Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, u znak sećanja na 27. januara 1945. godine kada je oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.

Dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je, povodom tog dana, da njena zemlja "ima večnu odgovornost" za zločine koje su počinili nacisti.

- Moramo jasno reći, generacija za generacijom, i ponoviti opet: sa hrabrošću, građanskom hrabrošću, svaki pojedinac može da pomogne da više ne bude ni rasizma ni antisemitizma - dodala je Merkelova.

- Suočavamo se sa našom istorijom, ne krijemo ništa, ne potiskujemo ništa. Moramo se suočiti sa tim kako bi pokazali da ćemo u budućnosti biti dobar i poverljivi partner kao što smo to već sada - zaključila je nemačka kancelarka.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta biće obeležen danas i u Srbiji, gde će centralna državna komemorativna ceremonija biti održana kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu.

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, koji će voditi centralnu komemorativnu ceremoniju, uz pune vojne i državne počasti položiće venac i odati poštu žrtvama kod spomenika, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.

Odavanju počasti prisustvovaće i predstavnici ministarstava Vlade Srbije, preživeli u holokaustu, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, grada Beograda, predstavnici diplomatskog kora...

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, GS UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mathauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

(Telegraf.rs)