NEKRETNINE U AMBISU: Stanovi jeftiniji do 40 odsto - kupaca nema!

Ako je suditi prema tržištu nekretnina, kao svojevrsnom ogledalu stanja u zemlji, ne piše nam se dobro. Ponuda nikad veća, stanovi nikad jeftiniji, a kupovna moć građana nikad manja. Prodaje onaj ko mora, a kupuje samo onaj ko ima keš. U odnosu na period pre krize, cene stambenog prostora su jeftinije i do 40 odsto.

Zbog svetske ekonomske krize cene stanova postepeno su padale od početka 2009. godine, i to u proseku za deset odsto godišnje.

U agencijama za nekretnine u Beogradu ističu da je ovo povoljan trenutak za kupovinu stana, ali napominju da je, uprkos nižim cenama, kupaca sve manje. Predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina Tomislav Sekulić kaže da je i, pored niskih cena, domaće tržište nekretnina poslednjih meseci mrtvo.

- Ko ima novac, može da po povoljnim cenama kupi stan na odličnoj lokaciji. Recimo, u Borči stan u novogradnji trenutno može da se kupi za 650 evra po kvadratu, dok je Vračar najskuplji sa cenom kvadrata od najviše 3.000 evra. Naše tržište nije stabilno, potražnja je mala, ljudi nisu spremni da rizikuju i sve je manje onih koji kupuju stan na kredit zbog nepovoljnih uslova kreditiranja i izuzetno visokih kamatnih stopa - objašnjava Sekulić.

Kredit -Mazohizam: Plate sve manje, preko noći se ostaje bez posla

- U Novom Sadu, na primer, krajem 2008. godine, kvadrat novoizgrađenog stana dostizao je više od 2.000 evra. Standard građana tada nije bio mnogo veći nego danas, kada je prosečna cena kvadratnog metra pala ispod 1.000 evra, pa i pored tako "niskih" cena tržište stagnira, a promet nekretnina je sve manji -objašnjava Dragan Grbić, direktor jedna novosadske agencije.

- To znači da cene još nisu dovoljno pale i nisu na realnom nivou u ovom trenutku, koji bi bio 700 evra po kvadratu za novogradnju. Najtraženiji su stanovi do 40 kvadrata, i očekuje se da imaju funkcionalnost velikih stanova, što je nemoguće, pa ih uglavnom kupuju oni koji moraju i koji prodajom većih stanova pokušavaju da ostvare razliku u ceni i popune rupe u budžetu. Interesovanje donekle postoji i za velike stanove u centru grada - salonce, kao i za ekskluzivne stanove na boljim gradskim lokacijama. Najmanja je potražnja za stanovima srednje veličine od 50 do 75 kvadrata, jer je njihova ciljna grupa prosečan građanin koji živi od svog rada i kupuje stan ako ima da proda neku nasleđenu nekretninu ili se odlučuje da podigne kredit, što se danas, kada plate padaju i preko noći se ostaje bez posla, smatra mazohizmom - smatra Grbić.

Ni situacija u Nišu nije bolja nego u drugim gradovima, kaže za "Press nedelje" Dragana Obradović, vlasnica tamošnje agencije.

- Stanovi u centru Niša koštaju od 750 do 1.000 evra po kvadratu, a na periferiji od 500 do 750 evra. Ranije su agencije prodavale u proseku po deset nekretnina mesečno, da bi prošle godine prosek bio četiri do pet stanova mesečno. Ove godine situacija je još teža, pre izbora bilo je dve do pet prodaja u mesecu, a posle izbora jedva da se proda jedan stan - kaže Obradovićeva.

Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, od početka 2012. godine broj podnetih zahteva za kredit je za petinu manji nego u istom periodu prošle godine. Kupaca stanova je sve manje jer subvencionisane stambene kredite ne mogu da dobiju svi građani, a retki se odlučuju i za komercijalne kredite.

- I oni koji imaju gotovinu plaše se da je ulože, jer je sve veća nezaposlenost, a nema novih investicija u izgradnju stanova. Cene zemljišta su visoke, procedura oko dobijanja dozvole mučna i traje po godinu dana, PDV je sada 20 odsto i pitanje je kome prodati nekretninu kad se izgradi - kaže sagovornica iz Niša.

(Telegraf.rs / Izvor: Press)