ALARMANTNO: NATO bombe "krive" za porast obolelih od raka!

Dramatičan porast broja obolelih od malignih tumora u Srbiji ne može da se zaustavi! Sledeće godine od karcinoma svih vrsta samo u centralnom delu Republike, ne računajući teritoriju KiM, moglo bi da oboli čak 40.000, a da umre od 22.000 do 23.000 ljudi. To bi bilo za 3.000 više obolelih i za 1.000 do 2.000 više umrlih nego što je zvanično evidentirano 2010, prema poslednjim podacima.

Profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka i koautor predstavljene knjige "Zločin u ratu, genocid u miru" za ovu zastrašujuću ”prognozu” optužuje radioaktivnu municiju, kojom je tokom bombardovanja 1999. godine zasuta Srbija.

- Projekcije su užasne čak i ako učestalost tzv. solidnih tumora nastavi da raste godišnje, kao i dosad, za dva odsto, a kamoli ako se, što je mnogo verovatnije, bude povećavala - kaže profesor Čikarić.

On dodaje da eksploziju malignih tumora tek možemo da očekujemo, jer je radioaktivni materijal ostao na našim prostorima.

- Oko 15 tona osiromašenog uranijuma, kao i plutonijum, bačenih na Srbiju, delovalo je, deluje i delovaće naredne četiri i po milijarde godina - naveo je on.

Njegove pogubne posledice po zdravlje ljudi, tvrdi profesor Čikarić, već se očitavaju i kroz statistiku o broju obolelih i umrlih od raka. Od 2001. do 2010. godine broj novih slučajeva karcinoma povećan je za 20 odsto, a smrtnost od raka za 25 odsto.

- Leukemije i limfomi, koji čine pet odsto svih tumora, u drastičnom su povećanju - upozorava profesor Čikarić.

- Od 2001. do 2010. godine njihova učestalost je povećana za 110 odsto, a smrtnost od ovih bolesti čak za 118 odsto. To znači da godišnje beležimo porast obolevanja od leukemija i limfoma za 11 odsto, a porast mortaliteta za 12 odsto. Njihova ekspanzija je počela 2006. godine, znači sedam i po godina posle bombardovanja, a porast obolevanja se i dalje beleži. Do ovih podataka nismo došli napamet, već na osnovu ozbiljnog istraživanja na uzorku od 5,5 miliona stanovnika centralne Srbije - naveo je Čikarić.

Poklapanje porasta obolevanja, prvo od leukemija i limfoma, a kasnije i od solidnih tumora, sa latentnim periodom posle bombardovanja, za profesora Čikarića je siguran znak da se 1999. godine dogodilo nešto što je zagadilo životni prostor.

SMRTONOSNI OTPAD NADOMAK BEOGRADA

Od bombardovanja je prošlo 13 godina, a i dalje se uglavnom konstatuje da nema dokaza koji bi u vezu doveli porast obolevanja od raka i upotrebu radioaktivne municije.

- Kod nas je zračenje 8.600 bekerela po stanovniku, a toleriše se godišnja doza od 80 bekerela - upozorava Čikarić.

- To što smo jedan deo tog materijala pokupili iz Pčinjskog okruga je dobro, ali loše je to što je on preseljen u Vinču, pa smo smrtonosni otpad smestili nadomak Beograda - dodaje profesor.

Kako objašnjava Slobodan Petković, general u penziji, 49 napada, ili 44 odsto, izvršeno je posle postignutog sporazuma o okončanju agresije - poslednjih deset dana bombardovanja.

- Čak 112 udara na 119 lokacija bilo je municijom sa osiromašenim uranijumom - navodi Petković i dodaje - takozvani "srebrni metak" sigurno donosi smrt onom koga je pogodio, a onaj ko samo udahne njegovu prašinu, umiraće dugo i biće svedok nemogućnosti da se tome suprotstavi.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)