Krvavi rat u Siriji ušao u SEDMU godinu: Zemlja je potpuno uništena, ljudi proterani i bez budućnosti, a ovako je sve počelo (FOTO) (VIDEO)
Sirijska vlada, predvođena predsednikom Bašarom al Asadom, odgovorila je na proteste ubijanjem na stotine demonstranata i njihovim zatvaranjem
Situacija u Siriji sa svakom godinom koja prođe nije ni blizu rešenju. Građanski rat ušao je u sedmu godinu, a svetske sile umesto da budu posrednici, konflikt sve više komplikuju. Za sve ovo vreme nagledali smo se stravičnih scena poginulih, povređenih, gladnih ali i onih koji su morali da pobegnu kako bi spasili svoje živote.
Čitav svet su obišle slike i snimci nastradale dece u hemijskom napadu u provinciji Idlib, za koji sirijska vlada odbija da preuzme odgovornost. To je bio razlog da Siriju napadne i SAD, a tom prikom je ispaljeno čak 59 krstarećih raketa. Velike sile su zbog toga našle na ivici sukoba, što je još jednom pokazalo da ne postoji jedinstvena politika koja bi mogla da okonča sirijski sukob, za koji niko nije računao da bi mogao da dobije ovakve razmere.
Te ne tako davne 2011. godine izbili su protesti širom Bliskog istoka poznati kao "Arapsko proleće". Sa vlasti su srušeni predsednici u Tunisu i Egiptu. U martu su protesti izbili i u Siriji, nakon što je 15 dečaka uhapšeno i mučeno jer su napisali grafite koji podržavaju Arapsko proleće. Jedan od dečaka Hamza al Hateb (13) je ubijen nakon ovog brutalnog mučenja.
Sirijska vlada, predvođena predsednikom Bašarom al Asadom, odgovorila je na proteste ubijanjem na stotine demonstranata i njihovim zatvaranjem. U julu iste godine dezerteri Sirijske vojske su formirali Slobodnu sirijsku armiju, pobunjeničku grupu koja ima za cilj da zbaci vladu, a Sirija je tada potonula u građanski rat.
Do sada je stradalo više od 465.000 ljudi, preko milion je povređeno, a više od 12 miliona je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.
Kako je sve počelo?
Nedostatak slobode i ekonomski problemi doveli su do revolta prema sirijskoj vladi, a javni bes je nastao kada je vlast krenula na demonstrante. Uspešne pobune u Egiptu i Tunisu dale su nadu prodemokratskim aktivistima. Mnogi islamski pokretu takođe su bili protiv Asadove politike.
Godine 1982. otac Bašara al Asada, Hafez al Asad naredio je vojnu akciju protic Muslimanskog bratstva u Hami i tada je ubijeno između 10.000 i 40.000 ljudi. Iako isprva nisu postajale podele među demonstrantima, posle oružanih sukoba dolazi do ispoljavanja sektaških razlika.
Verske manjine pružaju podršku Asadovoj vladi, a opoziciju čine većinom sunitski muslimani. Sirijskim bezbednostnim establišmentom već duže vreme dominiraju Alviti čiji je Asad član, prenosi aljazeera.com.
Čak je i globalno zagrevanje značajno doprinelo sukobu u Siriji, jer je zemlju periodu od 2007. do 2010. godine pogodila velika suša, pa je čak 1,5 miliona ljudi emigriralo iz sela u gradove, što je povećalo siromaštvo i dovelo do prvih socijalnih nemira.
Strano učešće
Mešanje velikih sila odigralo je veliku ulogu u sukobu u Siriji. Međunarodna koalicija predvođena SAD bombardovala je područja ISIS u od 2014. godine.
SAD otvoreno kritikuje sirijsku vladu, ali se do sada nisu dublje uključivali u sukob, pa čak ni nakon što je Asad navodo upotrebio hemijsko oružje 2013. godine, što je bivši predsednik Barak Obama naveo kao "crvenu liniju" za ulazak Amerike u rat.
Međutim, 7. aprila SAD su napale vojni aerodom u blizini Homsa, kao odgovor na hemijski napad u provinciji Idlib.
U oktobru 2015. godine SAD je ukinuo svoj program za obuku sirijskih pobunjenika, kada je otkriveno da su potrošili 465 miliona evra na samo 60 boraca. U februaru 2017. godine CIA je zamrzla sredstva i logističku podršku za pobunjenike u severnoj Siriji, ali je finansiranje Slobodne sirijske vojske obnovljeno već do kraja marta.
Rusija je 2015. godine počela bombardovanje pobunjeničkih uporišta u Siriji, najviše područja gde se nalazi ISIS, kao znak otvorene podrške sirijskom režimu i predsedniku Bašaru al Asadu. U Savetu bezbednosti UN uložili su veto na osam rezolucija o Siriji, dok je Kina uložila veto na šest.
Nekoliko arapskih zemalja, na čelo sa Turskom dali su podršku pobunjenicima u Siriji.
Pobunjeničke grupe
Slobodnoj sirijskoj armiji pridružile su se brojne pobunjeničke grupe, uključujući i ISIS, Džabat Fateh al Šam, Hezbolah, Sirijske demokratske snage u kojoj dominiraju kurdske jedinice narodne zaštite. Slobodna vojska u Siriji je oslabila od početka rata, dok su islamističke grupe znatno ojačale.
ISIS se pojavio u severnoj i istočnoj Siriji 2013. godine, nakon što su osvojili velike delove Iraka. Grupa je postala poznata po svojim brutalnim pogubljenjima i po upotrebi društvenih mreža za regrutaciju novog članstva i prenošenje poruka.
Kurdske trupe u severnoj Siriji drže određene oblasti pod svojom upravom. Libanski članovi Hezbolaha se bore na Asadovoj strani, kao i iranski i avganistanski borci.
U decembru 2016. godine Asadova vojska je saopštila da je Alepo u potpunosti povratila od pobunjenika, što je najznačajnija pobeda vlade u građanskom ratu.
Tada dolazi do novog saveza pobunjeničkih grupa u severnoj Siriji, koji je formiran da bi se konsolidovala kontrola nad pokrajinama Idlib i Latakija.
Nekoliko rundi mirovnih pregovora nisu zaustavile sukobe, a vlada i opozicija su dogovorile 12 evakuacija, prenosi aljazeera.com.
Situacija danas
U martu je SAD sa saveznicima otpočeo novu fazu svoje kampanje protiv ISIS u gradu Raki u severnoj Siriji, sa ciljem da smanji uporište ove grupe.
Takođe u martu su se intenzivirale borbe u Damasku i okolini. UN je istakao da je sirijskoj prestonici od sveta odsečno oko 300.000 ljudi kojima ne mogu da dopreme humanitarnu pomoć.
U toku najnovije evakuacije poginulo je preko 120 ljudi kada je meta napada bio konvoj sa izbeglicama.
Pored Alepa, sirijska vlada trenutno kontroliše i prestonicu Damask, delove južne Sirije i Deir az Zor, kao i mnoga područja u blizini sirijsko-libanske granice i severozapadnog dela primorja. Pobunjeničke grupe, ISIS i Kurdi kontrolišu ostatak zemlje.
Sirijske izbeglice
Većina je smeštena u Libanu, Turskoj i Jordanu, ali su mnogi otišli u Evropu u potrazi za boljim uslovima.
Stanovništvo je duboko traumatizovano ratom, ali jedna stvar je sigurna: obnova Sirije nakon rata biće dugotrajan i težak proces.
Pogledajte video:
(A.T.)
Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cetnik
Kada ce novinari poceti da pisu kako treba a ne da prenose americku propagandu, ili smo i sami postali americka propaganda??? Na pocetku teksta treba da pise da su do gradjanskog rata doveli ne nedostatak slobode i ostale gluposti nego americka potreba za naftom i kontrolom bliskog istoka i afrike u cilju stezanja obruca oko Rusije. Ne treba biti ne znam kakav strucnjak da bi to provalio. A sto se tice napacenog naroda, svi znaju kako su ljudi ziveli pod Gadafijevom vlascu, a kako danas zive, da li im je bolje??? Prestanite vise da zamlacujete narod ako smo sisali vesla 1999 vise necemo. Neka je Asad i najgori predsednik a nije, ne treba ga smenjivati iz inata prema USA demonima. Zar Sirijci nista nisu naucili iz istorije, Jugoslavija, Srbija i Crna gora, Libija, Egipat itd. A sta ja dalje da pricam kad na nasim ulicama ponovo zele da ponove 99' da opet skidamo predsednika pod velom diktature. Ne znate vi sta je diktatura, niste ziveli pod Staljinovom vlascu. Ne nasedajte opet na iste fore sad kad smo malo krenuli napred. Mislite malo svojim glavama a ne kao ovce pred klanje!
Podelite komentar
☆☆☆
Ništa ne verujem da je ovako bilo..Američka poznata propaganda i iskustvo koje imam iz moje zemlje daju mi za pravo da ovako mislim.A i znamo u Libiji,Egiptu,Iraku,Avganistanu.. kako je sve prošlo..šta su pokušali u Ukrajini..Sve po istom receptu,istim optužbama.Stvar je samo što se u Ukrajini i u Siriji umešala Rusija da ih odbrani a onda je sukob zvani "građanski rat" prerastao u sukob Nato(Usa)-Rusija na sirijskoj teritoriji.I naravno Sirija se sravnjena u sukobu velikih sila a ne unutrašnjih nemira.
Podelite komentar
sto
niko naftu ne pominje
Podelite komentar