NEVEROVATNA PRIČA: Dečak ne govori i gotovo je nepokretan, a ima IQ 197

Ko je i za šta je sve sposoban njihov sin, nisu ni slutili. Jer petogodišnji Šimun praktično je nepokretan, do pre pola godine nije komunicirao. A onda su roditelji shvatili da je sam naučio abecedu i da mogu da razgovaraju uz pomoć improvizovane ploče sa slovima.

Preporučujemo

>>> PRESLATKA VIKTORIJA (5) JE GENIJE: Ona sabira brojeve i recituje pesmice u isto vreme (VIDEO)

I tada počinju otkrića o ovom fascinantnom dečaku! Zanima ga svemir, astralne projekcije, ima specifičan smisao za humor i bez problema napamet množi i dijeli trocifrene brojeve. Šimun ili Šiši, kako ga od milja zovu, ima koeficijent inteligencije 197, piše dnevnik.hr.

- U meni svašta čuči. Astronaut. To vam je svemirski naut.

To vam je Šimun. Petogodišnji frajer, šarmer kakvog se retko upoznaje. Iako ne priča, Šimun dobro zna šta želi. Glava ulevo znači "ne", a udesno "da". Poslednjih meseci tu su i sličice. Pre vrtića prava je trka jer u 9:30 stiže kombi koji ga onamo vozi. U dečjem vrtiću Bijeli Jelen svaki dan mu je zabavan, a vaspitačice i prijatelje jednostavno obožava.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Ali, sve je ovo za mamu Ivanu i tatu Franju bio tek san, nešto čemu nisu mogli ni da se nadaju. Nakon seke Pije, druga je trudnoća bila komplikovana i već su im tri meseca pre porođaja rekli dijagnozu.

Semilobarna holoprozencefalija, poremećaj kod kojeg se u najranijim nedeljama trudnoće mozak ploda ne razvija pravilno, tačnije ne razdvajaju se polutke i ne razvijaju centri u mozgu. Teška mentalna retardacija, ozbiljne malformacije lica..., ukratko, stanje teško spojivo sa životom.

- Statistički gledano, šanse su bile 0,0016% da će dočekati prvi rođendan. Zapravo, izrazili su nam sučešće. Ja sam samo molila dragog Boga da pomogne, da me prepozna da sam mu mama -  kaže mama Ivana Majnarić.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Sa Šimunom su iz porodilišta došli verujući da je i gluv i slep.

- Ja sam samo molila dragog Boga da pomogne, da me prepozna da sam mu mama, da razume, da uspostavimo kontakt i da mi dozvoli da upoznam svoje dete. Da mi dozvoli da ga upoznam pre nego što ostanem bez njega, to mi je bilo jako bitno - kaže Ivana.

Odustati, dići ruke od sopstvenog deteta, kaže mama Ivana, nikada nije bilo opcija. Živelo se dan po dan, a njihov je Šiši prkosio svim predviđanjima. Prvo su shvatili da reaguje na muziku, da se smeje i prepoznaje u ogledalu.

- I kad smo mi shvatili za stolom da on prati naloge i da zapravo razume svakog od nas, poimence zna ko je ko, i da to pamti, tada je zapravo postalo jasno da se razvija u granicama dobi i da razume šta se oko njega događa - priča Šimunova mama. Koliko i u kojoj meri, mogli su samo da nagađaju.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Deo dana kojem se Šimun jako raduje je kad dođe Dora. Doru poznaje tri godine, otkad je još kao studentkinja dolazila kod njih da volontira. Brzo su se skapirali, kaže. A ona je još brže shvatila da u Memoriju ne treba da mu popušta. Šimun je od početka redovno pobeđivao.

- Znali smo da igramo Memori od 12 parova skoro sat vremena, to je genijalno, koliko njegova pažnja i memorija izdrži, da dete od tada četiri godine zna gde je bila ona slika od pre sat vremena pa je spoji - priča Dora Vukušić, edukacijska rehabilitatorka.

Diplomski rad o Šimunu

Fascinirao ju je svime što je pokazivao, što su zajedno otkrivali. Zato je i za temu svog diplomskog na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu odabrala upravo Šimuna.

Dora je uvela sporazumevanje sličicama koje su označavale pojmove i potrebe, poput "piti", "jesti", "mama", "tata" i slično. Jednog dana ga je pitala da li bi mogao da joj pokaže neka slova ili nešto da napiše.

- Snimala sam ga za diplomski, nisam znala šta će napisati i mislim... naravno da te i iznenadi i preplave te i osećaji i sve... Niko od nas nije znao šta se tačno u toj glavici skriva - priča Dora.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Dete koje niko nije učio abecedu, da čita ili piše, dete od svega četiri i po godine, koje po procenama lekara nije trebalo da doživi ni prvi rođendan, jasno je napisalo šta ga zanima i o čemu želi znati više.

- Tutankamon! Mislim, dete od 4 i po godine je napisalo da želi da zna nešto više o Tutankamonu, i to je bila doslovno druga ili treća reč koju je napisao - priseća se Dora.

Otkriće da Šimun čita i piše oborilo ih je s nogu. Dora je svaki dan dolazila s novim plastificiranim slovima i gomilom strpljenja, ali i osećajem koji tera napred.

- Genijalan! Ne znam kako da vam to objasnim - priča o Šimunu.

Ivana je bila van sebe. Oduvek je znala da Šimun razumije, ali koliko tačno, mogla je samo da nasluti. Nakon četiri i po godine pogađanja i tišine, sada su konačno mogli da pričaju. Tri dana su bili zatvoreni u stanu, razgovarajući uz pomoć plastificiranih slova. Ništa drugo nije postojalo osim Šimunovog sveta koji im se polako otvarao.

Veruju da je sam naučio da čita i piše, prateći stariju sestru Piju. Za jednu rečenicu mu ponekad treba i dvadeset minuta, ali i puno muke i truda.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Jasno upozorenje petogodišnjaka

Da bi lakše kontrolisao telo i pisao, nekoliko puta na dan Šimun s mamom radi Vojta terapiju, set vežbi koje deci poput njega dosta pomažu. Pritiskom na refleksne tačke i stavljanjem u određeni položaj mozak i telo se aktiviraju na urođene pravilne pokrete.

Vojta ne boli, ali je neprijatana. Nekome ko ovo gleda prvi put sigurno deluje strašno pa je njega mučilo kako ćemo sve prikazati i hoće li ljudi razumeti. Tražio je ploču i polako, ali uporno slagao poruku. I tako smo slovo po slovo od jednog petogodišnjaka dobili jasno upozorenje. Gotovo pa pretnju.

- Pazi se ako me izneveriš - poruka je koja je sve nasmejala.

- Ta originalnost, taj njegov smisao za humor i ono gde on dovede misao, i u kojem pravcu ta njegova misao ide, to me dan-danas oduševljava - kaže Šimunov tata Franjo Majnarić.

Kada ga naljuti, kaže Franjo, za Šimuna prestaje biti tata i postaje "onaj njen muž". A već dugo zna da pred njim ne prolazi muljanje.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Uz trogodišnje blizance Janka i Franku, s osmogodišnjom Pijom Šimun ima poseban odnos.

Pia kaže da je Šimun najbolji brat na celom svetu. Na lestvici ljubavi, kaže Pia, Šiši ima sto od sto bodova. Koliko imaju drugi, zbog mira u porodici nećemo da otkrijemo. Na to da ne priča odavno se navikla, ali na jednu stvar nikako ne može.

- Da je pametan! Pamet, pamet, pamet. Ja ne znam ni da delim, a on rastura - kaže Pia.

Kaže da je to čudno jer druga takva deca ne znaju ni da sabiraju ni da pišu, a Šimun baš zna. Toliko da mu Pia, kaže tata Franjo, ponekad zna da gurne svoje listiće iz matematike kako bi Šimun pokazao rešenje. Za male glave teški pojmovi i još teže reči za izgovoriti. Ali Šimun... Njemu je sve jasno. Do sada su se, kaže mama, igrali s brojevima do 1000. Ali mi smo želeli da pokušamo i malo više. Pitali smo ga koji je rezultat kad se pomnože brojevi 16 i 312.

I baš kada smo pomislili da smo mu zadali ipak pretežak zadatak, ruka je krenula po ploči i pokazala 4992. Ne zaboravite. Reč je o petogodišnjem dječaku.

Sve bi olakšao komunikator

Kako njegov mozak zapravo funkcioniše, ne znaju. Na testovima predviđenim za njegov uzrast postiže superiorne rezultate. Ne uklapa se ni u jednu tablicu predviđenu za merenje inteligencije kod dece svog uzrasta, ali stručnjaci računaju da je Šimunov IQ neverovatnih 197.

- Kažu da to nikad nisu videli, evo govore, ne, u svojoj karijeri - ne - priča mama Ivana.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

U poslednjih šest meseci koliko je prošlo otkako su otkrili pisanje, otkriva se i Šimunov svet, njegove prave mogućnosti.

- Nisam sigurna koliko je on napredovao, a koliko je na tom nivou već neko vreme, samo smo mi u zadnjih 6 meseci to shvatili. Tako da ne mogu reći da je napredovao nego da smo mi samo našli metodu koja je njemu olakšala da se izrazi - objašnjava Dora.

Ono što bi Šimunu omogućilo puno brže i lakše izražavanje je komunikator. Uređaj na kojemu se piše pokretima očiju, sličan onome koji ima Stiven Hoking. Šimunu je ovako trebalo puno muke, strpljenja, truda i više od pola sata da napiše ovo:

- A vas pitam... Ćutati, a svašta treba reći pisanjem sa tablom. Ja ćutim, a razumem svašta.

Reči petogodišnjeg genijalca, u to nema sumnje. Ali, uz život u podstanarskom stanu, sa još troje dece i samo jednom platom, komunikator je nešto što jednostavno mora da čeka.

- Skupiti 140 hiljada kuna za komunikator... Mislim, ne kažem da je nemoguće, ali to je onaj deo gde je nama to jako teško izvedivo - kaže Franjo Majnarić.

Printskrin: dnevnik.hr/Provjereno

Frustrira i Piju, ali sigurno i Šimuna to što je pitanja puno, a nema odgovora. Ali, on se s time, barem za sada, odlično nosi. Pitanje je šta će doneti budućnost.

- Mozak se razvija, on ima toliko mogućnosti, ustvari samo još više da uči, samo još više da iznenadi ako mu mi kao okolina pružimo šansu - kaže Dora, koja misli da Šimun nema granica.

- Ja mislim da bi ovaj svet bio bitno siromašniji da bude oštećen za mogućnost da komunicira sa njim - kaže Šimunov tata.

Zanima ga svemir, astralne projekcije, dobro zna zašto Pluton nije planeta i očigledno bez problema definiše šta je količnik i koji je proizvod bilo koja dva trocifrena broja. Koliko mudrosti i duha se krije iza ovog osmeha, koliko toga što još može da se nauči. Ne mi njega, nego on nas. Jedan, jedinstven. Super Šimun.

(Telegraf.rs/Izvor: dnevnik.hr)