EVROPU PREUZIMA DESNICA: U ovim državama su nadomak vlasti, da su danas izbori - ovako bi izgledao Stari kontinet

Francusku i Nemačku 2017. očekuju važni izbori koji će pokazati koliko su populisti u Evropi zaista popularni.

Preporučujemo

TREĆI SVETSKI RAT MOŽE DA BUKNE U 2017: Čeka nas pravi pakao ako ove zemlje zarate

Marin Le Pen, čelnica krajnje desne stranke Nacionalni front, s oduševljenjem je dočekala odluku socijalističkog francuskog predsednika Fransoa Olanda da se ne kanididuje za novi mandat.

U zadnjih šest meseci Britanci su odlučili da izađu iz EU, a Amerikanci su izabrali republikanskog populistu Donalda Trampa za predsednika, što Le Pen ističe kao opravdanje antiestablišmentske politike koju zagovara.

- Nemam apsolutno nikakvog razloga da promenim strategiju - kazala je početkom decembra na izložbi konja u Vilepinteu, odmahujući rukom na pitanja o svojim suparnicima, njihovim pobedama i greškama.

- Ne verujem u podelu na desnicu i levicu. Postoje s jedne strane nacionalisti i patriote, a s druge globalisti, europejci i prema tome zagovornici imigracije.

Foto: Tanjug/AP

Jasno je na kojoj se strani vidi. To je okosnica njene političke platforme i retorički adut: ona zagovara moćnu mešavinu otpora integrisanoj Evopi i migraciji sa snažnim osećajem za francusku posebnost.

- Njene ideje nesumnjivo su sve popularnije. Ne samo u Francuskoj: pobeđujemo u globalnom ratu ideja - rekao je Bernard Hue, jedan od njenih pristalica i bivši član stranke.

Ali, Le Pen mora da se bori ne samo protiv svojih političkih suparnika, nego i protiv tamnih mrlja u istoriji svoje stranke, čiji je osnivač, njen otac Žan-Mari Le Pen, u više navrata bio kažnjavan zbog antisemitskih i rasističkih komentara. I ona sama došla je u sukob sa zakonom u pokušaju da približi stranku mejnstrim glasačima. Godine 2015. završila je na sudu zbog podsticanja na versku mržnju jer je muslimane koji se mole na ulici uporedila s nacističkom okupacijom, ali nije proglašena krivom.

Ti udarci, u kombinaciji s političkim okruženjem u Francuskoj koje kontinuirano marginalizuje Nacionalni front smatrajući ga nekompatibilnom vrednostima zemlje, odrazili su se na rezultate stranke na izborima. Nacionalni front ima samo dvoje zastupnika u donjem domu parlamenta od ukupno 577, i dvoje u gornjem domu. To bi moglo da se promeni iduće godine kada se održavaju predsednički i parlamentarni izbori.

Marin Le Pen i njen otac Žan-Mari. Foto: Tanjug/AP

Marin Le Pen i Nacionalni front jako dobro stoje u anketama, a Nacionalni front jedina je stranka koja je zabeležila povećanje broja članova od 2012. Marin Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora mogla bi dobiti 25 odsto glasova, a u drugom 30 odsto. Pristalice Nacionalnog fronta smatraju da je dolazak stranke na vlast samo pitanje vremena.

Hue tvrdi da se vreme stranke približava, ističući kao primer Bregzit i Trampa.

- Ideološka pobeda uvek prethodni izbornoj - rekao je.

Populisti jačaju i u ostalim delovima Evrope

Sledeće godine održavaju se parlamentarni izbori u Nemačkoj. Alternativa za Nemačku (AfD), postigla je velike uspehe na nedavnim izborima u saveznim državama otimajući birače tradicionalnim strankama i uživa podršku oko 16 odsto birača, po anketi iz septembra.

Foto: Tanjug/AP

Prevremeni izbori iduće godine održaće se i u Austriji i krajnje desna Slobodarska stranka (FPOe) mogla bi da uđe u vladu, iako u decembru desničar nije izabran za predsednika države.

Izbori u Italiji očekuju se najkasnije 2018., ali politička nestabilnost mogla bi dovesti do prevremenih izbora. Pokret pet zvezda, najveća opoziciona stranka, zagovara protekcionistička i euroskeptična stajališta i želi da organizuje referendum o izlasku iz evrozone. Glavna krajnje desna stranka, Severna liga, ima po anketama podršku oko 12 odsto birača jer je umesto secesije počela da širi protuevropske i protivuseljeničke poruke.

U Švedskoj, protivuseljeničke Švedske demokrate postali su 2014. treća najveća stranka u zemlji osvojivši 13 odsto glasova. U Danskoj, populistička Danska narodna stranka postala je 2015. druga najveća stranka u zemlji s 21 odsto osvojenih glasova.

Slobodarska stranka (PVV) holandskog populističkog zastupnika Gerta Vildersa i dalje napreduje i ankete potvrđuju da se radi o najpopularnijoj stranci u zemlji.

Kad bi se parlamentarni izbori predviđeni za mart održali ove nedelje, Slobodarska stranka bila bi prva s 36 mesta od 150 u donem domu holandskog parlamenta.

(Telegraf.rs / Hina)