SVAKA ČAST, LEGENDO: Čačanin osnovao muzej rakije u čast majci, a sad ima i AJKULU (FOTO)

Stanimir Minić iz sela Donja Trepča kod Čačka osnovao je muzej rakije da bi sačuvao sećanje na svoje pretke koji se od 1750. godine bave pečenjem rakije.

Preporučujemo

SRBIJA DOBIJA NAJSKUPLJU RAKIJU U ISTORIJI: Za sve je kriv sastojak koji pre nismo koristili!

Odluku da otvori muzej koji je jedini ovakav na Balkanu, Minić je doneo i da bi odao čast svojoj majci koja je rakiju pekla sama 1941. godine, dok joj je muž bio u ratu. Ni te, ni sledećih ratnih godina, ova žena nije htela da dozvoli da u domaćinskoj kući bude prekinuta tradicija.

Foto: Telegraf

Stanimir Minić odužio se precima, a muzej će ostaviti potomcima, da i oni očuvaju ono što su prethodne generacije najbolje radile - pekle rakiju. Minić je muzej pravio decenijama u svom dvorištu, u adaptiranoj kačari stare kuće. U njegovoj kolekciji ima ukupno 75 uzoraka, a najstariji balon šljivovice je iz 1941. godine.

Foto: Telegraf

- U porodičnom podrumu dugo se čuvala rakija koju je moja majka pekla za vreme rata. Bez oca. Njega je rat zatekao u vojsci. Ostao je dugo, a majka je u ratno doba sama pekla. Iz poštovanja prema tom njenom činu sam i osnovao muzej. Najstarija rakija je upravo majčina šljivovica iz 1941. godine i ona ima posebnu težinu. A i lepotu. Taj balon je bio sakriven kod neke baba Pere. Ona se klela da nije istakala, nego samo ponekad na kudelju uzimala da razgali dušu. Sačuvano je pola bureta, od punog. Sačuvani su i primerci sve do 1945. godine. Rakiju iz godina koje nisam imao sam dokupljivao - kaže Stanimir Minić, koji je i sam majstor za pečenje rakije.

Foto: Telegraf

Sva pića u muzeju sačuvana su u autentičnim balonima koji su uredno obeleženi da bi se znalo iz koje godine potiče rakija. Svaka je posvećena nekome u Minićevoj porodici ili ličnosti za koju je on procenio da to zaslužuje. Jednu rakiju je domaćin posvetio i aktuelnom gradonačelniku Čačka.

Foto: Telegraf

Rakije iz muzeja probali su mnogi vrsni tehnolozi, ambasadori i poznate ličnosti. Na tronošcima ispred muzeja sedeli su i degustirali rakije Konuzin, Zdravko Čolić i još mnogi viđeniji iz sveta poznatih. O njenoj vrednosti izjašnjavali su se i stručnjaci, poput nemačkog eksperta, profesora doktora Hagmana, koji je osnivaču muzeja poručio da se ne mora brinuti koju će materijalnu vrednost ostaviti svojim potomcima. Sličnog mišljenja bio je i Minić, ali njegov motiv bio je potpuno drugačiji.

Foto: Telegraf

- Smatrao sam da naslednicima ne treba ostaviti novac. On se potroši, a ako im ostavim ovako nešto, uvek će imati vrednost na koju mogu da računaju. S druge strane, smatram da čovek ne treba da proživi život, a da ne ostavi trag - kaže Minić.

Foto: Telegraf

Za ovog čoveka u proizvodnji rakije nije bitna količina, već kvalitet. Kaže da je devet puta zaredom nadmašio sam sebe u proizvodnji rakije, što je potvrđeno mnogobrojnim priznanjima.

Foto: Telegraf

Za kvalitet svojih rakija, od 2005. do 2016. godine uzastopce je nagrađivan titulama šampiona kvaliteta, čime se svrstao u red najboljih proizvođača u Srbiji. Poslednja ocenjena rakija osvojila je 19,43 bodova čime je sam sebi postavio novi zadatak.

Zlatna medalja dobija se za 18, a velika zlatna za više od 18,5 bodova. Za više od 19 bodova dobija se takozvana Ajkula, čime piće stiče aukcijsku vrednost.

Foto: Telegraf

- Posebno sam ponosan na rakiju od neprskane kruške takiša. To je sorta koja raste na većim nadmorskim visinama. Ponasan sam i na rakije od mušmula, šumske jagodine, maline, kajsije, trnjina, drenjina, ribizle, a oprobao sam se i u pravljenju rakije od banana i dinje. Od kada sam počeo sam da se takmičim 2005. godine, sve do danas, donosio sam kući samo šamponsko zlato za kvalitet - priča Stanimir.

(Marija Raca)