Srbi se muče s grejanjem, a ova jedna odluka može da preokrene situaciju na bolje (da ne pričamo o uštedi od 400 evra)
Uzgoj ovog drveta je izuzetno profitabilan i zbog toga ga zovu još i "drvo-čudo" ili "drvo-naftni bunar"
Ledeni dani prouzrokovali su da potražnja drva za ogrev poraste, međutim, nestašica vlada na stovarištima širom zemlje. Porodici koja se greje na drva, godišnje treba oko 400 evra. Ono što većina Srba još ne zna je da sami mogu svake godine "uzgajati ogrev" i tako uštedeti novac.
Zima ne popušta, a ogreva nema: Ledeni talas prouzrokovao nestašicu drva i uglja
Rešenje leži u najbrže rastućem listopadnom drvetu zvanom paulonija, koje potiče iz Kine i energetski je najsličnije uglju. Paulovnija za godinu naraste od 3-6 metara, što je tačno jedan kubik drva.
Kada jednom posečete drvo, ne morate ga ponovo saditi jer iz panja nova stabljika raste još brže pošto je korenov sistem razvijen. Stablo se može seći bilo kada.
Paulovnija se sadi posle opadanja listova, a to je obično u novembru. Sadnja je moguća i tokom zime, ukoliko zemlja nije zamrznuta i ako nema snega i blata. Ukoliko sada posadite pauloniju, već sledeće zime uštedećete 400 evra.
Pogodna je za sadnju na svim terenima, pa čak i onim surovim. Biljki ne smetaju ni temperature od 40 stepeni u minusu, a ni nadmorska visina od 1.800 metara. Kao ni peščani tereni i jaloišta.
Ovo drvo je višestruko korisno, jer se upotrebljavaju i njen list, cvet i stablo. Pojavila se u Kini pre 2.600 godina, a gaji se na više miliona hektara zemlje.
Svojstva paulovnije zaista treba redom nabrojati, jer prečišćava vazduh, otporna je na vatru (pa sporije sagoreva i pritom ne zagađuje vazduh), nema čvorove, krivine niti smolu – te je savršena za izradu nameštaja, a jača je od bagrema i bukve. Pored toga, vole ga i koze, zbog visokog procenta proteina u listovima.
Uzgoj ovog drveta je izuzetno profitabilan i zbog toga ga zovu još i "drvo-čudo" ili "drvo-naftni bunar".
(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)
Video: Petra je prevremeno rođena beba: Na rođenju imala je svega 680 grama i 33 centimetra
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pavle
A gde nabaviti sadnicu
Podelite komentar
Nemanja NS
Zakonom zabraniti sadnju biljaka sa drugog kontinenta. Kako znamo da ne ne utice stetno po nasu floru i faunu? Pitajte struku koliko imamo stete samo od insekata koji su dosli iz azije. Narusili evropski eko sistem a tek ce se narusiti posto robna razmena raste.
Podelite komentar
Herceg
Sta je novitet ovdje...imam posadjeno odavno,iz ciste znatizelje.I Odmah da kazem nije bas tako bajkovito.Nemojte ga saditi blizu poljoprivrednih kultura i vocnjaka,kvalitet meda sa njega je nula.Najvise ima invazivnih vrsta pa pravi problem kasnije ne moze se suzbit sirenje.Neke zemlje u svijetu su ga zabranile saditi....Ko god misli saditi neka se dobro raspita sta gubi a sta dobija,i najjeftinije ga je sam zasijati i onda presaditi u saksije pa kad ojaca onda saditi na mjesto.Ne nasjedajte na price prodavaca,super,pravo itd.Ne raste svugdje isto i prvu godinu trazi dosta vode uzorak zemljista bi trebalo odraditi.Pokazalo se da solidno raste gdje moze kesten,mada je i to daleko manje od "obecanog".Itd.itd
Podelite komentar