Zabranjena priča o Milunki Savić: Ko su ljudi koji su joj došli pred smrt i ukrali najvrednije što je imala
- Pokupiše mi svu moju lepotu. Sad mi je kao da sam umrla kad sam ostala bez svega toga - govorila je najhrabrija srpska žena
Poslednji intervju sa Milunkom Savić urađen je 1971, dve godine pred njenu smrt. Međutim, ova priča je zabranjena, proglašena nacionalističkom i objavljena tek 24 godine kasnije. U tim redovima otkriveno je kako je najhrabrija žena-ratnik u Prvom svetskom ratu živela pred smrt.
Milunka Savić, nekadašnja žena-bombaš, četiri puta ranjena, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima, dve Legije časti, francuskog Ratnog krsta s palmom, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja, živela je u trošnoj kući sa ćerkom Zorkom koja je kao dete preležala tešku bolest, pa je ostala poluinvalid.
Dve žene preživljavale su u hladnoći. Šporet se nije ložio, niti se kuvalo na njemu, pa su jele samo suvu hranu: jabuke i hleb ili šljive i hleb.
Kada je obolela, iako je imala osamdeset godina, kretala se odsečno, a kada je pozdravljala ljude zamahnula bi rukom kao vojnik kad hoće da otpozdravi.
Na ispucalim zidovima jedine prostorije u kojoj je Milunka živela videli su se tragovi odnetih ramova.
- Dolazili su grdni ljudi da me vide, pa kad pođu, ponesu i slike. I ne samo to, odneli su i ordenje. Dolazio jedan čovek, pa kaže: "Daj baba, ja ću ih lepo očistiti i urediti". I više se nije pojavljivao - tužno je tada rekla Milunka.
Nije im to bilo dovoljno. Milunki su odneli i sva dokumenta i primerke novina u kojima su o njoj pisali. Ti, koji su se predstavljali kao njeni prijatelji.
- Pokupiše mi svu moju lepotu. Sad mi je kao da sam umrla kad sam ostala bez svega toga - govorila je najhrabrija srpska žena.
Milunka Savić umrla je 5. oktobra 1973. godine, u 81. godini života. Bez svog ordenja, onog najvrednijeg što je imala. U tri rata je bila bombaš, bila je uvek tamo gde je najteže.
- Uništiti neprijateljsku osmatračnicu, razoriti mitraljesko gnezdo, ja sam to nekako lako radila. Meni je najviše pomagalo što sam imala urođeni osećaj da bacim bombu tamo gde sam naumila i to jako daleko, jer sam bila vrlo snažna. Svi su se tome čudili. A ja zapravo nisam ni učila kako se baca bomba - prisećala se Milunka.
(Telegraf.rs/Nedeljnik)
Video: Gastroenterolog dr Saša Perić: Nadimanje, bolovi u stomaku, prejedanje, koji simptomi su alarm
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gorgeous
Gledala sam dosta toga i čitala o njoj. Ona je bila primer časti i poštenja ali u izvornom značenju. Moram da primetim da neki muzičari(narkomani) dobijaju ulice i trgove, a jedna ovakva VELIČINA nema. Najveći trgovi i škole bi morale da nose njeno ime, da deca uče o njoj kao primeru. Škola u njenom rodnom kraju nosi njeno ime i to je to. Svaki grad bi morao imati po jednu.
Podelite komentar
Shone
To je Srbija nažalost
Podelite komentar
Suzana
Vecna ti slava. Zar takav heroj da zivi u bedi? Neka je sramota svakog predsednika koji nije brinuo o herojima.
Podelite komentar