OŽIVELI: Irena ima 48 godina i sad se ponovo rodila. Isto se desilo Draganu (41) (FOTO)

  • 2

Oni će zauvek slaviti po dva rođendana. Irena Paunović (48) iz Kraljeva drugi rođendan slavi 23. oktobra a Dragan Drajić (41) iz Sremske Rače - 3. marta. To su dani kada su se ponovo rodili, dobili novi život... Irena zahvaljući novim plućima, dok je u Draganovim grudima počelo da kuca novo srce.

ISPOVEST MILANA SREDOVIĆA: Mislio sam da sam umoran, a u stvari me je ubijao koksaki virus. Sada imam novo srce! (FOTO) (VIDEO)

NEMAC KOJI JE ŽIV ZAHVALJUJUĆI MRTVOM SRBINU: Gledao sam kako Jovanu vade srce koje sad kuca u meni

Greška lekara, ovu Kraljevčanku, koja je kao mala dobila upalu pluća, koštala je jednog pluća. Imala je svega sedam godina kada su morali da joj odstrane levo plućno krilo. Sa desnim je živela pune 32 godine, i to solidno. Pre četiri godine, tačnije 2010. i ono je počelo da otkazuje.

- Posle smrti oca 2010, godine bolest mi se pogoršala. Naredne četiri godine pluća su mi radila samo sa svega 15 odsto kapaciteta, zbog čega sam sve vreme bila na kiseoniku i pod jakim lekovima - počinje svoju priču za Telegraf.rs Irena Paunović.

 

Foto: Privatna arhiva Foto: Privatna arhiva

Za Irenu je 2011. godine organizovana akcija sakupljanja novca da ode u Beč na transplantaciju. Za tri meseca sakupljeno je potrebnih 120.000 evra, pa je 28. decembra te godine stavljena na listu čekanja za organ, koji je dočekala posle 11 meseci.

- 23. oktobra 2012. godine transplantirano mi je plućno krilo u Beču. Imala sam 44 godine. I dan-danas imam to jedno ali koje radi sa 70 odsto kapaciteta. To je odličan kapacitet pluća s obzirom na to da je jedno plućno krilo u pitanju. Njime dišem punim plućima. Pre transplantacije nisam mogla da šetam kao svi drugi, nisam mogla da se popnem uz stepenice a da se ne zamorim, niti da pričam i da jedem a da se ne umaram - kaže Irena koja ne zna čija pluća su u njoj, a potrudila se da sazna.

Koliko joj je bolest od života oduzela, može da razume svaka majka, s obzirom na to da Irena nema, niti sme imati dece. Bez obzira na to, ova heroina, osmeh sa lica ne skida jer svoju ljubav prema deci upotpunjuje bratancima:

- Nažalost, ne smem da imam decu. Doktori u Beču mi to nedozvoljavaju. Ipak je to jedno plućno krilo i mnogo lekova. Rizikovala bi i svoj i život deteta. Ja sam dobila najveći poklon - život. I, srećna sam sa tim. 

Kada se nakon pola godine posle transplantacije vratila iz Beča u koji odlazi na svakih šest meseci na kontrolu, Irena je prvo donirala svoje organe.

- To sam učinila ja, ali i moja porodica. Uvek sam govorila da ne treba čekati da se nekome nešto desi da bi se zaveštali organe jer 20 puta je veća verovatnoća da će vama zatrebati organ nego što ćete ga dati nekom. Jedna osoba može spasiti šest života - navodi Irena za naš portal i za kraj ove a početak Nove 2017. godine poručuje svima:

 Živite punim plućima jer niste ni svesni koliko je svaki minut zdravog života bitan. Ne treba da čekate da se dese čudesa već sami stvarajte svoja čuda. 

Foto: Profimedia/Glow Wellness RM Foto: Profimedia/Glow Wellness RM

Dragan Drajić (41) iz Sremske Rače, kod Sremske Mitrovice, pre 3. marta 2014. godine nije mogao ni da potrči a kamoli da pliva. Danas izgleda kao dečak. U trenutku kada smo ga pozvali bio je u prazničnoj kupovini, tokom koje je ispunjavao sve želje svom sinu - od poklona do klizanja. 

- Ja sam rođen 3. februara a u noći između 3. i 4. marta pre dve godine sam dobio novo srce, tako da nisam mogao da dobijem bolji poklon za rođendan - kroz smeh kaže Drajić za Telegraf.rs:

- Pre transplantacije 14 meseci sam nosio veštačku pumpu. Imao sam urođenu srčanu manu a onda sam dobio virus, koji me je "dotukao". Nisam, na sreću, mnogo bolovao. Verovao sam u svoju doktorku Emu Nestorović, koja me je "podigla" i fizički i psihički, pogotovo kada mi je ugrađena pumpa. Ali, rekoh, verovao sam da ću dobiti srce.

Foto: Privatna arhiva Foto: Privatna arhiva

Drajić danas živi normalan život. Trči, ide na more, pliva... Onda, pre transplantacije, to je za njega bio pojam. Tada nije ni razmišljao o doniranju organu.

- Danas, posle svega, kaže: "Svi potpišite kartice!". Istina, prvi ja nisam na to obraćao pažnju. Međutim, kada se prođe kroz sve ovo, onda se razmišlja drugačije - kaže Drajić.

(Ljubinka Račić - lj.racic@telegraf.rs)

Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • BALKANSKI SPIJUN

    4. januar 2017 | 18:13

    Slazem se da je odlicna ideja da covek dobrovoljno potpise karticu ! ALI drzava mora da pazi da nedodje do zloubotrebe /prodaje/narucivanja/kradje tih organa !!! I mora da postoji zakon po kojem ti iz nekih religioznih ili drugih razloga ne zelis da to potpises... nek bude na dobrovoljnoj bazi nikao automatski ili silom !!! Evo ja bi donirao jedan moj organ svima u skupstini za pocetak :)

  • Srdjan

    4. januar 2017 | 18:44

    Zakonom treba propisati da svi budemo donori.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA