POLA MILIONA SRBA RADI NA CRNO: Sezoncima ugovore niko ne nudi, a država sada kreće da se bori sa tim!

Od oko pola miliona radnika na crno, čak dve trećine njih je u poljoprivredi. To pokazuje Anketa o radnoj snazi za prva tri meseca ove godine, koju je radio Republički zavod za statistiku. Zbog toga što se u poljoprivredi uglavnom sezonski radnici angažuju na crno, država priprema zakon kako bi tu oblast uredila.

Preporučujemo

Rad na crno: Inspekcija uhvatila čak 15 odsto neprijavljenih radnika, najviše među obezbeđenjem i čistačicama

Zvone telefoni u jednoj užičkoj omladinskoj zadruzi. Kažu, malinari im traže kontakte sezonskih radnika. Ali ugovor im ne nude.

- Proizvođači samo traže kontakt, izbegavajući da plate doprinose državi, da plate poreze, a samim tim da plate i proviziju zadruzi, jer prosto jeftinije im je tako. Tu uštede jako veliki iznos.

- Tu se vrti veliki novac i država bi dosta imala od toga, samim tim i zadruge i agencije za zapošljavanje, ali, takođe, imali bi ti radnici koji beru maline, neke doprinose za period koji radi - objašnjava direktorka Omladinske zadruge "Mladost" u Užicu Slavica Stanojčić.

Poljoprivrednici koje je RTS-a kontaktirao, odbili su da o tome govore pred kamerom. Na brojnim njivama rad na crno cveta, jer su procedure za legalno zapošljavanje sezonskih radnika prilično komplikovane.

- Specifičnost tog rada, na primer, kad padne kiša ili postoje posebne nepogodnosti zbog kojih oni ne mogu da prijave tog čoveka da deset dana radi, nego moraju da ga prijavljuju dan za dan.

Foto: Telegraf

- Kod nas, nažalost, morate da skupite 20 dokumenata da dokažete da sve radite legalno, a onda imamo manjka kapaciteta inspekcije, pa je samim tim i kontrola slabija - kaže Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Za kontrolu radnih odnosa u celoj Srbiji zaduženo je tek oko 250 inspektora, saznajemo u resornom ministarstvu, a samo u poljoprivredi, procenjuje se, ima gotovo 200.000 sezonaca angažovanih na crno. Država priprema Zakon kojim bi njihovo zapošljavanje trebalo da pojednostavi.

Iako je najpre razmatrano hrvatsko rešenje, odlučili smo se za mađarski model.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Mađarski model se zasniva na elektronskoj prijavi Poreskoj upravi, obavlja se telefonom, može da se vrši pozivom kol-centra, daju se tri osnovna podatka, PIB poslodavca, PIB angažovanog lica i njegovo ime i datum kada je počeo da radi. U jednom danu može da prijavi i odjavi zaposlene.

-Zakon treba da ide prema Skupštini do kraja ove godine i nadamo se da će, po usvajanju Zakona, biti kratak rok za za prilagođavanje sistema i primenu - ističe Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Do sada je Zakon već uveliko trebalo da se primenjuje pošto je Akcionim planom za sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije rok za njegovo donošenje bio 2016. godina.

(Telegraf.rs/RTS)