Vapaj dečaka (12) iz Zaječara: Moji drugari su se radovali poklonima za Vaskrs, a moja mama i ja nemamo šta da jedemo

"Obraćam vam se kao dvanaestogodišnjak koji je po ko zna koji put vaskršnje, a i sve druge praznike proveo u tuzi za boljim životom", napisao je dečak u dirljivom pismu u kojem moli za pomoć.

Preporučujemo

Teško preživljavanje: Diplomirani ekonomista iz Beograda jede ostatke iz tuđih tanjira

Ispovest oca Danijela iz Hrvatske, koju obuzima siromaštvo: Moja deca gladuju kada im kupim obuću i knjige (VIDEO)

"Dok su se svi moji drugari radovali poklonima i uživali sa porodicom za bogatom trpezom, moja majka i ja smo razmišljali kako ćemo se sutra snaći za ručak. Srećom, ona se uvek nekako snađe za nas. Vidim je da pati i to me najviše boli jer ne mogu da joj pomognem. Voleo bih da se nešto u našem životu promeni", prenosi "Alo" dečakovo pismo.

Dečak iz Zaječara koji sa majkom živi u jednoj sobi nedovršene i trošne kuće,  želi da pomogne svojoj majci Bojani Tošić (33). U prizemlju te kuće žive njegovi baka i deka i zdravlje im je veoma loše.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Mama je nezaposlena, a završila je školu i veoma teško živimo. Znam da bi ona volela da mi priušti barem deo onoga što imaju moji drugovi, ali nema para. Mnogo bih voleo da nađe posao i ona se trudi, ali posla nema, zbog čega je često tužna i neraspoložena. To je moja najveća želja, samo da se zaposli.

Nemaština mi ne dozvoljava da budem kao većina mojih drugara, koji me često ismevaju i koji izbegavaju da se druže sa mnom jer sam siromašan. Nemam novu odeću kao oni, nedostaju mi majice i trenerke, patike koje imam počele su da trunu, a u starim cipelama čim padne kiša, mokre su mi noge.

Jedno vreme sam trenirao i košarku, koju mnogo volim, dok je majka radila na privremenim poslovima, ali sam morao da odustanem, jer nije mogla više da finansira treninge, opremu i turnire - napisaoje dečak.

On ne želi ništa što njegovi vršnjaci već nemaju -  svoju sobu, radni sto gde može da uči i kompjuter.

- Voleo bih da imam svoj mali kutak, svoje mesto za odmor, učenje i igru. Nikada nisam imao računar, pa zbog toga jedva čekam časove informatike. Isto doživljavam kada svi oni odu na ekskurziju i vrate se puni utisaka. Zato molim sve ljude dobre volje da pomognu mojoj majci da se zaposli, pa da se i ja kao i sva deca radujem, igram i uživam u detinjstvu. Hvala vam - završio je ovaj dvanaestogodišnjak u pismu u nadi da će se ono objaviti i da će mu ljudi dobre volje pomoći.

Svi oni koji žele da Filipu i njegovoj majci pomognu garderobom, hranom, novcem ili koji imaju posao za Bojanu mogu joj se obratiti na mejl adresu bojanatosic84@gmail.com

(Telegraf.rs)