ISTRAŽUJEMO: Zašto Srbi ne žele azilante u svom mestu (FOTO)

Centar za azilante u Bogovađi je zbog nedostatka kapaciteta dobio još jedno prihvatilište, "istureno odeljenje", kako ga nazivaju meštani sela Vračevići, u kojem se nalazi novi privremeni smeštaj. Reč je o porodičnoj kući braće Branimira i Dragića Stojkovića, koji su svoj objekat izdali za smeštaj azilanata.

Stanovnici sela Vračević su po pitanju svojih komšija iz afričkih zemalja uglavnom podeljeni. Neki su videli dobru priliku za zaradu, pa evro "Afrikancima" računaju kako oni hoće, dok je veći broj meštana potpisao peticiju za njihovo hitno iseljenje, dajući vlastima rok od svega tri dana.

Smeštajni kapaciteti objekta u Bogovađi mnogo su manji od potreba, pa je Komeserijat za izbeglice objavio javni konkurs meštanima okolnih sela za izdavanje objekata po ceni od 50 evra po osobi, objašnjava upravnik Centra za azilante Stojan Sjekloća.

- Kapacitet Centra u Bogovađi je 150 mesta, a mi smo ovde imali 230 azilanata. Spavali su napolju, po šumama, a to niko ne bi dozvolio. Žene i decu odmah smo zbrinuli, a ostale smo poslali u privatni smeštaj u selu Vračevići. Vlasnik objekta se javio na konkurs i uslovi koje je ponudio bili su najbolji mogući iako nisu zadovoljavajući. Međutim, meštani nisu blagonakloni prema ovoj odluci, toliko da se dogodio incident i neko je kamenicom razbio prozor sobe u kojoj oni spavaju. Oni su sada veoma uplašeni – kaže Sjekloća.

U kući Branimira Stojkovića sada je smešteno oko 50 osoba  iz Avganistana, Somalije, Alžira, Irana, Iraka, Sirije, Mjanmara. Njih dvadesetek je prevezeno u azil u Banji Koviljači. Stojković kaže da zasad nije bilo problema.

- Kada sam izdao kuću, obavestio sam prve komšije i niko nije imao ništa protiv. Oni su vrlo mirni, ne svađaju se, ne tuku. Nije bilo potrebe da brat i ja budemo sa njima, ali od kada je kamenicom razbijen  prozor, jako su uplašeni i mi moramo da dežuramo po celu noć– objašnjava Stojković, i dodaje da su mu neki od njih postali dobri prijatelji, a čak je među njima pronašao i frizera kod kojeg se šiša.

Jedan od azilanata Abdul K. (26) kaže da sve što bi želeo je da u bilo kojoj zemlji na svetu ima legalan status.

- Krenuli smo ovamo preko Grčke i Makedonije. Kontrola na makedonskoj granici bila je izuzetno jaka. Spavali smo u šumama, nismo jeli danima. Ovde smo dobili privremeni smeštaj i jedan obrok dnevno, a ostalu hranu kupujemo u marketu u Bogovađi, jer u selu nije bezbedno. U Maliju sam bio učitelj u osnovnoj školi i znam da to ovde ne bih mogao da budem, ali bih radio bilo šta.Voleo bih pre svega da dobijem legalan status -  priča Abdul K.

Azilanti u Srbiju pristižu uglavnom ilegalnim putem, preko Turske, Grčke, Makedonije, Kosova, sve česće kompletne porodice, i to bez dokumentacije. Mnogima od njih ovo je samo usputna stanica na putu za EU.

Uglavnom je cilj doći do Nemačke, gde im je naknada 700 evra mesečno, ili Italije, u kojoj im vlasti doniraju 450 evra.

Meštani za njihovu situaciju nemaju mnogo sluha. Zoran Dragićević, predsednik mesne zajednice, kaže da apsolutno razumeju interes države, ali da je pre svega reč o mogućnostima da im se obezbede osnovni uslovi koji ovde nisu ispunjeni.

- Peticiju za iseljenje azilanata potpisalo je 250 od 300 domaćinstava, koliko ih ima u Vračeviću. Opštine Mionica i Lajkovac  takođe ne dozvoljavaju naseljavanje. Na 80 ljudi, koliko ih ima, ta kuća poseduje samo jedno kupatilo i niko od njih nije zdravstveno pregledan. Opštinsko veće je donelo jednoglasno odluku da ne dozvoljva naseljavanje, a savet mesne zajednice će sve uraditi da se to dogodi po cenu da moramo da blokiramo Ibarsku magistralu – naglašava Dragićević.

Srbija će postati afrička zemlja

Meštainin sela Vračević  Živomir Žujović kaže da se plaši da ako ostali u afičkim zemljama čuju da im Srbija daje krov nad glavom, obuću, hranu i još 10 evra dnevno, svako će da pobegne iz tih ratnih područja i postaćemo afrička zemlja.

- Nas je ovde 800 sa ženama, decom i starim licima, a 15 domaćinstava se prijavilo da primi po još 80 azilanata. Nama će ovde biti nasilno narušena demografska struktura stanovništva, mi ćemo biti azilanti ne oni. Vračević je izuzetno živo selo, deca kada dođu tokom leta iz većih gradova, ostaju napolju do kasno. Da li treba da strepim da mi neko siluje ćerku? Kažu, ti ljudi su imali nagon za preživljavanjem, pa su obili vikendicu, a šta ako dobiju seksualni nagon, pa nekog napadnu. Ako se odbranimo, mi ćemo biti teroristii i rasisti. Njih 80 živi u jednoj kući , a imaju jedno kupatilo, vrše nuždu po putu, dok ih deca gledaju - uznemireno priča Žujović.

U centru u Bogovađi ima azilanata koji pokušavaju da se integrišu. Dvojica dečaka iz Somalije, iz porodice azilanata, pošli su u prvi razred lokalne osnovne škole.

Džamal i Salah stari 12 godina, koji su u Centru za azilante proveli godinu dana, savladali su srpski jezik i želeli bi da ostanu ovde ako to bude moguće, objašnjava Mara S, koja brine o higijeni u Centru.

- Kada bih mogla, kući bih ih povela. Žao mi je što se tom narodu dešavaju takve stvari - kaže Mara.

Za porast broja azilanata u Srbiji  kriva je sve teža ekonomska situacija u Grčkoj, jer njihova migraciona politika nije dovoljno efikasna, a azilanti biraju Srbiju jer im je blokiran put od Grčke do Italije trajektom, preko luke Patra.

Država ima ogromne troškove za njihov smeštaj, pa se samo za centar u Bogovađi iz državne kase mesečno izdvaja čak 50.000 evra.

(Lj. Vučetić / Foto: M. Đorđević)