INTERVJU, MLAĐAN DINKIĆ: Arapi donose 4 milijarde dolara u Srbiju!

"Najviše me brine velika nezaposlenost i kako će se rešiti budućnost `Železare Smederevo`. Svestan sam da nije moguće brzo zaposliti ljude koji su sada bez posla i smanjiti visoku stopu nezaposlenosti, jer je finansijska kriza zahvatila celu Evropu."

Ovim rečima intervju za Telegraf počinje Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, koji priča o ekonomskim prioritetima Vlade, o tome zašto bi EPS i RTS trebalo da se oslone na sopstvene resurse, za šta je sve u Srbiji zainteresovan šeik Muhamed, kao i zbog čega je IT industrija važna za razvoj Srbije.

- Trudimo da podstaknemo privredni rast time što bi se brže razvijale proizvodnje bazirane na znanju, kao što je IT industrija, jer će to pojačati zapošljavanje. Za "Železaru Smederevo" treba naći optimalno rešenje, dobrog gazdu, kako bi se visoke peći upalile i ovaj kombinat ponovo postao značajan izvoznik.

Tvrdite da imamo dovoljno sredstava za finansiranje svih potreba države u narednih šest meseci. Šta posle toga, kako doći do para za drugu polovinu godine?

- Naša država je u takvoj situaciji da imamo veliki nasleđeni dug i ogroman deficit. Najpre smo prepolovili deficit, ali moramo da otplaćujemo i stari dug. Potrebno nam je tri milijarde evra samo da otplatimo dug iz prošlosti. To znači da smo prinuđeni da uzimamo nove zajmove, kojima vraćamo stare dugove. Uopšte ih ne koristimo za finansiranje tekućih potreba. Prošle godine rast duga za vreme prethodne vlade bio je tri milijarde evra, a ove godine će biti oko milijardu i po. Dakle, u ovoj godini zaustavićemo rast javnog duga. Mirni smo jer imamo novca za šest meseci unapred i nemamo nikakvih problema da obezbedimo stabilno finansiranje države.

Srbija investicije neće tražiti samo na Zapadu, već i na Istoku. Kakve su vaše procene, koliko će stranih investicija ući ove godine u Srbiju?

- Rano je da se prognozira, a bili bismo zadovoljni s dve milijarde evra stranih investicija. Ako hoćemo brže da se razvijamo, ta cifra u narednom periodu mora biti znatno viša. Činjenica je da na Zapadu dve ključne zemlje investiraju u Srbiju, to su Nemačka i Italija. Međutim, danas u svetu viška kapitala ima na Istoku, naročito u zemljama poput Emirata, Katara, Kuvajta, Kine, Turske i Rusije. Osim Rusije, to nisu tržišta na koja možemo da izvezemo puno robe, jer su daleka i troškovi transporta su veliki. Ali to jesu zemlje koje mogu da investiraju kapital u Srbiju, da kod nas organizuju proizvodnju od poljoprivrede do industrije, i da onda tu robu izvozimo širom sveta.

Nekako nam najbolje ide saradnja sa šeikom Muhamedom iz Emirata?

- Najdalje smo dogurali u toj saradnji, jer će Emirati uložiti 300 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Samo ove godine razvojni fond Abu Dabija će nam obezbediti 100 miliona dolara za gradnju i rekonstrukciju kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u celoj Srbiji, kao i za dugoročne kredite poljoprivrednicima, kako bi kupili novu opremu. Takođe, na pragu je potpisivanje prvog vojnog ugovora iz odbrambene industrije, koji će iznositi više od 100 miliona evra.

Šeik je zainteresovan i za JAT?

- Razmatra se mogućnost zajedničke gradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu, a počeli su i prvi razgovori poznate svetske kompanije "Etihad", takođe u vlasništvu šeika Muhameda, o zajedničkom partnerstvu s JAT-om. U martu  očekujemo stručnjake iz kompanije "Atik", koja je deo korporacije "Mubadala", koja je zainteresovana za preuzimanje JAT tehnike, ali i izgradnju fabrike čipova.

Najavljen je i program podrške IT industriji.

- Pokušaćemo u narednom periodu da razvijemo industrije bazirane na znanju, gde je ključ obrazovni sistem. Država će kroz dobre zakone omogućiti elektronski platni promet, kao i poreske olakšice za IT industriju. Konkretno, nudimo poreske olakšice za industriju softvera, pomoć početnicima u vidu bespovratnih sredstava do najviše 25.000 evra za projekte za koje postoji interes investitora da ih podrže. Za jednu trećinu ćemo smanjiti doprinose i poreze na plate za industriju softvera. Ideja nam je i da promenimo obrazovni sistem, u smislu podrške univerzitetima prirodnih i tehničkih nauka.

Kako ćete im pomoći?

- Zaista mislim da deci još u osnovnoj školi treba reći da ako studiraju ekonomiju, prava ili medicinu moraju da budu vrhuski u tome da bi našli dobar posao. Obrnuto je ako se opredelite za tehničke i prirodne nauke - imate velike šanse da lako nađete posao, a ako ste još vrhunski stručnjak, imaćete i dobru platu, jer su one u tom sektoru mnogo veće. Zato smo već krenuli u razgovore s dekanom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dogovorili se da im hitno obezbedimo dodatnu zgradu, jer u sadašnjem prostoru ne mogu da školuju više studenata. Tako da će ETF dobiti još jednu zgradu, najverovatnije zgradu “Ivo Lole Ribara”, koja se nalazi baš u blizini fakulteta. Pokušavamo da tu zgradu prebacimo u vlasništvo države i damo je na korišćenje ETF-u.

Postoji mogućnost da kompanija "Mubadala" iz Ujedninjenih Arapskih Emirata izgradi IT fabriku u Srbiji.

- Tu smo na samom početku razgovora. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučič i ja razgovarali smo sa šeikom Muhamedom koji nam je objasnio da oni svakih nekoliko godina grade po jednu fabriku čipova, s idejom da zahvate što veći deo tržišta. U Srbiji su zainteresovani da izgrade fabriku i ta investicija, ako se dogovorimo, iznosila bi čak četiri milijarde dolara. Ovde bi se pravilo "srce" hardvera, što bi značilo da moramo da razvijemo dodatno i neke naučne oblasti, kao što je nano tehnologija. To bi bila prava tehnološka revolucija u Srbiji. Primera radi, "Fijat" će ove godine imati izvoz od dve milijarde evra, što je petina ukupnog srpskog izvoza. A s ovom fabrikom mi bismo za par godina njenog rada udvostručili izvoz. Takve stvari preokreću tokove u jednoj zemlji. To bi ujedno bila ubedljivo najveća investcija u Srbiji i pritom bi posao našlo 1.000 visoko kvalifikovanih stručnjaka, uključujući i naučnike. Mi za taj projekat planiramo da pozovemo srpske naučnike u svetu da se vrate. Kompanija iz Emirata zauzvrat traži odgovarajuće zemljište s dobrom infrastrukturom, blizu beogradskog aerodroma. Kompletna proizvodnja bi se, makar u početku, izvozila.

Kako se može rešiti problem EPS-a iz koga upozoravaju da su pred bankrotom? Kažu da im je potreban kredit od 300 miliona evra, jer iz svojih prihoda ne mogu da vraćaju dospele obaveze?

- Zaista me je zatekla cela situacija u vezi sa EPS-om, jer sam razgovarao pre manje od nedelju dana s Aleksandrom Obradovićem, direktorom te kompanije i nije mi pomenuo da je EPS-u potrebna pozajmica države. Kako sada stvari stoje, to njima nije ideja. Izgleda da u samoj kompaniji postoji neslaganje između rukovodstva i Upravnog odbora. Rukovodstvo, s jedne strane, želi da uzme kratkoročni kredit od banaka, dakle, oni ne traže garancije države. Ali, izgleda da UO to ne podržava, pa se ni ne sastaje. Rukovodstvo EPS-a smatra da bi smanjivanjem troškova mogli da uštede značajna sredstva, a očito da se s tim ne slaže predsednik UO EPS-a Aca Marković. Podržavam sve napore da se smanje unutrašnji troškovi EPS-a, a smatram i da EPS ima dosta unutrašnjih rezervi kako bi izašao iz ove situacije. Kako god EPS odluči da reši problem, sasvim je sigurno da državni budžet neće biti utočište za to.

U problemima je i RTS. Na koji način rešiti tekuće probleme finansiranja i šta je tu dugoročno rešenje?

- Dovoljno je videti kako se finansiraju javni servisi u drugim evropskim zemljama. Srbija ima daleko preče potrebe nego da daje novac javnim preduzećima. Imamo puno siromašnih i nezaposlenih, cilj nam je da pomognemo najugroženijima, da podstaknemo rast privrede. Javna preduzeća svakako nisu prioritet, naročito ako se zna da imaju dobre plate i da mogu da smanje unutrašnje troškove. Budžet služi da se pomogne onima kojima je to neophodno.

Za kraj, na ovaj intervju dovezli ste se "fijatom 500L". Kako ide naš novi "fića"?

- Dobar je, za grad naročito, ali ga još uvek nisam vozio na dužim relacijama.

(Natalija Sekulić)

SUTRA: Dinkić o radu nove vlade, njenom formiranju, osporavanju od strane opozicije i mogućnosti raspisivanja novih izbora.