Vlada Srbije smanjuje “muzički dinar“

Vlada Srbije usvojila je danas Predlog izmene zakona o autorskim i srodnim pravima kojima se „muzički dinar“ ukida za zanatlije, dok će ostalima ovaj namet biti umanjen tri puta. Izmene ovog zakona inicirali su Ujedinjeni regioni Srbije. Konačnu reč o ovom predlogu daće poslanici republičkog parlamenta, ali je gotovo izvesno da će izmene zakona dobiti "zeleno svetlo" i u Skupštini Srbije.

Predlagač ovih izmena izneo je na svom sajtu podatak da bi usvajanje ovog akta domaćoj privredi uštedelo čak sedam miliona evra godišnje. URS se posebno zahvaljuje Uniji poslodavaca Srbije i "srpskim tviterašima na podršci koju su nam pružili u ovoj inicijativi".

Vlada Srbije predlaže da se od plaćanja ove naknade izuzmu zanatlije koje u svojim radionicama koriste radio, tranzistor ili neki drugi uređaj za slušanje muzike (frizeri, obućari, automehaničari, kozmetički saloni...), kao i uvoznici i proizvođači računara i multifunkcionalnih uređaja, s obzirom da se ti uređaji prvenstveno ne koriste za slušanje muzike.

Ukoliko Skupština Srbije izglasa ove izmene zakona, naknada za muzički dinar biće tri puta niža, odnosno maksimalan iznos tarife na mesečnom nivou za lokale površine do 50 kvadratnih metara neće biti veći od 1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa), dok će za lokale površine veće od 50 kvadrata maksimalni iznos biti 1/9 minimalne zarade.

Naknada koju plaćaju uvoznici i proizvođači muzičkih uređaja, diskova, video traka, USB fleš drajvova i DVD/BluRej uređaja trebalo bi da bude smanjena sa tri na 0,3 odsto nabavne cene, i taj iznos bi bio maksimalna naknada za sve organizacije koje imaju prava na naplatu istog.

Visina muzičkog dinara trebalo bi da bude utvrđena prema regionalnoj kategorizaciji i gradskim zonama u zavisnosti od nivoa razvijenosti određenog regiona ili grada, odnosno pozicije unutar grada, kao i stepena u kojem je muzika važna za delatnost određenog privrednika.

Muzički dinar, prema predlogu Vlade, plaćao bi se popunjavanjem samo jedne uplatnice, dok bi naknadu međusobno delile tri organizacije: SOKOJ, koji predstavlja autore, Organizacija za ostvarivanje prava interpretatora i Organizacija proizvođača fonograma, tj. nosača zvuka, a koje su do sada pojedinačno naplaćivale svoje naknade.

(N. K.)