Ušao sam u Muzej prekinutih veza, jezgro sreće i patnje, i tamo shvatio šta je zapravo ljubav: A tek kad sam video kako su Bosanac i Hrvatica kidali stonogu (FOTO)

Muzej prekinutih veza specifičan je po mnogo čemu. Pre svega, postoji samo u Zagrebu i Los Anđelesu, a postavke u njemu kreiraju ljudi koji doniraju stvari koje ih podsećaju na osobe sa kojima su raskinuli, uz kratko objašnjenje po čemu je baš taj predmet specifičan i poseban.

Preporučujemo

Šetajući kroz ovaj muzej nesretnih ljubavi, oseća se neka čudna, neobjašnjiva emocija. Kao da ste se u isto vreme našli u prostoru koji okružuju tuga, bol, radost, smeh - sve zajedno pomešano u jedno.

Čitajući ispovesti ljudi širom planete koji su predmete donirali ovom muzeju, shvatate da možda vaš ljubavni život nije najgrozniji na ovom svetu, ali i da su vaši raskidi mačiji kašalju u odnosu na ono što su neki od njih doživeli.

U moru predmeta koji su izloženi u ovom neobičnom muzeju mogu se pronaći svakakve bizarne, smešne, ali i tužne stvari.

Muzej je osnovan 2006. godine i nalazi se u Gornjem gradu u Zagrebu. Aktuelnu postavku čini stotinak predmeta ljudi različitih nacija, polova, seksualnog opredeljenja, što pokazuje da je ovaj koncept zaživeo i van granica Hrvatske. Međutim, postavka nije konačna i često se menja zbog velike količine predmeta koju Muzej konstantno dobija.

Foto: Telegraf

- Za razliku od "destruktivnih" saveta za izlečenje od tuge i ogorčenosti nakon raskida, Muzej prekinutih veza pruža mogućnost ljudima da prevaziđu emocionalni kolaps kroz kreativnost - tako što će donirati stvari muzejskoj kolekciji - piše na ulazu u ovo interesantno zdanje okruženo emocijama.

Dečiji automobil na pedale (14.12.2008 - 01.09.2011. godine), Prag, Češka

Foto: Telegraf

"Čekao sam skoro 40 godina da bih spoznao značenje reči ljubav. Nažalost, dubina emocija zahvatala je obe krajnosti. Kad smo se voleli, voleli smo se do kraja. Kad smo se svađali, svađali smo se do bola. Zahvaljujući njoj prvi put u život popeo sam se na drvo i to u doba kad su se moja deca penjala na drveće. Uživali smo u ispunjavanju snova jedno drugome. Svaki ispunjeni san, bio je radost za oboje. Znala je da sam kao klinac uvek želeo da imam automobil na pedale. A nisam ga imao. Prešao sam četrdesetu kad sam ga dobio. Šetala je sa sestrom kada ga je ugledala pokraj kontejnera za smeće. Uzele su ga u stan, stavile u kadu i oprale. Okitile su ga cvetićima, a na točkovima napisale moje ime, njihove nadimke i datum. Taj automobil je simbol naše ljubavi."

Dečije ratno ljubavno pismo (tri dana u maja 1992. godine), Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Foto: Telegraf

"Bežeći iz ratnog Sarajeva u velikom konvoju zarobljeni smo na izlazu iz grada gde su nas držali tri dana. Ja sam par dana pre odlaska napunio 13 godina.

U autu pored našeg bila je Elma, s mamom i ne znam s kim još. Sećam se još samo da je bila plava i preslatka. Zaljubio sam se, onako dečije, iskreno i to joj jednako dečije iskreno izjavio u ovom pismu. Dao sam joj bio neke kasete jer nije ponela svoju muziku pre naglog pokreta. Kako ja nisam stigao da joj dam svoje pismo, jer su nas nakon tri dana odjednom pustili pa smo Elmin auto izgubili iz vida negde kod Travnika, tako ona meni nikad nije stigla da vrati moje kasete Azre, Bijelog dugmeta, EKV-a, Nirvane...

Nikad je, naravno, više nisam video, samo se nadam da ju je bar ta muzika još podsećala na to nešto lepo i simpatično što se desilo u toj užasnoj situaciji".

Sekira (1995. godina), Berlin, Nemačka

Foto: Telegraf

"Bila je prva žena kojoj sam dozvolila da se useli kod mene. Svi moji prijatelji smatrali su kako moram da naučim da budem otvorenija prema ljudima. Nekoliko meseci nakon što se uselila dobila sam ponudu za putovanje u SAD. Nije mogla da krene sa mnom. Očiju punih suza rastale smo se na aerodromu, sa uverenjem da ona neće preživeti tri nedelje bez mene. Po mom povratku rekla mi je: "Zaljubila sam se u drugu. Poznajem je jedva četiri dana, ali znam da može da mi pruži sve ono što ti nisi sposobna da mi pružiš".

Bila sam banalna i pitala je o njenim planovima s obzirom na naš zajednički život. Kako mi ni sutradan nije dala odgovor, jednostavno sam je izbacila. Odmah je otišla na odmor sa svojom novom devojkom, ostavivši sav svoj nameštaj kod mene. Nisam znala šta da učinim sa sopstvenim gnevom - na Karštadtu sam kupila ovu sekiru kako bih se "izduvala" i priuštila joj barem mali osećaj gubitka koji očigledno nije imala nakon prekida naše veze.  Tokom 14 dana, svakodnevno sam cepala jedan po jedan deo njenog nameštaja.

Krhotine sam sačuvala kao spoljni izraz mog unutrašnjeg stanja. Što se više njena soba punila smrskanim nameštajem poprimajući izgled mojih osećanja, ja sam počela da se oporavljam. Dve nedelje posle prisilnog izbacivanja, pojavila se na vratima kako bi uzela nameštaj. Bio je lepo složen u gomile drvenih ostataka. Uzela je tu karmu sa sobom i otišla iz mog stana zauvek".

Kapa za lošeg učenika (2008. - 2010. godine), Hantington Bič, Kalifornija, SAD

Foto: Telegraf

"Napravila sam je za svog bivšeg verenika, zločestog dečka koji je voleo da se igra "učiteljice i učenika". Ako bi na previše pitanja odgovorio pogešno, morao je da stoji u ćošku sa ovim na glavi. Nismo bili jedno za drugo, ali još uvek mi ponekad nedostaje".

Stonoga "TIMUNAKI" (skoro dve godine), Sarajevo, BiH

Foto: Telegraf

"Imao sam veliku, ali stvarno veliku ljubavnu vezu na daljinu, Sarajevo-Zagreb. Trajala je 20 meseci. Naravno, sanjali smo o zajedničkom životu i u to ime sam kupio jednu veliku plišanu stonogu i svaki put kada bi se videli kidali smo po jednu nogicu. U trenutku kada pokidamo sve nogice, trebalo je da napravimo taj veliki korak prema zajedničkom životu. Ali, naravno, kako to već biva sa velikim ljubavima, veza puče, a stonoga ipak ne postade invalid".

Štikla ( 1996. godine, šest nedelja i 1998. godine, nekoliko sati), Amsterdam, Holandija

Foto: Telegraf

"Bilo je to 1959. godine, ja sam imala 10, a T. 11 godina. Bili smo jako zaljubljeni. Kada sam rekla majci da smo se kupali goli u kanalu, kaznila me je i morala sam ostatak praznika da provedem sa tetkom. Kada sam imala 15 godina opet smo se zabavljali, sve dok se on nije preselio u Nemačku sa roditeljima. Rastali smo se uz gomilu suza i obećanja. Pisaćemo jedan drugome svake nedelje i nikad se nećemo venčati ni sa kim drugim. Bilo je to 1998. godine, upravo sam prestala da se bavim prostitucijom. Želela sam da napišem knjigu o sadomazu i spremala sam se par nedelja da radim za jednu dominu.

Drugi dan domina mi je dopustila da ponižavam i bičujem mušteriju. Prvo sam ga naterala da mi liže štikle. Zato što nije bio dovoljno pokoran i drznuo se da me nazove "gospodaricom" (umesto "velikom gospodaricom"), poželela sam da ga bičujem još jače. Tada sam ga prepoznala.

"T. jesi li to ti?". Iznenadio se i ustao. Odjednom kao da smo se vratili u 1966. Rekao mi je da želi da bude potčinjen jer ga je otac često tukao kao dete. T. je tada bio u drugom braku i hteo je da stvar uspe. Bolje da se više ne viđamo. Nakon nekoliko sati smo se oprostili, a on je pitao: "Smem li da zadržim jednu tvoju štiklu kao uspomenu?". Kada je izašao, imala sam osećaj kao da ono stopalo bez štikle više ne pripada meni".

Fotografija (1993. - 1995. godine), Blumington, Indijana, SAD

Foto: Telegraf

"Jezero u Floridi gde sam bežala sa dečkom iz škole. Strelica označava mesto gde sam po prvi put videla penisa na suncu".

Šoker (mart 2009. - jul 2010. godine), Zagreb, Hrvatska

Foto: Telegraf

"Šoker je putovao iz Bafala do Zagreba kako bi štitio njegovu "so much" srećicu od zločestih ljudi kad je on na putu. Ljubav je završila jer je dragi pobrkao avione i letove.

Umesto da sedne u avion koji je trebalo da ga dovede ćerkama, seo je u avion koji ga je odveo bogatoj udovici na more. Do sada, šoker nije korišćen".

Vrtni patuljak za rastave (20 godina), Ljubljana, Slovenija

Foto: Telegraf

"Vrtni patuljak. Na dan raskida došao je u novom automobilu. Arogantan i bezdušan. Vrtni patuljak je zatvarao vrata, koje je nekad sam uništio. Tada je poleteo do vetrobranskog stakla novog automobila, odbio se i zaustavio na asfaltu. Dugo je leteo, ocrtavši luk vremena. Taj kratko-dugi luk označio je kraj ljubavi.

Razglednica, Jerevan, Jermenija

Foto: Telegraf

"Sedamnaestogodišnjakinja sam iz Jerevana, glavnog grada Jermenije. Posetila sam Zagreb 1967. godine i veoma ga volim. Kada sam u domaćim novinama pročitala da tamo postoji Muzej prekinutih veza, bila sam sretna i tužna. Ovu razglednicu davno mi je u ormarić ubacio komšijin sin. Bio je zaljubljen u mene tri godine. U skladu sa starom jermenskom tradicijom, njegovi roditelji su došli da prose moju ruku. Moji roditelji su odbili uz objašnjenje da me njihov sin nije zaslužio.

Otišli su ljuti i veoma razočarani.

Iste večeri, njihov sin je s autom sleteo  sa litice..."

Ovo su samo neke od ispovesti koje se nalaze u Muzeju prekinutih veza u Zagrebu. Ukoliko se ikada nađete u hrvatskoj prestonici, ovu interesantnu postavku obavezno morate da posetite.

Bilo da ste večiti pesimista ili optimista kada su u pitanju ljubavne veze, jedno je sigurno - ovaj muzej ljude ne ostavlja ravnodušnim.

(M. Đurđev)