SVETSKA BANKA TRAŽI POSKUPLJENJE VODE U SRBIJI: Evo koliko će koštati

U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojena Strategija za upravljanje vodama do 2034. koja predviđa ulaganje od čak 8,5 milijardi evra u tom periodu, ali i dostizanje ekonomske cene vode od 1,35 evra po metru kubnom, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije. 

OD DANAS JEFTINIJE MESO: Cena svinjetine će biti 40 dinara manja!

Predstavnici Svetske banke su istakli da je cena vode u Srbiji socijalna, zbog čega se nedovoljno ulaže u vodosnabdevanje i kanalisanje vode, a za šta bi godišnje bilo neophodno izdvojiti najmanje 200 do 300 miliona evra.

U Srbiji se sada izdvaja, na republičkom i lokalnom nivou, između 100 i 150 miliona evra.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Republička direkcija za vode, PKS i SB organizovali su stručni skup na kojem su predstavljeni nacrti uredbi u oblasti vodnih usluga u Srbiji.

To su Nacrt uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Nacrt uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.

Stručnjak Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Slađana Milojković rekla je da bi te uredbe trebalo da budu usvojene krajem 2016. ili početkom 2017. godine.

Ekonomska cena 1,35 evra po metru kubnom

– Predviđeno je da se ekonomska cena vode od 1,35 evra po metru kubnom dostigne u periodu od pet do šest godina nakon usvajanja strategije. To poskupljenje će biti sukcesivno i neće svuda biti isto, već je reč o proseku. To moramo da uradimo kako bi obezbedili kvalitetnu vodu budućim generacijama – naglasila je Milojković.

Ona kaže da je situacija u Srbiji u oblasti komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja i kanalisanja vrlo šarolika i da su u pojedinim opštinama ili komunalnim preduzećima cene vode za piće za stanovništvo dva do tri puta niže u odnosu na cene koje plaća privreda za istu uslugu.

Foto: sxc.hu/campino_dg, Telegraf

– Imamo situaciju da su cene za kanalisanje ili sakupljanje odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda dva do četiri puta niže od cene vodosnabdevanja. Kolika će biti cena i zašto su toliko velike razlike - zavisi od komunalnog preduzeća, ali i od kapaciteta same opštine. Nažalost, u većini opština je cena vode jako niska i mnogo opština mora i svojih budžeta da izdvaja određeni deo sredstava za tekuće investiciono održavanje – rekla je Milojković.

Takođe, ni stepen naplate nije 100 odsto, dodala je ona.

Strategija predviđa da se do 2034. uloži 8,5 milijardi evra u poboljšanje infrastrukture za vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštitu od poplava, bujica i erozija.

Dobar deo tih sredstava, prema njenim rečima, treba obezbediti iz sopstvenih sredstava, a jedan od načina obezbeđenja su naknade za vode.

– Mi danas imamo naknade za vode koje su simbolične i već godinama nisu menjane, a u svetu i pogotovo u Evropi se dosta pažnje posvećuje toj vrsti prihoda. Osim te naknade koja bi bila deo Fonda za vode, za koji se zalažemo kroz strategiju, računa se da će dosta sredstava obezbediti lokalna samouprava kroz cenu vode – rekla je ona.

Da bi lokalna samouprava i komunalna preduzeća mogla da obezbede kvalitetnu vodu za piće za sve stanovnike, privredu i ustanove, neophodno je stano ulagati u infrastrukturu i zato je neophodno obezbediti ekonomsku cenu vode, kažu stručnjaci.

Predstavnik Svetske banke Dejvid Mišod je rekao da je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, ali da ima socijalnu cenu, zbog čega se ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, kao i da treba još dosta da se radi na izgrađivanju pogona za preradu otpadnih voda.

On kaže da je SB analizirala više od 400 komunalnih preduzeća u podunavskom slivu i da je u komunalnim preduzećima za vodosnabdevanje u Srbiji primećeno, na primer, da imaju dosta više zaposlenih nego što je to slučaj u EU.

– Takođe, Srbija nije najsiromašnija u regionu, a ima jednu od najnižih cena vode – rekao je Mišod dodajući da se Subotica najviše približila ekonomskoj ceni, ali i da tamo trošak za vodu iznosi svega dva odsto prihoda domaćinstva.

Foto: flickr/Steve Johnson

On je rekao da se u EU mnogo više nova ulaže u tu oblast i da je preporuka OECD-a da to bude 0,5 do 1.00 odsto BDP-a, do u Srbiji to iznosi 0,2 ili 0,3 odsto.

– Oko 200 do 300 miliona evra treba da investirate ako želite da ispunite zahteve EU – naglasio je Mišod.

Direktor Sektora usluga PKS Tatjana Ercegović Petrić je rekla da je cilj novih uredbi da svako ko koristi vodno dobro i objekat mora da plati realnu cenu kojom se obezbeđuje održavanje i razvoj sistema.

– Onaj ko zagađuje mora da plati cenu troškova za otklanjanje zagađenja. Bez primene ovih principa neće moći da se održavaju resursi vodosnabdevanja, a bez investicionih kapaciteta nema pouzdanosti snabdevanja i održivosti sistema. Nacrtima uredbi se obezbeđuje da svi pružaoci usluga moraju da primenjuju iste elemente i način obračuna, kao i da imamo okvir na republičkom nivou – naglasila je ona.

Direktor Direkcije za vode Nataša Milić je rekla da cena vode mora da bude takva da može da se izvrši pun povraćaj troškova za vodne usluge.

Milić ističe da za dugoročno održanje kvaliteta usluge komunalna preduzeća moraju da pokriju svoje operativne troškove, redovnog održavanja, ali i njihovu obnovu.

– U samo malom broju zemalja u regionu komunalna preduzeća uspevaju da pokriju operativne troškove iz sopstvenih prihoda – dodala je ona.

Cilj izmena regulative je i da cene vode budu jedinstvene za stanovništvo, ustanove, privredu i ostale korisnike. Na primer, u Subotici sa cena je 99,45 dinara po metru kubnom za vodosnabdevanje i kanalisanje sa naknadama za stanovništvo, a Kruševcu iznosi 56,42 dinara, ali Subotica ima plan ulaganja u vodosnabdevanje, koji je uračunata u cenu.

Predviđeno je da cena trošak za vodu ne bude između dva i po do tri odsto odnosno da ne bude veći od četiri odsto raspoloživog dohotka četvoročlanog domaćinstva. Zbir nakade za korišćenje vode i naknade za ispuštenu vodu ne može biti manji od 10 odsto određene referentne cene vode, koja po kubiku iznosi 28,14 dinara.

(Telegraf.rs/Tanjug)