EPISKOP RAKITA ZA TELEGRAF: Na Kosovu je najteže, Srbi, ne klonite duhom, jedinstvo SPC je sačuvano!

Njegovo Preosveštenstvo, vikarni Episkop hvostanski Gospodin Atanasije Rakita, u božićnjem intervjuu za Telegraf.rs kaže da je Božić dan susreta Boga i čoveka kada produbljujemo intimu sa svevišnjim.  On poziva sve Srbe da ne klonu duhom pred nedaćama koje su ih snašle, da veruju i očuvaju dobru volju i dodaje da je Srpska pravoslavna crkva jedinstvena i da je pred njom najteži zadatak da na Kosovu i Metohiji očuva crkvenu, istorijsku i kulturnu baštinu Srbije.

  Šta Božić znači za sve pravoslavne vernike?

- Božić je dan susreta Boga i čoveka, tačnije rečeno, njihov zagrljaj. Isus je uzeo na sebe ljudsku prirodu, rodio se, kao što se rađaju ljudi, rastao, proživeo sav čovekov život sa svim njegovim tegobama, gorčinama, stradanjima, iskusio je i stanje ljudske odbačenosti, omraženosti, progonjenja, šamaranja, pljuvanja od strane drugih, a na kraju i samo umiranje nasilnom smrću. Tako prolazeći kroz sva iskustva čovekovog života, svuda je ispoljio nadmoć nad zlom i patnjom, pokazujući na kraju pobedu i nad samom smrću. Na Božić možemo da se susretnemo sa Hristom lice u lice, kao i onda kada smo proganjani, zlostavljani, maltretirani, proterivani, kada smo bolesni, odbačeni, usamljeni ili u društvu. U svakom stanju života imamo direktan pristup Bogu, a samim tim i njegovu pomoć, pa tako i mi možemo postati nadmoćni nad svakim segmentom života. Upravo tu intimnost sa Bogom, komunicira nam Božić svake godine i mi je slavljenjem produbljujemo.

  Kako se Božić praznuje, koja su njegova obeležja?

- Božić praznujemo molitvom, bogosluženjem pre svega u domovima, pa onda u hramovima, zatim paljenjem badnjaka, primanjem u svoj dom položajnika, lomljenjem česnice. Svaki ovaj element praznovanja ima svoj duboki smisao, sam badnjak je, naprimer, simbol Hrista, koje je mlado drvo i koje nas podseća da se Bog rađa kao dete i poziva sve nas da podmlađujuemo svoj život, svoje misli i svoj duh. Kada nalažemo badnjak na vatru proizvodimo toplotu i svetlost čime ilustrujemo ono što Isus čini ulaskom u naš život i svet, i uči nas da širimo našu zajednicu. Svetlost osvetljava ljudski um, jer u njoj možemo nepogrešivo sagledati šta je dobro, šta nije, a kada sve to sagledamo moćićemo ispravno da živimo svoje živote. Badnjak na prvi pogled izgleda obično drvo, ali nije. Bogosluženja su najbitnija, a među njima najvažnija je sveta liturgija jer se najdublja intimnost i samo pričešće ostvaruje na njoj. U hramu ostvarujemo i najčvršće jedinstvo jedni sa drugima, a kada bi smo i van hrama bili tako jedinstveni kao što smo u njemu ne bi onda bilo svađa u svetu i svi bi smo živeli u slozi. Nažalost u tome ne uspevamo jer čim izađemo iz hrama nekako svet počinje razorno da deluje na nas.

  Šta duh Božića znači za Srbiju i njene građane?

- Mnogo znači jer može, svojim sadržajem, mnogo da utiče na preobražaj jednog čoveka i jednoga naroda. Srbima bi bilo najkorisnije da iz njegovog sadržaja, na prvom mestu, izvuku duh mira jer je jedna od osnovnih poruka Božića je uspostavljanje mira. Anđeli su tako i poslali poruku: "Slava na visini Bogu, na zemlji mir i među ljudima dobra volja". Nama bi ta dobra volja bila potrebna radi većeg usaglašavanja nas samih upravo zbog svih tih pritisaka koje Srbija ima s polja od strane jačih, otkidanja njene teritorije i ponižavanja, nipodaštavanja i omalovažavanja njene istorije i kulture. Pored svega toga božićni duh može da nam pomogne u uspostavljanju naše unutrašnje saglasnosti jer pored svega imamo i tu nesreću da sami među sobom nismo saglasni. Sigurno je da izvlačeći osnovne poruke iz Božića možemo prvo sebe da konolidujemo i da se saglasimo iznutra od čega bi smo imali najveću korist.

  Ljudi se sve više okreću Crkvi, manastiri i hramovi su sve puniji, šta Vam to govori?

- Ja se tome radujem i svaki dobronameran čovek može da bude srećan zbog te činjenice. Čak i oni koji ne vole Boga, a naravno da ima i takvih, moraju da se slože sa činjenicom da iz odlaska u pravoslavne hramove i iz verovanja u Jevanđelje ne može da proistekne ništa štetno ni za čoveka kao pojedinca niti za čovečanstvo. Sem toga u hramu i u molitvi možemo stvoriti osnovu za stvaranje dobrih ljudi, za postizanje čovečnosti, plemenitosti svake ljudske vrline. Da nije bilo ranijih pritisaka u vreme ateističkog režima sigurno je da naši hramovi nikada ne bi bili prazni, a verujem da bi smo danas i duhovno bili zdraviji i otporniji. Ispunjenost naših manastira garancija je za sticanje jedne veće duhovne snage i imuniteta prema zlu unutrašnjem i spoljašnjem, a kroz to ćemo dobiti uvid kako da rešavamo sve probleme.

  Da li je istinito verovanje da će onaj koji pronađe zlatnik imati sreće tokom cele godine?

- Lomljenje česnice je veoma značajan događaj, a kroz taj čin se ostvaruje svoje međusobno zajedništvo, jer učestvujemo u jednom dobrom događaju, u korišćenju dara božijeg jer česnica upravo to jeste. Pedagoški momenat je tu takođe prisutan i on nas darovanjem lesnice jedno drugom odbija od sebičnosti. U narodu se urezalo verovanje da će onaj koji pronađe zlatnik biti srećniji i mi možemo to prihvatiti kao opravdano, ali moramo naglasiti da su srećni i oni koji su uopšte učestvovali u lomljenju česnice.

  Da li će doći do ujedinjenja kalendara, da li će i kada Srbi slaviti Božić 25. januara?

- Istako bih da nesaglasnost u kalendaru stvara prilične nelagodnosti, jer čak ni svi pravoslavci ne slave Božić istog datuma. Ujedinjenje kalendara zavisi od usaglašavanja svih po mnogim drugim važnijim pitanjima, a pre svega su to dogmatske teme i učenje po osnovnim tačkama našega verovanja. Lično mislim da prvo treba raditi na isceljenju pogrešne vizije vere, kod onih koji su zabludeli, a zatim bi moglo i razgovarati na temu usaglašavanja verske prakse. Ipak ima mnogo praktičnih aspekata života u kojima treba, mi Hrišćani, da sarađujemo bez obzira na naše razlike u pojedinim tačkama učenja, a ona ne zavise od kalendara. Ako se već radi na tome onda bi trebalo iskoristiti jedan sveobuhvatni naučni pristup i ne prelaziti na gregorijanski kalendar već uzeti treći naučno najtačniji. Dakle ne ni gregorijanski ni julijanski kalendar jer oba imaju svoje nedostatke. Recimo naš naučnik Milutin Milanković je svojevremeno ponudio najbolje, naučno tačno rešenje, "novojulijanski kalendar" koje bi zaista bilo prihvatljivo.

  Da li se za Božić odlazi u goste ili je to isključivo porodični praznik?

- Božić jeste porodični praznik, međutim, tu treba da imamo u vidu Božiju nameru da od celog čovečanstva napravi jednu porodicu. Taj izraz porodični praznik je samo pokazatelj odakle treba početi i raditi ka stvaranju harmonije. Prvo treba početi od sebe, zatim u porodici stvoriti mir, u ulici, gradu, selu, u svome narodu i na kraju u celom čovečanstvu. Poruka toga izraza je i cilj, iako se čini utopijski, je da cela zajednica bude porodica, a nikako ne smemo da sklonimo sa uma da Bog voli svakog čoveka, čak i onoga koji nije Srbin.

  Da li je Božićni post najvažniji od svih postova?

- Takva razmišljanja su proistekla iz duboke ljubavi prema bogomladencu Hristu koji dolazi kod nas. Međutim, prema iskustvu Crkve najintezivniji post je Vaskršnji jer on vodi ka tajni Hristovog ulaska u stradanje, raspeće i njegove pobede i uzdizanja nas nad smrću. Kada je u pitanju post, on je svakao, najvažnija je faza pripreme za praznik i on ima tu svrhu da nas pripremi za veliko delo. Za polaganje ispita potrebna je priprema, za jednu fudbalsku utakmicu potrebna je takođe priprema, a ovde je prisutan višestruki aspekt pripreme koji usmerava i telo i duh ka celokupnom doživljaju praznika, jer kada bi smo na prečac dočekivali Božić teško da bi smo mogli da ga osetimo svim čulima, kako dolikuje i u pravom svetlu.

  Da li je SPC jednistvena?

- Srpska Crkva, kao Crkva Hristova ima iskušenja. Međutim, ona silama zla odoleva preobražavajući ih i jača je od svih iskušenja. Jednistvo je sačuvano i  SPC je apsolutno jedinstvena. Ono što želim da naglasim je da je u držanju jedinstva i čvrstine najviše doprinosi institucija patrijarha ali i ličnost Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja koji je vrlo iskusan i mudar čovek, koji zna uvek šta treba da se radi.

  Da li SPC i šta čini u pomoći Srbima s Kosova?

- SPC je usmerena na očuvanje srpske kulturne baštine na KiM ali jednako je usmerena i na brigu za njene članove, a u svemu tome nezaboravljajući zapovest Hristovu da se žrtvuje za svoje ciljeve. Na Kosovu srpska Crkva ima najteži zatak. Trudimo se, koristimo i jevanđeljsku mudrost, molimo se Bogu ali i obraćamo se dobroj volji koja postoji još uvek u svetu i među silama koji određuju sudbinu celog područija za pomoć. Verujemo da će dobro preovladati.

  Šta bi ste poručili građanima Srbije za Božić?

- Poručio bih Srbima da ne klonu duhom, bezobzira na sve teškoće, siromaštvo, nezaposlenost, već da se bore, nadaju i veruju u Boga da će im pomoći. Poručio bih im i da se drže programa anđelske božićne pesme, da slave Boga, da se trude i teže miru i osobito da umnožavaju dobru volju jer od nje zavisi da li ćemo razumeti jedni druge, kao i da li ćemo rešiti sva druga pitanja. Ako nju uspemo da izgradimo zla i stradanja će nestati.

(Darko Zlojutro / Foto: Tanjug)