Branislav Tošić poslednji je obućar u Pirotu: Radim po 12 sati dnevno, ali je bilo i težih vremena! (VIDEO)

Jedan od poslednjih pirotskih obućara Branislav Tošić tim poslom bavi se više od tri decenije, a nedavno je dobio Majstorsko pismo, priznanje Unije zanatlija i preduzetnika regiona južne Srbije iz Niša.

Preporučujemo

Ruke Dobrile Petrović prave nešto bez čega - NE MOŽE NIJEDNA ŽENA! (FOTO)

Svojevremeno je pravio obuću za mnoge pozorišne predstave i plesače plesnih klubova, bio modelar i dizajner u pirotskoj fabrici "Ljubomir Kartaljević" a danas popravlja i pravi obuću po narudžbini mušterija.

- Od 1983. godine u fabrici obuće 'Ljubomir Kartalejvić' bio sam modelar i dizajner. Pravio sam kolekcije obuće za beogradski Sajam kože i obuće. Posle toga sam u svojoj radionici i umetničkom ateljeu radio mozaike i ulja na platnu. Ovaj posao nikad nisam zapostavio jer sam znao da zanat para vredi - rekao je Tošić.

Tošić koga zovu majstor Bane, pre dve godine otvorio je radnju pored Malog mosta u Pirotu i kako kaže, izrada mozaika je sada u drugom planu, ali će mu se jednog dana opet vratiti.

STARA SRPSKA TRADICIJA: Evo kako se nekada pravio jorgan (FOTO)

U njegovoj radnji se popravljaju cipele, sandale, čizme i patike, ali majstor Bane pravi i novu obuću po narudžbinama mušterija.

- Pravio sam obuću za pojedine predstave pirotskog Pozorišta, poput komada 'Senke orahove grane' i 'Lizistratu'. Radio sam cipele za Plesne škole u Pirotu i van Pirota za njihove nastupe na medjunarodnim takmičenjima u Maroku, Tunisu, Alžiru, Bugarskoj i Grčkoj. U mojim cipelama su nastupali širom Evrope na mnogim takmičenjima - dodao je Bane.

On kaže da je tržište preplavljeno nekvalitetnom obućom "za jednokratnu upotrebu" kineske i turske proizvodnje, koju je veoma teško popraviti.

- Ovaj zanat je jako težak, ali ga volim. Radim po 12 sati dnevno. Ranijih godina je bilo teže. Bilo je više obućara ali se sve radilo ručno. Sada je drugačije jer imamo mašine koje olakšavaju rad. Nabavljam kvalitetna lepila i dobre materijale. Oslanjam se na svoje dugogodišnje iskustvo - priča majstor Bane.

Iako zanati polako nestaju, Bane je uveren da je budućnost u tom poslu, ali nema naslednika.

- Imam jednog radnika, a tražim još jednog. Voleo bih da naučim nekog ko bi voleo taj posao da radi. Dolaze mladi ljudi, ali ne znam koliko su zainteresovani za ovaj lep i kreativan posao. Moj sin nije, bar za sada, zainteresovan za obućarski zanat - dodao je majstor.

On tvrdi da od tog zanata može da se živi, ali da mora puno da se radi.

- Potrebno je veliko strpljenje ali i ljubav. Medju mušterijama je više žena nego muškaraca. Cene su realne, ne mogu da se uporedjuju sa cenama u velikim gradovima. Dešava se da studenti iz Pirota, koji studiraju u Beogradu ili Novom Sadu, autobusom šalju obuću na popravku kod mene i onda se ona šalje nazad - kazao je Bane.

Tošić je nedavno dobio priznanje od Unije zanatlija i preduzetnika regiona južne Srbije u Nišu. Njegovu radnju krasi Majstorsko pismo, a Tošić je to priznanje dobio za nesebičan i dobar rad.

- Mene su za dodelu nagrade predložile kolege i dobavljači materijala. Prija kad te predlože kolege. Ovo je podsticaj za još bolji rad - kazao je Tošić.

I njegove mušterije kažu da su zadovoljne.

- Majstor Baneta poznajem osam godina. Dobar je i tačan majstor i radi kvalitetno. Cene su povoljne. Svako to može da proveri - tvrdi njegova stalna mušterija Velimir Mladenović.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/Beta)