POTRESNO PISMO OCA: Morao sam ovo da uradim, sad idem i sebe da ubijem!

Niška policija zatražila je pomoć građana u potrazi za šezdesetogodišnjim Stojanom Đurićem, koji se sumnjiči da je u utorak u svom stanu na Vizantijskom bulevaru broj 12 sa tri hica iz pištolja ubio ćerku Sanju (35). On je ostavio i oproštajno pismo u kojem je napisao "Zašto sam ovo morao da uradim. Sada idem i sebe da ubijem".

Đurić je psihički oboleloj ćerki pucao u grudi iz pištolja kalibra 7,65 mm, za koji je imao dozvolu, najverovatnije kroz jastuk, jer niko od stanara zgrade, uključujući i njegovu suprugu, koja je bila u komšiluku, nije čuo prasak hitaca.

Nakon ubistva, pobegao je u nepoznatom pravcu, a u pismu koje je ostavio u stanu naveo je da više nije mogao da gleda svoju ćerku kako se muči zbog čega je odlučio da joj prekrati patnje.

"Ne mogu da izdržim njene muke i patnju i zato sam morao ovo da uradim. Sada idem i sebe da ubijem", napisao je Đurić u svom oproštajnom pismu, prema rečima komšija.

Mada se u pismu eksplicitno ne navodi njegova namera da počini samoubistvo, policija strahuje da će Đurić to ipak učiniti jer okolnosti slučaja nagoveštavaju takvu mogućnost.

Stojanova supruga Jadranka potvrdila je da je milosrđe motiv ove porodične tragedije.

- Nemojte da pišete neistine o našoj porodici. On nije ubica, on je njoj skratio muke - kratko je saopštila ova žena.

Portparol Višeg suda u Nišu Tamara Savić Cvetanović rekla je da je istražni sudija Nebojša Žikić naložio obdukciju tela preminule.

- Tokom uviđaja na telu stradale žene konstatovane su tri rane nanete vatrenim oružjem i njeno telo je upućeno na Institut za sudsku medicinu radi preciznog utvrđivanja uzroka smrti. Za osumnjičenim za ubistvo se i dalje traga ali za sada nema saznanja gde bi se mogao nalaziti - rekla je portparol suda.

Veći broj policajaca pretražuje Niš i okolinu, a posebna pažnja se poklanja koritima Nišave i njenih pritoka zbog sumnje da je Stojan digao ruku na sebe. Međutim, kako potraga nije dala rezultata, Policijska uprava u Nišu prosledila je medijima fotografiju osumnjičenog i pozvala građane da ga prijave ukoliko ga primete.

Niko od poznanika ove porodice nije slutio da bi Stojan mogao da počini ovaj nesvakidašnji zločin.

- Ta porodica je godinama bila u našem udruženju pa odlično poznajem i oca i majku. Devojka je imala tešku retardaciju i nije bila podobna za socijalizaciju. Ona gotovo da nije ni izlazila iz kuće, nije se ni pojavljivala u udruženju, sve što se nje ticalo završavali su njeni roditelji. Ništa nije nagoveštavalo tragediju, oni bi bili poslednja porodica za koju bih posumnjao da se tako nešto moglo desiti. Međutim, takvo ponašanje nije sasvim neočekivano. Nažalost, mi smo verovatno jedini roditelji koji razmišljaju o tome da je bolje da im dete umre pre njih, jer o njemu nakon njihove smrti nema ko da brine. Međutim, opravdanja za ubistvo nema – komentariše ovaj događaj Jovan Bogdanović, predsednik Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama.

Komšije ove porodice potvrđuju da su Đurići bili brižni roditelji.

- Stojan je pre desetak godina ostao bez posla u trgovačkom preduzeću "Angropromet", ali je nastavio da radi u jednoj trafici. Pretpostavljamo da je zato i nosio pištolj jer se bojao da će biti opljačkan. Međutim, on je izuzetno tih čovek, niko ne bi mogao da pomisli da će ubiti ćerku iako smo svi znali da mu je veoma teško. Devojka je imala tešku retardaciju, bila je veoma krupna, a ponekad vrlo agresivna. U zadnje vreme joj je zdravlje sve više popuštalo pa pretpostavljamo da Stojan više nije mogao da se nosi sa takvom situacijom - navodi komšiluk Đurića.

U niškom Centru za socijalni rad potvrdili su da im se ova porodica obraćala samo za ostvarivanje prava na osnovu ćerkine retardacije, ali da nikada nisu zatražili niti psihosocijalnu podršku niti njeno institucionalno zbrinjavanje.

(V. A.)