DEVOJČICE SILOVALI, TUKLI I HRANILI BUBAŠVABAMA: Srpkinja iz Australije o paklu kroz koji je prošla u domu (FOTO)
Jedna devojčica opisivala je da su joj tokom batinanja udarali licem o sudoperu, a onda je morala da čisti svoju krv s poda
Australijanka srpskog porekla Boni Đurić je bivša štićenica zloglasnog Doma za devojčice u sidnejskoj Paramati, gde su čitave generacije najmlađih Australijanki bile izložene nasilju i seksualnom zlostavljanju, i rešila je da progovori o tome.
Sumnjao je da supruga ZLOSTAVLJA njihovog sina, ali nije slutio da će kamere snimiti OVO! (VIDEO)
Ona danas ima 62 godine. Umetnica je i majka. Nedavno je otvorila izložbu o svom životu u domu, na istom mestu gde je sa drugom decom godinama bila zlostavljana i tretirana kao robinja, kako bi skrenula pažnju javnosti na odgovornost institucija sistema koje nisu zaštitile decu.
Gospođa Đurić je sa pokojnom Kristinom Rajli suosnivač grupe Paragerls, koja je sebi stavila u zadatak da pomaže nekadašnje zatvorenice zloglasnog doma.
I njeno ime nalazi se ispisano na podu "prostorije za posmatranje" u kojoj su deca spavala, a prozori bili zagrađeni ciglama, pa je jedino svetlo dolazilo kroz rupu za posmatranje na teškim vratima.
- Kris je njen staratelj seksualno zlostavljao od pete do 11. godine. Ona je to stalno govorila socijalnim radnicima i bežala. Policija ju je hvatala i govorila joj da je lažov - kazala je Boni za "Dejli telegraf ".
Dženi Mekneli (62) takođe je jedna od žrtava sistema. Sa sedam godina stavljena je pod starateljski nadzor i ostala je tamo do 14 godine, uprkos tome što je psihijatra izveštavala o seksualnom zlostavljanju od strane oca-staratelja i njegovih prijatelja.
Kada je došla u dom, koji je tada nosio ime Škola obuke za devojke u Paramati, usledilo je još muke - čuvari muškarci i druge devojke višestruko su je silovale i tukle.
Mnoge žene koje su nekada živele u domu izašle su iz anonimnosti i tokom poslednjih par godina hrabro svedočile o užasnom iskustvu pred Kraljevskom komisijom, u istrazi o postupanju institucija prema seksualnom zlostavljanju dece.
One su opisivale ponižavajuću dnevnu rutinu ribanja podova, jela u kojima su plivale bubašvabe, o toaletima bez vrata, tuširanju pred čuvarima i davanju donjeg veša na inspekciju.
Tamo su ih silovali, prisiljavali na "preglede" za proveru jesu li bile seksualno aktivne i prebijali.
Jedna devojčica opisivala je da su joj tokom batinanja udarali licem o sudoperu, a onda je morala da čisti svoju krv s poda.
U takvoj sredini, bande devojaka takođe su redovno silovale i seksualno zlostavljale ostale štićenice.
- To je bio moj najgori strah, da će me druge devojke napasti - rekla je gospođa Đurić.
- Imali smo devojčice koje su dolazile tamo, a pre toga u detinjstvu su bile izložene incestu ili strašnom seksualnom zlostavljanju. Mi smo sve bile žrtve, ali su neke bile izloženije i spremnije na zlostavljanje kada bi dolazile ovamo. Dugo su prolazile kroz taj sistem. Postaješ i sam nasilnik. Nije tu bilo ničeg da te zaustavi. To je bio rasadnik nasilnika, škola nasilnika.
Ukupno 12 bivših stanarki učestvovalo je u izradi štampanih i audio-vizuelnih materijala o njihovoj prošlosti punoj trauma.
Izložba "Živi tragovi", pripremljena je pod pokroviteljstvom Univerziteta NSW. Posle svega, mnogi od istih problema kroz koje su prošle i dalje su evidentni u sistemu zaštite dece.
Boni Đurić se nada da će njihov poslednji umetnički projekat podstaći i druge da istupe i suoče se sa strašnom prošlošću kroz koju su prošli ovde.
Boni Đurić je 2000. shvatila da je spremna da se suoči sa prošlošću kad joj je sestra preminula, a ona preuzela njeno troje dece.
- To je bio katalizator. Počela sam da razmišljam o našem detinjstvu i putu koji smo prešli. Mi jesmo imali prošlost po institucijama, ali nikada nismo o tome glasno govorili. Tako to ide kod svakog, nešto treba da se dogodi - objašnjava Boni.
Zato su ona i žene koje su kao devojčice prošle kroz isti pakao kao ona, tek kada su postale konačno spremne da se vrate u zgradu i vide grafite koje su tamo devojčice u agoniji ostavile na zidovima, podovima i vratima, od sobe za posmatranje, do zloglasne "tamnice" gde su se događala najgora zlostavaljanja.
(Telegraf.rs / Australija vesti)
Video: Premijera predstave "Gordost i predrasude" u Madlenianumu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
victoria
Australija je zemlja koja je stvorena na zlostavljanju. Prvi naseljenici su bili irski robijasi i engleski cuvari. Kasnije su zajednicki zlostavljali domoroce. U to vreme, kad su ove zene bile devojcice, postojale su ustanove gde su drzali otetu decu od domorodaca u nameri da ih "civilizuju". Pretpostavljam da su koristili slicne metode.
Podelite komentar
ana
.Deratizacija je neophodna . Prirod ne moze da odradi selekeciju jer drustvo koje voe sattanisti stiti zlikovce.Žrtve treba da uzmu pravdu u svoje ruke Nem treba se buditi kao gubitnik bolje kao ubica svog mucitelja.
Podelite komentar
Radmila
Pa breee dokle vise!!!
Podelite komentar