Bio je moj princ dok se nismo smuvali: Onda je počeo pakao koji je trajao četiri meseca!
Viktora sam upoznala preko zajedničke poznanice, njegove dobre prijateljice, a moje koleginice sa kojom sam jednog petka posle posla otišla na piće kako bismo proslavili njenu povišicu. Sedele smo u jednom popularnom beogradskom kafiću, kada nam se pridružio njen dečko sa svojim najboljim prijateljem.
Autobusi još ne idu novim auto-putem: Nisu dobili dozvolu da voze od Ljiga do Preljine!
Upoznali smo se, bio je presladak dečko zaista. Pametan, elokventan, divan. Prijatno smo ćaskali dva i po sata, kada je svako od nas otišao svojim putem. Zvao se Viktor. Ponudio se da me odveze do kuće, naravno nisam prihvatila. Prvo zato što nemam običaj da sa nepoznatim ljudima sedam u kola, bez obzira što smo se upoznali preko nekog proverenog, drugo zato što nemam običaj da nepoznate ljude dovodim pred svoju kuću - zašto bi oni znali gde ja živim, pobogu?
Videlo se da mu je žao što sam ga odbila, ali nisam čekala da mi traži broj telefona niti Fejbuk, prosto sam zbrzala svoj odlazak i ušla u prvi taksi koji je prolazio.
INDEKS PO NOVIM PRAVILIMA OD 2021: Polaganje velike mature počinje za pet godina
Priznajem, dopao mi se, ali kako sam bila "sveže raspuštena" - tri meseca pre toga sam raskinula trogodišnju vezu, nisam razmišljala o činjenici da mi se dopada kao muškarac, još manje kao neko sa kim bih uplovila u neku ozbiljniju ljubavnu priču. Te stvari mi nisu bile ni na kraj pameti.
Očekivano, lagala bih kada bih rekla da nije bilo, sutradan sam imala jedan "frend rikvest" na Fejsu. Prihvatila sam čoveka, zašto ne bih? Dopisivanje je odmah počelo, naravno, umereno. Iz ovog ugla sada kad posmatram, bilo je svakodnevno i skoro celodnevno, iako sam ja dozirala svoje odgovore na nekoliko sati, mada čim ne bih odgovorila pola sata recimo, dobijala bih novu poruku "što se ne javljaš". Iskreno, nisam to doživljava ozbiljno, zaista sam mislila da se dečko zaljubio.
Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Nasilje NIJE PRIVATNA STVAR, PRIJAVITE GA!
Posle tri nedelje takvog dopisivanja, tokom kojih sam saznala svašta o njemu, i moram da priznam da smo bili poprilično slični, otišli smo na kafu. Nije časio časa, poljubio me je. Čim smo izašli iz poslastičarnice, uhvatio me je za ruku. Bio je jako kulturan, pun manira, pametan, ljubazan. Ovog puta me je odvezao kući.
Sutradan je počeo moj pakao. Poruke iz minuta u minut, ako ne bih odgovorila, počinjale su pretnje. Na konstataciju da sa njim ne mogu jednog dana da se vidim jer sa sestrom idem u biokop, počeo je da preti i urla na mene. Nemam objašnjenje kako sam i zašto to "gutala". Nisam reagovala. Nisam ga ostavila, ne znam, možda sam bila uplašena pa nisam znala kako da ga ostavim.
STAVITE TAČKU NA NASILJE: Podelite svoju priču i pomozite drugim ženama
Grdio me je kada se ne obučem lepo, kada se ne našminkam dovoljno, kada ne nalakiram nokte...
Tražio je da nosim određenu odeću, birao šta da obučem za koju priliku. Roditelje, sestru i brata nikada nije želeo da mi upozna. Podrazumevalo se da posle posla odem kući, da on dođe po mene kada završi sa svojim poslom i obaveza, da idemo kod njega i da me kasno uveče vrati kući. Nije smelo da mi se spava, da budem umorna, neraspoložena. Primoravao me je na seks tokom mentruacije. Proveravao telefon svakodnevno. Naravno, nigde nije bilo ničega, ništa nisam uradila, ali je izveštaj morao da se podnese.
Ipak, nije bio fizički nasilan, ni u jednom momentu. Sa druge strane, psihička tortura je bila nepodnošljiva, i sada bih sebe išamarala kako mi je uopšte palo na pamet da to trpim! Ne znam, verujte mi.
Agonija je trajala ČETIRI MESECA. Svi su primetili da sam se promenila, da sam oslabila, da sam izbezumljena, i nikada nikome nije bilo jasno šta se tačno desilo.
Prekipelo mi je kada je zverski prikočio ispred mene i kolege, sa kojim sam radila šest i po godina u tom trenutku, a koga sam srela u autobusu. Išli smo ka poslu, i bezbrižno ćaskali. On je ispričao neki vic i ja sam se smejala, kada sam ugledala njega. Bio je besan, crven u licu, iskolačenih očiju. Kroz zube je promrmljao "ulazi u kola".
Nisam ušla, samo sam produžila. Užasno sam bila uznemirena, kolega je samo ćutao. On je parkirao u blizini i trčao za nama. Jednostavno, meni je bilo DOSTA. Kada je shvatio da se neću okrenuti i da ne želim ni da ga pogledam, počeo je da se dere iza nas "kurvo", "jadnice", "glupačo"... i ostala pogrdna imena, još pogrdnija, ali ću za ovu priliku biti fina pa neću to iznositi javno.
Nikada se više nismo čuli. Videla sam ga jednom, u nekom klubu, kada je zurio u mene a ja primetila da neko bulji već dva sata pa pogledala ko je. Bila sam sa sadašnjim suprugom tada. Neverovatno sam se uplašila.
Uglavom, od tog dana ja sam postala stara Dragana. Nasmejana, vesela, razdragana, puna života. Ni danas nikome nije jasno šta je sa mnom bilo te jeseni. Ne moraju ni da znaju. Žene, ostavite manijake na vreme!!!! I PSIHIČKO NASILJE JE NASILJE!
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
EL...
Bolesnoj ljubomori nema leka ! Psihichko maltretiranje su indirektne batine , prekidajte takve veze munjevitom brzinom ! Ne bitno od pola , grozni su !
Podelite komentar
Buđola
Pa sta si cekala toliko? Bolje da si rekla ime i prezime da znaju i druge devojke da se ne prevare za takvog ludaka.. a i imas brata pobogu ne bih nikada dozvolio da se neko ophodi tako prema mojoj sestri vec bi bio modar odavno
Podelite komentar
Slatka
Cuj nije jasno sta ti je bilo. ..primila se malo odgovaralo ti inace ne bi trpela 4 meseca da ti nije bilo lepo
Podelite komentar