Konoplja brzo može da donese ogroman novac: U svetu je koriste za svašta, a u Srbiji od nje pravimo samo 2 proizvoda (FOTO)

Proizvodnja industrijske konoplje u Srbiji je dozvoljena, ali se mora prijaviti Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine. Ova kultura nije toliko rasprostranjena i gaji se prevashodno radi proizvodnje ulja u prehrani.

Preporučujemo

KONOPLJINO ULJE: Evo zašto je 5 puta zdravije od maslinovog

MIROSLAV IVIĆ LEGALNO GAJI KONOPLJU U SRBIJI: Evo kako je u tome USPEO (VIDEO)

Da bi neko gajio konoplju u Srbiji mora da poseduje dozvolu koju je izdalo ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Dozvola za gajenje konoplje izdaje se na osnovu Zakona o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama i Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje iz 2013. godine.

- U skladu sa navedenim zakonom i pravilnikom dozvoljeno je gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) koje su upisane u Registar sorti poljoprivredenog bilja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivredenog bilja i čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola (THC) manji od 0,3 odsto. Sorte koje su trenutno upisane u Registar sorti su: Helena, Novosadska konoplja, Marina i Fedora 17 - kažu u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Foto-ilustracija: Profimedia, Alamy

Dozvola za gajenje konoplje važi jednu proizvodnu godinu. Za samu dozvolu vam, kako kaže dr Maja Timotijević, predsednica udruženja "Konoplja" nije potrebno više od nekoliko stotina dinara, ali je notar dosta skup.

- Da biste dobili dozvolu, morate da zaključite ugovor sa nekim pravnim licem - firmom koja se bavi preradom konoplje, a overa toga kod notara košta oko 3.000 dinara - otkriva Timotijević.

Foto-ilustracija: Wikipedia/ ElinorD

Nakon dobijanja dozvole, potrebna vam je parcela za sadnju i seme. Kilogram domaćeg semena Helena staje oko 1.000 dinara, dok strano seme Fedora staje oko 1.500 dinara. Prema njenim rečima, potrebno je od 10 do 50 kilograma zrna po hektaru, zavisno od toga da li se gaji zbog cveta, stabljike ili ploda.

- Ne postoji ograničenje kolika parcela treba da bude, ona može da se gaji i na malim porodičnim gazdinstvima. I na 1 do 2 ha možete imati lep prihod - poričuje Timotijević.

Prema nekim procenama, u našim uslovima je sa sortom industrijske konoplje Helena pri primeni adekvatne agrotehnike, moguće dobiti prinose zrna do 1.000 kg/ha i prinose stabla do 10 t/ha.

Konoplja je biljka koja svuda u svetu ima veoma rasprostranjenu primenu jer su kod nje upotrebljivi i cvet, i zrno, i plod i stabljika. Koristi se za proizvodnju lekovitih preparata, tehničke robe, automobila, parketa, tepiha, garderobe, užadi, jedara, konjske opreme, boje, lakova, ulja u ishrani...

Foto: MUP Srbije

Kod nas se koristi samo u dve svrhe.

- Proizvodi se hladno ceđeno ulje od konoplje i seme za ishranu životinja (uglavnom ptica), uz napomenu da u Republici Srbiji u ovom trenutku ne postoje kortikatori, savremeni uređaji za odvajanje vlakana od celuloze (pozdera) - kažu u Upravi za zaštitu bilja.

Razlog za njenu nedovoljnu eksploataciju treba tražiti u nekoliko stvari.

- Kod nas trenutnim zakonom o psihoaktivnim supstancama još uvek nije jasno razgraničeno šta je marihuana, a šta konoplja, pa su inspektori i carinici puni predrasuda. Srećom, u pripremi je novi zakon koji će to razgraničiti. Nedostaje nam mehanizacija za adekvatnu obradu i ne postoji nikakav podsticaj od države u vidu subvencija - zaključuje predsednica Udruženja "Konoplja".

(S.Vasić - s.vasic@telegraf.rs)