PRAVDA ZA KALABIĆA: Valjevci rehabilituju Gorskog cara

Višem sudu u Valjevu podnet je zahtev za rehabilitaciju četničkog komandanta Nikole Kalabića, potvrđeno je u tom sudu.

U Višem sudu je rečeno da je postupajući sudija po tom predmetu "na više adresa poslao zahtev za dostavljanje dokumentacije, za šta je potrebno vreme".

Podnosilac zahteva, Kalabićeva unuka Vesna Dragojević, moraće da dokaže da je Kalabićev potomak i ukoliko ne dostavi dokumentaciju o vremenu i smrti komandanta Gorske garde, to će učiniti sud po službenoj dužnosti.

Kalabić (1906-1946) je uoči Drugog svetskog rata u Valjevu radio kao geometar i bio načelnik Katastarske uprave. U Katastru se i danas nalaze brojni dokumenti "ispisani njegovim krasnopisom".

Rođen je u Podnovlju, kod Dervente na severu Bosne. U braku s koleginicom po struci Borkom, iz mioničkog sela Rajković, 3. avgusta 1930. dobio je blizance Mirjanu i Milana. Vesna Dragojević je Mirjanina kći.

Po podacima objavljenim na Vikipediji, Kalabić se, po raspadu Jugoslavije, na Bukulji 1941. priključio četnicima vojvode Koste Pećanca, koga je ubrzo napustio zbog njegove saradnje sa Milanom Nedićem, za koga je Kalabić "bio uveren" da će sarađivati sa Nemcima.

Potom se u leto 1941. na Ravnoj gori priključio pukovniku Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću, a od novembra te godine je bio komandir čete u Gorskoj gardi kralja Petra Drugog Karađorđevića. Od 1944. ponovo je bio u Gorskoj gardi.

Njegovu suprugu i kći su partizani te godine zarobili na Zelengori, dok je sin Milan (15) krajem maja 1945. streljan u selu Blažuj, na vrelu Bosne, kod Sarajeva.

Po zvaničnoj istoriji, Kalabić je izdao Mihailovića i pomogao da on 1946. bude uhapšen kod Višegrada kako bi mu se potom sudilo.

Tu verziju sada osporavaju pojedini istoričari i publicisti, a nema pouzdanih podataka ni o tome gde je, kada i na koji način, navodno 1946, okončan život Nikole Kalabića.

(D. Z. / Beta)