Šta jedu srpski robijaši? Zavirite u zatvorski meni, ovo i nije tako loše (FOTO)

Nedavno smo vam ponudili meni u vojsci, a da li ste se ikada zapitali kako se hrane osobe koje se nalaze na izvršenju zatvorske kazne?

Preporučujemo

Telegraf je došao u posed dva jelovnika na nedeljnoj bazi za najveći zatvor u Srbiji - Zabelu kod Požarevca, kao i Okružni zatvor u Beogradu (CZ).

Bili smo u CZ-u u vreme ručka: Prošli smo pored ćelija koje zovu "ženski Hajat" i čuli glasove kako dozivaju (FOTO)

Stražarka Barbi je strah i trepet u CZ-u: U posebnom delu zatvora čuva žene 22 sata, a onda ih pusti (FOTO i VIDEO)

Naime, poznato je da smeštajni kapaciteti u srpskim zatvorima iznose 9.459 mesta, kao i to da se godinama u nazad Srbija nalazila na začelju liste zbog prisutne prenatrpanosti, odnosno prevelikog broja zatvorenika.

Njihova iskustva pokazuju da pored specifičnih međuljudskih odnosa, loše higijene, viška slobodnog vremena i manjka dostojanstva, često imaju zamerku i na ishranu.

O tome da li imaju pravo da se žale, pokušaćemo da utvrdimo na osnovu dva jelovnika (koji se menjaju na nedeljnoj bazi, a razlikuju se i u odnosu na zdravstvene potrebe robijaša).

U CZ je primetno da se doručak i večera sastoje od uglavnom sličnih namirnica, kao i to da se uz svaki obrok poslužuju hleb i čaj. Izuzetak je dan kada ovaj topli napitak bude zamenjen jogurtom ili kiselim mlekom.

Tako su pašteta, kuvana jaja, marmelada, viršle i varijacija na temu sira, deo zatvorskog menija koji zatvorenici jedu po dva puta nedeljno ujutru i uveče, dok su alpska salama, slanina, proja i sardina zastupljene samo jedanput u toku sedmice.

Ručak se razlikuje po danima, mada i tu ima ponavljanja.

Boranija, grašak i pirinač se poslužuju sa piletinom, oslić sa prženim krompirom, a ćufte sa krompir pireom. Pasulj sleduje dva puta nedeljno, s tim što se jednom kuva sa povrćem, a drugi put sa slaninom.

Uz ručak se tri puta nedeljno dobija i salata, napravljena od cvekle ili paprike.

Voće i kolač su pravi luksuz, tako da su deo ručka samo dva puta od ukupno 21. obroka koji se nađu u ponudi u menzi.

Ni u Zabeli situacija nije mnogo drugačija, osim što se ovde štedi i na čaju. Mlečnih proizvoda gotovo i da nema, osim kada se jogurt sredom pije za večeru.

Alpska kobasica dobija se dva puta, baš kao i pašteta, kuvana jaja, sardina. Na meniju se nalaze i viršla, pileća kobasica, marmelada, pa čak i pica.

Što se ponavljanja tiče, jedino pasulj sa svinjskim mesom ili slaninom mora da se konzumira dva puta, a ostatak ponude za ručak čine: podvarak sa pečenjem, kupus sa svinjskim mesom, faširana šnicla sa pire krompirom, boranija sa svinjskim mesom, gulaš sa makaronama, dok se piletina poslužuje sa krompir paprikašem.

Dezert se dobija tri puta nedeljno, jednom više nego u CZ, ako se tu ubrajaju sutlijaš, voće i kolač. Ovde ne štede ni na salati, koja je obavezna uz svaki ručak.

Za kraj, prilažemo i nekoliko komentara na temu hrane nekadašnjeg zatvorenika Alekse Nešića, koji je u zatvoru proveo neko vreme, nakon čega je napisao knjigu "Zatvorska priča: CZ".

- One čuvene kobasice „kurtonke“, koje su toliko nepodnošljivo odvratne, onako mekane i smrdljive, mogu da postanu podnošljive kada se isprže na malom improvizovanom roštilju.

- Jedno od najčešćih jela koja se prave u CZ-u, su razne „salate“ koje ili nemaju nikakvo povrće u sebi ili imaju samo luk.

- Pored tih „salata“, bili su popularni i razni „italijanski specijaliteti“ koji su pravljeni sa očajnim raskuvanim makaronama (za ručak se dobijaju makaroni sa „mesom“ a za večeru makaroni sa „sirom“ i jogurtom.)

- Već sam napomenuo da se u CZ-u služe neke bele gromuljice u sivoj vodenoj kaši bez ukusa, za koje se tvrdi da je navodno sutlijaš. Taj „sutlijaš“ je sam po sebi nejestiv, ali postoji par trikova koji tu bezukusnu toplu masu pretvaraju u carski slatkiš.

Šta vi mislite? Da li oni koji su lišeni slobode imaju razloga za negodovanje? Ili ćemo zajedno da citiramo Batu Stojkovića iz kultnog filma "Maratonci trče počasni krug" i kažemo "Ljudi, pa ovo i nije tako loše".

(S.I. - s.ilic@telegraf.rs)