Hrvatska vraća obavezno služenje vojnog roka?

U Hrvatskoj je u toku opsežna analiza koja treba da pokaže prednosti i mane reaktiviranja obaveznog vojnog roka.

Preporučujemo

POZIV ZA UPIS U VOJNU EVIDENCIJU! Neka se jave 99. godište i stariji (FOTO)

Penzionisani general Hrvatske vojske i predsednik Hrvatskog generalskog zbora Pavao Miljevac tim povodom kaže da se stalno govori o nasilnom rešavanju krize u regionu, te da to često, kako kaže, prolazi ispod radara, piše Glas Slavonije.

- I zaista može vrlo brzo da dođe do problema, na primer da Republika Srpska pokuša da se izdvoji iz BiH, što bi odmah izazvalo reakciju muslimana i vi imate problem - naveo je Miljavac.

Za njega je, kako kaže, normalno da će se tu odmah uvlačiti i Srbija, što će sve zajedno napraviti problem i Hrvatima u BiH, pa bi i Hrvatska na ovaj ili onaj način tu nešto morala da ''odradi''.

Foto: Tanjug/AP

- I za tren može doći do vrlo ozbiljnog konflikta. Na to je upozorio i ministar spoljnih poslova Rusije Lavrov - naveo je Miljavac.

U Hrvatskoj je obaveza služenja vojnog roka ukinuta 2008. godine i od tada postoji samo dobrovoljno služenje vojnog roka.

Dobrovoljno služenje traje 14 sedmica na poligonima Slunj i Gašinci. Pozivajući se na svoje izvore, Glas Slavonije piše da pre zvaničnih analiza u Ministarstvu odbrane Hrvatske ne žele ništa zvanično da komentarišu po tom pitanju.

Izvor lista navodi da Ministarstvo i Štab daju predlog takve odluke nakon čega će se oceniti hoće li se ići u promene. Tvrdi i da se u nekim drugim evropskim zemljama odvijaju takvi procesi i da priča nije neosnovana.

Foto: MORH

Neimenovani izvor kaže da je na sistemu da predloži izmenu o kojoj će se raspravljati.

Može se, navodi se, predložiti dvomesečna, jednomesečna ili obuka od šest sedmica. Obuka ne bi trajala duže od dva meseca. Na novim vojnim obukama se ne bi išlo na velika specijalistička znanja, nego bi se pojedinci obučavali za rukovanje pešadijskim naoružanjem.

Uz gađanje iz automatskog naoružanja trebalo bi da se savlada prva pomoć i korišćenje zaštitne maske. Posle toga, trebalo bi da postoji mogućnost dobrovoljne dodatne obuke.

Osnovnu obuku, piše list, bi trebalo završiti u roku od mesec dana:

- Tako da ne bi bio cilj time ih osposobiti za nešto veliko, već preneti im osnovne pojmove i stvari za koje mislimo da ih treba znati. Na primer, namestiti šator ili slične postupke koji mogu da se primenjuju u različitim situacijama - navodi list.

(Telegraf.rs / Tanjug)