Odao je mračne tajne američke vojske, sada izlazi iz zatvora kao žena: Obama ju je pomilovao, očekuje da se Asanž preda SAD (FOTO) (VIDEO)

Advokat Džulijana Asanža saopštio je da je osnivač Vikiliksa spreman da se suoči sa ekstradicijom u SAD nakon što je odlazeći američki predsednik Barak Obama smanjio kaznu bivšem vojniku Čelsiju Meningu.

Preporučujemo

Obama pomilovao vojnika Čelsi Mening

Asanž se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu od kada je tražio azil 2012. godine. Odbio je da se sastane sa tužiocima u Švedskoj, koja traži njegovo izručenje zbog navoda o silovanju koje on odbacuje. Konstantno je govorio da se plaši ekstradicije u SAD zbog špijunaže ako napusti ambasadu, iako ga zasad javno traži samo Švedska.

Asanž je pozdravio Obaminu odluku da pomiluje Meningovu, transrodnu osobu, koja je predala 700.000 dokumenata, snimaka i diplomatskih depeša Vikiliksu.

- Tvoja hrabrost i odlučenost učinila je nemoguće mogućim - rekao je Asanž u izjavi u kojoj se zahvalio svojim aktivistima i njihovim naporima da se Meningova oslobodi.

VICTORY: Obama commutes Chelsea Manning sentence from 35 years to 7. Release date now May 17. Background: https://t.co/HndsbVbRer

— WikiLeaks (@wikileaks) January 17, 2017

Osnivač Vikiliksa je pre nekoliko dana pristao da bude isporučen SAD, ukoliko odlazeći Obama pomiluje Meninga, osuđenog za curenje dokumenata. Vikiliks je ovu informaciju objavio na Tviteru, a juče je na ovoj društvenoj mreži objavio "pobedu" nakon što je Bela kuća objavila saopštenje o pomilovanju Meningove.

- Pobeda: Obama smanjio kaznu Čelsi Meningu sa 35 na 7 godina zatvora. Iz zatvora izlazi 17. maja - objavljeno je na Tviter nalogu Vikiliksa.

Melinda Tejlor, jedna od pravnik zastupnika Asanža, izjavila je da on neće pogaziti reč.

- Sve što je rekao, stoji iza toga - rekla je ona.

If Obama grants Manning clemency Assange will agree to US extradition despite clear unconstitutionality of DoJ case https://t.co/MZU30SlfGK

— WikiLeaks (@wikileaks) January 12, 2017

Prema poslednjim informacijama, Asanž je odbio da bude izručen SAD. Prema rečima njegove advokatice, Meningova ne bi trebalo da bude pozvana na odgovornost i da to nije što je Asanž tražio.

Čelsi je rođena kao Bredli Edvard Mening, a uhapšena je u Iraku u maju 2010. zbog sumnje da je prosledila poverljive dokumente Vlade SAD sajtu Vikiliks. Tokom narednih meseci, Meningova je, između ostalog, optužena za dostavljanje informacija o nacionalnoj odbrani neovlašćenim licima i pomaganje neprijatelju, dela za koja je propisana smrtna kazna, iako su tužioci saopštili da je neće tražiti.

Meningova je u oktobru 2009. dodeljena vojnoj jedinici u blizini Bagdada kao obaveštajni analitičar, te joj je dat pristup bazama podataka koje koriste SAD za prenos poverljivih informacija. Uhapšena je nakon što je Adrijan Lemo, kompjuterski haker, rekao Federalnom istražnom birou da mu je Meningova u komunikaciji preko interneta poverila da je preuzimala materijal sa ovih baza podataka i prosleđivala ga Vikiliksu.

Ovaj materijal, od kojeg je većina objavljena između aprila i novembra 2010, uključuje video-snimke helikopterskog napada u Bagdadu iz 2007, snimke bombardovanja sela Granai u Avganistanu, 250.000 američkih tajnih diplomatskih depeša, i 500.000 vojnih dokumenata koji su postali poznati kao "Irački i avganistanski ratni dnevnici". U pitanju je najveći skup poverljivih dokumenata koji je ikada procurio u javnost.

Foto: Wikipedia/United States Army

Meningova je od jula 2010. bila zatvorena u vojnoj bazi Kvantiko u Virdžiniji i držana u samici uz brojna ograničenja, što je dovelo do protesta u SAD i drugim zemljama, a pokušala je i dva puta da izvrši samoubistvo. U aprilu 2011, 295 akademika, među kojima su bili mnogi poznati američki pravni stručnjaci, potpisalo je pismo u kojem se navodi da uslovi njenog pritvora krše Ustav Sjedinjenih Američkih Država. Nešto kasnije, prebačena je u zatvor u Fort Levenvortu, gde joj je omogućeno da kontaktira sa drugim zatvorenicima. Izvedena je pred sud u februaru 2012, ali je odbila da se izjasni o krivici.

Reakcije na hapšenje su bile mešovite. Prema Denveru Niksu, materijal koji je objavio Vikiliks, a naročito diplomatske depeše, bio je katalizator za otpočinjanje Arapskog proleća u decembru 2010, dok je sama Meningova stekla reputaciju ravnu tjanmenskog nepoznatog demonstranta 21. veka i ogorčenog izdajnika. Neki mediji, uključujući i Vašington post, fokusirali su se na pitanja zašto je jedan veoma nesrećan vojnik imao pristup poverljivom materijalu, i zbog čega nisu postojale mere bezbednosti koje bi ga sprečile da ga neovlašćeno preuzme.

Osuđena je na 35 godina zatvora 24. avgusta 2013. pred vojnim sudom. Nešto kasnije obratila se javnosti sa obaveštenjem o promeni pola iz muškog u ženski, promenom imena u Čelsi i molbom da je svi tako oslovljavaju.

Foto: Wikipedia/ Flickr / Bradley Manning Support Network

Čelsi Mening je pomilovana u sklopu Obamine odluke koju je doneo tri dana pre isteka mandata o pomilovanju odnosno oslobađanju ili smanjenju kazne više od 200 zatvorenika.

Pogledajte jedan od snimaka američke vojske koje je Meningova predala Vikiliksu:

(Telegraf.rs)