EKSKLUZIVNI INTERVJU! Darko Mladić: Ako je Hrvatska oslobodila Gotovinu, može i Srbija mog oca!

NIJE SVE IZGUBLJENO! Darko Mladić, sin haškog optuženika i generala Vojske Republike Srpske Ratka, u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf kaže da i dalje veruje da bi njegov otac mogao da bude oslobođen po presudi u istom haškom sudu koji je pre nekoliko dana oslobodio hrvatske generale i tako ozvaničio progon preko 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine.

On, ipak, dodaje da će to biti nemoguće bez podrške države, barem upola onolike koliku su imali Gotovina i Markač od Hrvatske, pokušavajući da svojom nevinošću dokažu i nevinost genocidne "Oluje" i zločinačkog Domovinskog rata. Darko Mladić smatra da se u Hagu ne brani samo  njegov otac, već i dve preostale srpske države - Srbija i Republika Srpska.

- Ako moj otac bude osuđen, svi ćemo pretrpeti veliku štetu. Nadam se da će državni vrh Srbije konačno uvideti da dosadašnja strategija u saradnji sa Haškim trinunalom nije bila dobra, što govore i ove najnovije presude u Hagu. Onda bi neko trebalo da se zamisli i zapita da li je potrebno nešto menjati, dok još ima vremena.

Jeste li pokušali to da im objasnite, mislim na državni vrh?

- Jesam, ali niko nije želeo ni da me sasluša. Tražio sam da me prime, ali oni, izgleda, nemaju vremena za mene.

Koga ste tačno zvali?

- Sa svima koje sam znao pokušao sam i da kontaktiram. Tražio sam prijem i kod predsednika i kod premijera, preko njihovih predstavnika, ali mi se posle toga niko nije javio.

Hrvatska je, čuli smo ovih dana i zvaničnu cifru, sa 35 miliona evra pomogla odbranu Gotovine i Markača? Koliku ste vi pomoć dobili od Srbije?

- Nikakvu. Sve Srbe koji su tamo optuženi optužile su, sude im i njihovu odbranu finansiraju UN, pa vi sad izvucite logiku?! Ovde je gore nego u onoj narodnoj, jer te kadija i tuži i sudi i brani. Ne želim sad da kažem da ljudi koji brane moga oca ne rade dobro svoj posao, jer ja imam poverenje u njih kao advokate i ljude. Ali to jednostavno nije dovoljno. Tri advokata i prateće osoblje s jedne strane, a sa druge strane 22 tužioca, Bog zna koliko istražitelja i ogroman materijalni resurs. A na stranu to što, kada Bramerc dođe u Srbiju, njega prime kao da je maltene predsednik ili premijer neke zemlje, a niko od srpskih zvaničnika nikad nije primio advokata Branka Lukića koji u Hagu brani mog oca i koji je, makar pravno gledano, u istom rangu kao i Serž Bramerc. Na obezbeđenje Bramerca dok boravi Srbija potroši se više od sume koja bi bila potrebna za odbranu bilo koga od naših ljudi pred Tribunalom u Hagu. To se zove neravnopravnost!

Da li ćete tražiti od novih vlasti u Srbiji, kao i vlasti u RS, da vam pomognu u odbrani više nego što je to bio slučaj dosad?

- Ja bih voleo i radovao se kada bi Srbija i Republika Srpska zajedno radile na tom pitanju i preuzele odgovornost kada je u pitanju odbrana Ratka Mladića. Biće kasno kada RS proglase genocidnom tvorevinom, a Srbe genocidnim narodom.

Pominjanje RS kao genocidne tvorevine, barem po onome što viđamo u medijima, mnogo boli premijera Milorada Dodika. Jeste li s njim razgovarali na ovu temu ?

- Jednom smo se sastali, ali ništa konkretno nije urađeno.

Nadate li se da bi Tribunal u Hagu, rukovodeći se oslobađajućom presudom Gotovini i Markaču, mogao da oslobodi i vašeg oca?

- Ja smatram da moj otac ne bi trebalo uopšte da bude u Hagu, a da zaista postoji međunarodna pravda, on bi trebalo da dane svoje starosti provodi ovde u Beogradu, uz svoju porodicu, sa sve zaslugama koje treba da dobije kao čovek koji se nesebično borio i žrtvovao za svoju zemlju.

Pitao sam vas da li se nadate...

- Naravno da se nadam. Nikada nije sve izgubljeno. Ako je Hrvatska uspela u tome da ubedi taj sud da nije bilo zločinačkog poduhvata i da je 250.000 ljudi pobeglo iz njihove zemlje iz čista mira, bez razloga i pritiska, ne vidim zašto mi ne bismo makar pokušali da pokažemo i dokažemo stvarnu istinu, a ne da prihvatamo propagandu naših ratnih neprijatelja. Srbija će kao svoju poslednju priliku da iskoristi javnu govornicu po tom pitanju upravo u slučaju koji se vodi protiv mog oca. Vuk Jeremić je zakazao raspravu o Tribunalu pred Generalnom skupštinom UN i to je još jedna od prilika da Srbija pokrene neka pitanja, kao što je, na primer: Da li je osnivanje tog suda zakonito ili ne prema pravilima koja propisuju upravo Ujedinjene nacije?

Komandna odgovornost, koja će biti ključni argument tužilaštva protiv vašeg oca, u slučaju hrvatskih generala nije uzeta u obzir...

- Ja nisam pravnik ni advokat, ali sam poslednjih dana slušao mnoge pametne advokate - svi oni pitani o oslobađajućoj presudi imaju isti zaključak: neverovatno je, ali moguće da na osnovu istih činjenica dva sudska veća donesu tako različite zaključke, da jedno osudi na visoku kaznu, a drugo oslobodi. Videćemo kako će te iste stvari rastumačiti u slučaju mog oca.

 Kako komentarišete čestitku Veselina Šljivančanina upućenu hrvatskim generalima u trenutku njihovog oslobađanja iz pritvora u Ševeningenu?

- Shvatio sam to na taj način da se Šljivančanin poneo kao čovek koji oseća i osećao je nedostatak podrške svoje države, a da mu je drago kada vidi da ta podrška na drugom mestu ne manjka. Bilo bi normalno da je svaki čovek nevin dok se ne dokaže suprotno, a mi imamo situaciju u Srbiji gde je Boris Tadić na ispraćaju mog oca u Hag njega nazvao ratnim zločincem. Šta onda očekujemo od sudija u Hagu ako ga je predsednik države već osudio. Što je, između ostalog, i krivično delo, i za šta smo mogli da ga tužimo, ali smo u tom trenutku imali važnija posla.

Jeste li se čuli sa ocem poslednjih dana, kako on komentariše oslobađanje hrvatskih generala?

- Čujemo se skoro svaki dan, ali ne mogu i nemam pravo da iznosim u javnost ono što on govori.

Kakvo je sada njegovo zdravstveno stanje, da li može da prati suđenje?

- Mislim da su svi koji su gledali scene njegovog hapšenja mogli da vide da je to stanje daleko od sposobnog za suđenje. Sada je to, ipak, nešto bolje. Opšte je poznato da je imao tri moždana udara i da se nalazi na ivici smrti svaki put kada mu skoči pritisak.

Da li za tu činjenicu znaju i sudije haškog tribunala?

- Nadam se da znaju. On se već jednom u toku suđenja onesvestio.

Godinama ste bili pod prismotrom srpskih službi bezbednosti, da li vas i dalje prate i prisluškuju?

- Ne znam to, ali voleo bih da država bar deset odsto resursa, a spominjane su ogromne cifre koje je izdvajala na prisluškivanja, maltretiranja i istraživanja porodice Mladić, upotrebi ne na odbranu Ratka Mladića, već na borbu za istinu o srpskom narodu kroz taj predmet, jer ako je Hrvatska našla načina da svoje interese brani na taj način, što to ne bismo uradili i mi. Evo pozivam Vladu Srbije da potroši istu količinu novca koju je upotrebila da se moj otac locira i uhapsi na utvrđivanje istine o Srebrenici, ratu u Bosni i Hrvatskoj. Čitava konstrukcija o Haškom tribunalu i opstaje sve ove godine jer je niko ne napada. Hrvati su je napali i ona je pala, nebitno je da li su to uradili novcem, lobiranjem, angažovanjem dobrih advokata, nije važno... Oni su dobili rezultat, a mi se uopšte ne bavimo tim pitanjem, koje bi moglo skupo da nas košta.

Jesu li prestali pritisci na vašu porodicu od kada je uhapšen vaš otac?

- Jesu, prestali su, ali traume su ostale. Ogromna je šteta već nanesena porodici i Ratka i Darka Mladića i o tome bih mogao danima da pričam. Supruga je premeštana sa jednog na drugo radno mesto, otpuštana s posla, čak su slali ljude da ubeđuju moju ženu da se razvede od mene, to je sve rađeno po instrukcijama te ekipe iz Kabineta predsednika Tadića. Svakojakih pretnji je bilo... Od onih suptilnih, da treba da biram između dece i oca, a moja supruga između dece i svekra. Kada smo to odbili, supruga je istog momenta dobila otkaz. Vrhunac je ipak bio kada smo telefonski obavešteni da se sprema otmica moga sina. To je bio vrhunac terora!

Država je planirala otmicu Vašeg sina?!

- Ne mogu da kažem da je država planirala otmicu, jer su ta upozorenja dolazila posredno, preko nekih naših prijatelja, koje su opet "upozoravali" neki ljudi. Svake godine je sistem ucena bio sve gori i gori. Ali nismo mi jedini koji su to preživeli, mnoge porodice drugih optuženika su prošle kroz isto i smatram da je to nešto čime Srbija ne bi trebalo da se ponosi.

Ko su ljudi koji su vršili pritisak na vas i vašu porodicu?

- Ja ne znam tačno kako se oni zovu, ali to su bili radnici službe državne bezbednosti koji su tu dolazili po naređenju, a sva naređenja u tom smislu išla su iz kabineta Borisa Tadića.

Da li ste se sreli sa Borisom Tadićem?

- Ne, nikada se nismo sreli, sretao sam samo ljude koji su u njegovo ime dolazili da razgovaraju sa mnom. Jednom sam bio i kod Mikija Rakića koji je vodio celu priču oko hapšenja i izručenja mog oca.

Šta biste sada rekli Tadiću da ga sretnete?

- Nisam o tome nikada razmišljao. Ne znam šta bih mu rekao. Znam samo da, kad god čujem da on pominje demokratiju, meni se okrene stomak, jer znam da su on i njegovi ljudi vratili Srbiju u 1948. godinu, u doba Informbiroa.

Na kraju, dali verujete u zvaničnu verziju hapšenja Ratka Mladića?

- Ne bih o tome da pričam, ja ne znam ništa više nego vi.

OTAC NE TRAŽI NIŠTA DA MU DONESEMO IZ SRBIJE, I DALJE ŽIVI KAO VOJNIK!!

Šta vam otac traži da mu ponesete kada mu odete u posetu?

- Ništa specijalno, on ne traži mnogo jer je vojnički odgajan, asketa. Njemu je važno samo da nas vidi, da provedemo neko vreme zajedno. Nikada mu u životu nije trebalo ništa materijalno, prosto takav je. Pošto se godinama nismo videli, a nismo ni znali da li je živ ili mrtav, sada koristimo to vreme tokom poseta da nadoknadimo sve ove godine. Ne pričamo ni o suđenju, ni o politici, već samo o privatnim stvarima, zanima ga šta se nama dešava u životu, šta mu rade unuci...

Copyright by Antonije Kovačević / Telegraf, foto: Slobodan Pikula / Telegraf, Profimedia, Tanjug / AP