PARADE JE IPAK BILO: Ali u četiri zida i na roze stiroporu! (FOTO) (VIDEO)

"Parada između četiri zida" održana je u beogradskom Medija centru, ispred kojeg su bili brojni pripadnici policije, ali ne i pripadnici desničarskih organizacija, navijači i huligani. Organizatori su poručili da će sledeća Parada ponosa biti održana 28. septembra 2013. godine.

Policijske snage su već od 9.20 sati bile raspoređene po Terazijama, na Trgu republike i okolnim ulicama. Oko same zgrade Medija centra bilo je oko 20 policijskih "marica", a prisutni su bili i pripadnici Žandarmerije. Osim njih, mogli su se videti građani koji "idu svojim putem", ali nigde nije bilo nijedne veće navijačke ili huliganske grupe.

Pripadnici LGBT populacije počeli su da stižu u Medija centar oko 9.40 sati. Broj prisutnih povećavao se svakog minuta. Kako je među prisutnima bilo mnogo stranaca, češće su se čuli dijalozi na engleskom nego na srpskom jeziku. Iako je ubrzo nastala velika gužva, pa su mnogi morali da stoje, atmosfera je bila mirna i prijatna.

Ovogodišnju Paradu otvorio je član Organizacionog odbora Boban Stojanović. On je pozvao prisutne da pre početka zvaničnog dela "Prajda" minutom ćutanja odaju počast preminulom profesoru i direktoru Beogradskog centra za ljudska prava Vojinu Dimitrijeviću.

Nakon njega, govorio je član OO Goran Miletić, koji je ponovio da zabrana održavanja ovogodišnjeg "Prajda" predstavlja kapitualciju države. Miletić je dodao i da je policija tražila od okupljenih da se, nakon skupa, obrate policajcima kako bi ih uputili kuda da idu kućama.

- Zaista se plašim šta je sledeće posle ovoga. Ovo je zadiranje u privatni prostor - rekao je Miletić, i poručio:

- Prajd nije cirkus koji odlazi iz grada. Mi ćemo ovde ostati.

PODRŠKA IZ CELE EVROPE

Prisutnima u Medija centru zatim se obratila švedska ministarka za Evropska pitanja Brigita Olsen. Ona je ponovila da je Vlada Srbije obavezna da štiti ljudska prava, i posebno naglasila da je i prećutkivanje kršenja prava - učestvovanje u kršenju.

- Evropa koju mi gradimo neće prihvatiti homofobiju i kršenje ljudskih prava. U mnogim evropskih gradovima LGBT zajednica suočava se s diskriminacijom u svim aspektima života. To nije Evropa u kojoj ja želim da živim. Ako ćutite, znači da odobravate nasilje. Mi smo na pravoj strani istorije, budućnost pripada nama - poručila je švedska političarka.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je srećan što prisustvuje ovom skupu, ali ujedno i razočaran.

- Veoma sam frustriran zabog toga što smo zatvoreni ovde umesto da šetamo po ulicama i uživamo na beogradskom vazduhu i suncu. Mi želimo da Vlada Srbije jasno kaže da podržava prava manjina, a u tome i prava LGBT zajednice. To zahtevamo od njih. Takođe, mora se menjati ovo društvo, ali takođe moramo sa njim imati dijalog tokom cele godine - poručio je on.

Nakon toga, pripadnike LGBT zajednice pozdravila je poslanica Evropskog parlamenta Marija Kornelisen. Ona je iz Holandije, odakle dolazi, prenela poruke podrške organitatorima Prajda i srpskoj LGBT zajednici. Takođe, ona je u Beograd donela i zastavu, koju su LGBT zajednice evropskih zemalja napravile u znak podrške beogradskoj Nedelji ponosa.

Boban Stojanović je zatim poručio da suština Prajda nije samo dijalog s državom, nego i pokušaj da se "svaki član LGBT populacije oseti bezbedno, sigurno i nadasve srećno".

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić kaže da za zabranu Prajda postoje dva razloga.

- Ili je Srbija jako slaba država ili koristi usluge paravojnih formacija za artikulaciju svojih ciljeva, koje ne želi javno da istakne - smatra ona.

PERFORMANS NA ROZE STIROPORU

Nakon završene konferencije, organizatori i prisutni izašli su ispred zgrade Medija centra na Terazijama i  izveli svojevrsni performans. Organizatori Prajda seli su na roze stiropor, aludirajući na jednu od kampanja aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i odatle poručili da je to "gandijevski nenaslini protest zbog kršenja Ustavom garanotvanih prava".

Takođe, organizatori su istakli datum održavanja sledeće Parade ponosa, a to je 28. septembar 2013. godine.

Zanimljivo je to da sve vreme trajanja performansa nije bilo nijednog jedinog incidenta. Štaviše, organizatorima Prajda mogao je da se pridruži bilo ko od ljudi koji su se u tom trenutku zatekli u centru Beograda. Iako u početku pripadnicima LGBT zajednice nije bio dozvoljen prolaz na Terazije, policija je ubrzo "otvorila" kordon, pa su pristuni počeli mirno da se razilaze.

(Milica Stojanović / Foto: Marko Todorović, Tanjug)