Crkva brvnara niče na obroncima Zlatibora: Sutra, na Duhovski utorak, stiže i Bogorodica iz Hilandara (FOTO)

Selo Draglica na obroncima Zlatibora dobiće na Duhovski utorak, osvećenu crkvu sagrađenu od borovih balvana po uzoru na tradiciju Starog Vlaha u gradnji crkava brvnara.

Preporučujemo

Ovo je prva fotografija u boji Manastira Hilandara, nastala je 1915. godine (FOTO)

Osvećenje prelepe crkve obaviće Vladika žički Justin, a u crkvu će istog dana biti uneta svetinja iz manastira Hilandar Sv. Bogorodica Mlekopitatelnica koju će iz najveće srpske svetinje na uzvišenje zvano Zborište u selu Draglica doneti iguman Hilandara Metodije.

- Zaslužili su selo i planina da imaju ukras na Zborištu. Ovde sam rođen i odavde otišao u svet. Ovde počiva moj otac Branislav i svi moji preci.

- Nisam žalio i dao sam sve od sebe da na Zborištu selo koje danas, od nekada 300 kuća, životari samo pedesetak uzdignem svetinju za sve one koji su koračali ovom zlatiborskom zemljom i ostavim generecijama koje dolaze - kaže ktitor crkve Strahinja Kutlešić (1972) koji je baš ovde prvi put udahnuo planinski vazduh i ugledao plavetnilo neba.

Foto: glaszapadnesrbije.rs

Crni bor star 200 godina

- Za građu crkve birano je 150 kubika i to samo dozemci, prvi trupci crnih borova iz okoline Višegrada, jer je najkvalitetniji i smolom najbogatiji deo stabla. Pre dve i po godine posečena su stabla prečnika 60-80 centimetara i stara dva i po veka - kazuje majstor Miroslav Arsenijević.

Po narodnom kalendaru i tradiciji starih neimara, borovi su sečeni u decembru, kad drvo miruje. Brvna i grede nisu tesani kao nekad, sekirom, već rezani u dve čačanske strugare, ali su sušeni prirodno, u vitlu, a brvna i u sušari. Uz savremene alatke, majstori ne mogu bez onih starinskih - kesera i dleta, a ekseri su nezamenljivi u statici drvenarije.

Foto: glaszapadnesrbije.rs

- Nema brvana dužih od tri metra i sklapaju se odvajkada isto. Svaki rog ima svoju tavanjaču, da krov izdrži udare vetrova i snegove u visovima - pojašnjava Miroslav, koji je drvodelac duže od dve decenije.

Uz svo vekovno iskustvo narodnog graditeljstva, ovde idu i u korak s vremenom. Bogomolja će imati toplotnu izolaciju, podno grejanje i rasvetu, dok su pod, stepeništa i staze od belog kamena iz Sirogojna.

(Telegraf.rs/GZS)