Počelo odbrojavanje za najvažnije izbore u Evropi: Marin Le Pen želi da pokori Francusku, ali ovaj kandidat postaje sve popularniji (FOTO)

  • 3

Za sedam dana u Francuskoj se održava prvi krug predsedničkih izbora, koji mnogi smatraju najvažnijim u istoriji Pete republike, koja je Ustavom uspostavljena 1958. godine. Situacija u zemlji je sve napetija, a rezultati izbora, prema mišljenju mnogih, biće neizvesni do samog kraja. Francuski mediji javljaju da su kandidati na meti terorističkih grupa, a u nedelju su održani protesti protiv liderke Nacionalnog fronta Marin Le Pen.

Zapaljeno sedište Marin Le Pen: Grupa koja je preuzela odgovornost preti novim akcijama do izbora

Nakon politički turbulentne 2016. u kojoj su Britanci glasali za Bregzit, a Amerikanci izabrali Donalda Trampa na čelo države, dosadašnja izborna "pravila" pala su u vodu, a najveće stranke, bilo da su centar levo ili centar-desno, više ne mogu očekivati sigurnu pobedu u skoro nijednoj evropskoj državi (osim možda Nemačke, u kojoj će novog kancelara ili staru kancelarku dati SPD ili CDU).

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

U Francuskoj, čiji su predsednici od 1981. godine dolazili ili iz redova socijalista (Miteran, Oland) ili republikanaca (Širak, Sarkozi), realne šanse za ulazak u drugi krug imaju četiri kandidata, od kojih je samo Fransoa Fijon član jedne od dve najveće stranke. A po svemu sudeći, njegove su šanse za drugi krug manje nego kod ostalih kandidata, ponajviše zbog skandala sa fiktivnim zapošljavanjem supruge i dece koje je novcem poreznih obveznika plaćao da ne rade ništa.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Prema anketi koju su za ugledni dnevni list Le Monde sproveli iz agencije Ipsos-Sopra Sterna na 1509 potencijalnih birača, prvo mesto sa 22 posto glasova ispitanika dele kandidatkinja Nacionalnog fronta Marin Le Pen i kandidat sopstvenog pokreta/stranke On Marš Emanuel Makron.

Nakon odličnog izdanja u dve debate, barem prema gledaocima, na treće mesto se sa 20 posto glasova ispitanika probio kandidat radikalno levog pokreta Nesputana Francuska Žan Lik Melanšon, dok je sa 19 posto glasova na četvrtom mestu ranije spomenuti Fijon, prenosi Jutarnji.hr.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Benua Amon, kandidat socijalista čiji je nepopularni predsednik Fransoa Oland pametno odlučio da nema potrebe za sramoćenjem na izborima, daleko je na petom mestu sa oko 7,5 odsto podrške birača. Da ova anketa preterano ne odstupa od ostalih, pokazuju i dve naknadne ankete koje se u podršci kandidatima razlikuju za maksimalno jedan posto.

Ako se centristički orijentisani Makron plasira u drugi krug može da očekuje pobedu, dok je situacija suprotna za kandidatkinju radikalne desnice Marin Le Pen, koja će prema dosadašnjim procenama ujediniti glasače svojih suparnika i glatko izgubiti. Uđe li u drugi krug Melanšon, pobeđuje i Fijona i Le Penovu, dok gubi od Makrona, piše Reuters.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

I dok je podrška za Le Penovu i Makrona uglavnom stabilna (ili u relativno blagom padu od 2 do 3 posto), Melanšon se sve više diže što je pošteno uplašilo tržišta i politički mejnstrim. Dosad je kao jedina babaroga za vladajuće strukture u Francuskoj, ali i EU, bila Le Penova sa svojom anti-imigrantskom retorikom, jakim vezama sa Rusijom i insistiranjem na sprovođenju referenduma o izlasku Francuske iz EU, na šta Vladimir Putin sigurno gleda sa smeškom.

Nekoliko stotina demonstranata marširalo je u nedelju u Francuskoj protiv liderke desničarskog Nacionalnog fronta i kandidata za predsednika Marin le Pen, uz poruku da će, ako bude izabrana, osnovne slobode nestati. Pojedini demonstranti bacali su "molotovljeve koktele" na policiju tokom marša, koji je krenuo od Obervilijea do predgrađa u Parizu, gde je za sutra zakazan miting Le Pen. Policija je odgovorila suzavcem, prenela je agencija AP.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Nemački predsednik Frank-Valter Šajnmajer poručio je francuskim biračima da na parlamentarnim izborima sledeće nedelje ne glasaju za liderku desničarskog Nacionalnog fronta Marin le Pen.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Melanšon i njegovi radikalno levi predlozi (Le Figaro ga je naslovnici prozvao francuskim Ugom Čavezom) potencijalno će posejati još veću paniku među vladajućim strukturama. On se zalaže za skraćivanje radne nedelje sa 35 na 32 sata, odlazak u penziju u 60. godini, poresku stopu od 100 posto za sve koji zarađuju više od 33.000 evra mesečno i dizanje minimalne plate i socijalnih davanja.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Osim toga, zastupa i napuštanje nuklearne energije (koja zadovoljava čak 75 posto potreba Francuske za električnom energijom), a Francusku bi povukao iz NATO pakta i redefinisao njihovu ulogu unutar EU, pri čemu se ne razlikuje mnogo od Le Penove. Na kraju, izbor Milenšona kao predsednika potencijalno bi značio i kraj sadašnjeg političkog sistema, budući da se on zalaže za ukidanje Pete republike, kako piše Džon Hinli za Gardijan.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Iako je rezultate prvog kruga nemoguće predvideti budući da se podrška za četiri kandidata po anketama nalazi gotovo u marginama statističke greške, vidljivo je da su Francuzi itekako razočarani sadašnjim političkim establišmentom. To se pogotovo odnosi na širu okolinu najvećih gradova iz koje najveću podršku crpi Marin Le Pen. Jednako tako, Le Penova je oštrijom retorikom prema migrantima zagrabila glasačko telo republikanaca, a ekonomski levim stavovima je privukla, ironično, i nekadašnje glasače komunista na severu Francuske, prenosi Jutarnji.hr.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Među tom populacijom birače sve više osvaja i Melanšon koji je verovatno najveći deo potencijalnih glasova oteo kandidatu socijalista, stranke koju je napustio još 2008. godine. Razni investitori i preduzetnici stoga najveće nade polažu u Makrona koji je ideološki na levom centru, a ekonomski na desnom centru.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

On smatra da je sadašnji put Francuske neodrživ i da su reforme na tržištu rada nužne, a pokraj Fijona je i najprihvatljiviji kandidat Briselu budući da članstvo u Uniji vidi kao priliku za napredak, a ne teret na leđima Francuza.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Ukratko, situacija je takva da ne bi bilo iznenađenje da drugi krug izbore kandidati radikalne levice i radikalne desnice, što znači da Francuskoj slede korenite promene. Prema aktualnom predsedniku Olandu sve to "miriše na loše", ali s obzirom na to da je imao pet godina da uveri naciju u bolje, njegovo mišljenje ima težinu kao i njegov rejting - zanemarivu.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Glavni kandidati za predsednika Francuske na meti su veoma preciznih terorističkih planova, tvrde danas francuski mediji pozivajući se na izvore iz obezbeđenja predsedničkih kandidata, a istovremeno je francuski ministar unutrašnjih poslova Matija Fekl najavio vanredne bezbednosne mere za izbore.

Francuski list "Žurnal di dimanš" (Journal du Dimanće) navodi da su pre svega ugroženi članovi obezbeđenja predsedničkih kandidata, pri čemu su upućena upozorenja rukovodiocima predizbornih timova kandidata desnog centra Fransoa Fijona i nezavisnog centrističkog kandidata Emanuela Makrona, prenose Agencije.

Daljinac baner

(Telegraf.rs)

Video: Novi upad u institucije u Kosovskoj Mitrovici, Srbi u strahu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA