AMERIKA SE RASPADA: 22 države žele da se otcepe!

"Velika civilizacija ne može da se osvoji spolja dok god ona samu sebe ne uništi iznutra." Ovim je rečima čuveni američki istoričar Vil Djurant u epilogu knjige "Cezar i Hrist", jednom od najznačajnijih dela o istoriji Rima, objasnio propast verovatno najznačajnijeg carstva koje je svet ikada video - ako pogledamo njegov uticaj na potonju povest.

Za naših života već smo imali prilike da se uverimo u istinitost ovog iskaza: pre samo dvadesetak godina, bili smo svedoci "neočekivanog" raspada Sovjetskog Saveza, jedne od dve tadašnje supersile, čiji je nestanak sa geopolitičke karte sveta ostavio Sjedinjene Američke Države usamljene na tronu novog, jednopolarnog sveta.

Frensis Fukujama, američki teoretičar japanskog porekla, najavio je tada "kraj istorije", i time pokazao da čak ni ljudi širokog obrazovanja, takozvani poznavaoci materije, zapravo uopšte ne razumeju unutrašnju prirodu istorijskog procesa i neumoljivost toka vremena. Ništa nije večno, ničija nije doveka gorela.

Zato ova vest nikoga ne bi trebalo da iznenadi: nakon reizbora Baraka Obame za predsednika, iz Amerike nam stiže vest da su poslednjih dana građani 22 savezne države podneli Beloj kući peticije sa zahtevom da se dozvoli njihovo mirno otcepljenje od Unije i formiranje sopstvenih, nezavisnih vlada.

Već pogađate, u pitanju su mahom veoma konzervativne države, ali među njima ima i onih progresivnih, poput Njujorka i Oregona.

Države koje su trenutno ušle u ovaj proces su: Alabama, Arkanzas, Kolorado, Florida, Džordžija, Indijana, Kentaki, Luizijana, Mičigen, Misisipi, Misuri, Montana, Nju Džerzi, Njujork, Severna i Južna Karolina, Severna Dakota, Oregon, Kalifornija, Vajoming, Tenesi i, naravno, Teksas, koji ima dugu istoriju secesionizma.

Čudi da građani Aljaske još nisu pokrenuli istu inicijativu, s obzirom na to da secesionisti u njenoj politici igraju bitnu ulogu, kao i da je Vrhovni sud ove države 2006. godine otcepljenje proglasio nezakonitim, nakon inicijative za referendum.

Sve 22 peticije su podnete na zvaničnom sajtu Bele kuće, a njihova pravila su jasna: kada peticija skupi 25.000 potpisa, vašingtonska administracija je u obavezi da reaguje.

Teksas već ima preko 50.000 potpisa, Luizijana ima skoro 24.000 i blizu je da pređe neophodni prag. Ostale države su i dalje daleko.

Za mnoge od njih ovo nije prvi put da traže otcepljenje, a porast onih građana koji su spremni da za ovakav cilj daju svoj potpis objašnjava se prošlonedeljnim izborima, kao što se moglo i pretpostaviti.

Vašington će reagovati kao i do sada: ignorisaće bezopasne, a uhapsiti opasne, što je i uradio 1998. godine, kada su dva pripadnika pokreta za otcepljenje Teksasa osuđena zbog pretnji da će ubiti više američkih visokih dužnosnika, uključujući i tadašnjeg predsednika Bila Klintona.

- Teksas je jedinstveno mesto. Kada smo 1845. godine ušli u Uniju, jedan od uslova je bio da iz nje možemo da izađemo kad god to budemo želeli... Nadam se da će Amerike, i posebno Vašington, voditi računa. Imamo veliku državu, i ne postoji nijedan razlog da se ona raspadne. Ali ako Vašington nastavi da nabija prst u oko američkom narodu, ko zna šta sve može da se desi - rekao je pre tri godine Rik Peri, tadašnji i sadašnji guverner ove američke savezne države.

Ovo, međutim, ne treba dramatizovati, pošto je brojnost građana koji žele nezavisnost još daleko od kritične mase koja je neophodna da bi se najobičnija peticija konkretizovala u stvarnosti.

Gledajte na ovu vest kao na povetarac, kao na blago pirkanje vetra promena. Istovremeno, imajte na umu da neke oluje upravo tako počinju.

(M. B.)