na primer, da su sva od zabeleženih imena slovenska.

Da je prema Janjićevim rečima, polaganje prava na presto cara Dušana, na osnovu amblema, besmisleno, ukazuje i više nego evidentna razlika između srpskog i albanskog dvoglavog orla:

- Albanski je crn i s podignutim krilima, dok je srpski beo, sa spuštenim krilima. Ostaje mi samo da zaključim da ovakve tvrdnje dolaze iz uzaludnih albanskih pokušaja da sebi izgrade istorijski kontinuitet, s obzirom na to da se pod tim imenom pojavljuju tek u 11. veku. Ovakve hipoteze svrstavam u domen naučne fantastike, baš kao i one prema kojima Albanci tvrde da su na mestu Nemanjićkih nekada stajale njihove stare crkve - ističe iguman Dečana.

I ostali Telegrafovi sagovornici slažu se u tome da je pomenuta tvrdnja ništa drugo do jedna u nizu albanskih manipulacija, kojom bezuspešno hoće da dokažu da je kosovska zemlja u svakom smislu, pa i duhovnom i kulturno-istorijskom, zapravo njihova.

- Poznata je istorijska činjenica da je amblem belog dvoglavog orla na svetoj stolici u Visokim Dečanima nasleđe Vizantijskog carstva. Čitave jedne imperije, čije je pre svega duhovno, pa onda i kulturno-istorijsko nasleđe nastavila Srbija, a ne Albanija - objašnjava ikonopisac Veronika Đukanović.

U Vizantiju simbol dvoglavog orla, prema rečima istoričara umetnosti Dušana Milovanovića, stiže iz praslovenskog perioda. Reč je, kako Milovanović objašnjava za Telegraf, o praslovenskom simbolu koji je preko Persije stigao do Slovena i Vizantije i predstavlja isključivo njihovo obeležje, čije je inicijalno značenje bilo "bela velika majka".

- Autentični termin "dvoglavi" obeležje je dva principa: neba i zemlje, muškog i ženskog... Poznate priče o dualizmu. Simbol dvoglavog orla je od Slovena tek u 15. veku prvi preuzeo albanski nacionalni heroj Skenderbeg, koji zapravo potiče iz srpske feudalne porodice Kastriota, a čije je ime bilo Đurađ. Pre nego što je prešao u islam, bio je pravoslavac. Podsećanja radi, njegov brat od strica Repoš sahranjen je kao hilandarski monah u Milutinovoj priprati. Dakle, kada već nešto tvrde, Albanci bi trebalo malo dublje da pogledaju u istoriju - ističe Milovanović, nadovezujući na ovu priču još jedan interesantan etimološki podatak:

- Naziv Metohija potiče od grčke reči "metoh", koja znači "manastirsko imanje". Dakle, Metohija je dobila ime po tome što je bila posed Hilandara, a potom i manastira dinastije Nemanjić, pa tako i Visokih Dečana. Sve u svemu, mislim da ne bi bilo loše da Albanci razmisle o tome na čijoj zemlji sede i kada konačno misle da plate stanarinu i kamatu - dodaje Milovanović.

S dolaskom Turaka na Balkan, Albanci, koji su u vreme cara Dušana bili pravoslavci, mahom primaju islam, istovremeno uzimajući iz vizantijske, tačnije praslovenske tradicije simbol dvoglavog orla.

- Tim pre što su Albanci vremenom u potpunosti napustili vizantijsku tradiciju, koju sa sobom nosi amblem dvoglavog orla, njihovo polaganje prava na stolicu u Visokim Dečanima, samo na osnovu pomenutog simbola, još je smešnije - ističe najmlađi beogradski dirigent Miloš Krstić, koji je krajem prošle godine, boraveći s  horom Hrama Svetog Luke u Pećkoj patrijaršiji i Dečanima, čuo slične priče, dodajući da bez obzira na veroispovest, Albanci i dalje često dolaze u srpske manastire tražeći utehu i spas:

- U hrišćanskom duhu, naši duhovni oci, bratstva i sestrinstva manastira, bez problema puštaju ih da spoznaju milost Božiju - naglašava Krstić.

Podsetimo, Vrhovni sud Kosova potvrdio je vlasništvo nad 23 hektara zemlje Visokih Dečana, koju manastir koristi od 1977, a koja je bila u vlasništvu Crkve do 1946. godine, do nacionalizacije, koju je sproveo komunistički režim, kada je manastiru oduzeto 700 hektara zemlje.

Od donošenja ove odluke, Albanci, početkom januara, kontinuirano demonstriraju i poručuju da “neće prestati dok se odluka Vrhovnog suda ne poništi”.

Kako prenose prištinski mediji, ove demonstracije podržavaju nacionalističke organizacije, pokret Samoopredeljenje, a među njima su i pojedini imami. Njihovi stavovi su ekstremni – “ni po cenu krvi neće prepustiti svoju zemlju”, ističući da je manastir albanski.

Od završetka ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji manastir Visoki Dečani bio je četiri puta meta oružanih napada albanskih ekstremista, dva minobacačka napada 2000. godine, u martovskom pogromu, i poslednji napad zoljom 2007. godine.

(Katarina Vuković)