KINEZ DRAGAN SA JUGA SRBIJE: Pre 13 godina je stigao u našu zemlju i sada govori "čist" vlasotinački

Govori "vlasotinačkim" jezikom, pije špricer uz pljeskavice, sprema zimnicu i na čaršiji kibicuje zajedno sa svojim drugarima Vlasotinčanima.

Preporučujemo

I to ništa ne bi bilo čudno da nije reč u Jin Xiauoyong, rođenom u devetomilionskom kineskom gradu Wenzhou na jugu Kine, omiljenom liku u Vlasotincu, kome su "kumovi" Vlasotinčani dali ime - Dragan.

- Uf, skoro da sam i zaboravio na svoje pravo ime jer me i sin i supruga oslovljavaju kao Daragana - priča Kinez na "čistom" vlasotinačkom, sa - gi, ge, ga gu, i kvo.

Foto: jugmedia.rs

Iz Kine je u Srbiju došao 2003. godine, u Aleksinac, kod svog zeta koji je tada imao prodavnicu. Malo je prošetao kroz južnu Srbiju i Vlasotince izabrao za svoj biznis. U centru je otvorio radnju, najprometniju trgovinu u Vlasotincu, uknjižio sebe kao privrednika i stekao veliki broj prijatelja.

- On je jedan od najomiljenijih likova u Vlasotincu. Ovde ima još 4 kineske porodice, ali s njima se meštani ne druže. Dragan je drugačiji od ostalih sunarodnika, veseo, komunikativan, naučio je srpski jezik, čak ni padež ne pogreši, a ponaša se kao pravi Srbin jer je spreman da priskoči u pomoć svakoga momenta - priča Zoran Micić, poznati vlasotinački fotograf.

- Veliki broj mojih poznanika iz Kine, iz Vlasotinca, Leskovca, sa juga Srbije je otišao put Latinske Amerike. Ja ne mislim da idem odavde. Ovde je narod ljubazan i gostoljubiv, mesto je malo i mirno, a posao ide solidno - priča Dragan.

Kada je polazio iz Kine, u njegovom rodnom, uvek toplom, gradu je vladalo siromaštvo. Danas, kaže, situacija je mnogo bolja, ali je život tamo postao skup. Njegove dve starije devojčice su se vratile u Kinu, kod babe i dede, zbog škole, a sin Đole je u Vlasotincu i druži se i igra sa srpskom decom.

Kupio je drva za ogrev i kao svaki vlasotinački domaćin, sprema se da ih iseče i skladišti.

- Moja supruga i ja jedemo ono što jedu Vlasotinčani jer smo se naučili da spremamo njihova jela, spremamo zimnicu, posebno obožavamo kiseli kupus i turšiju, pijemo što i oni i živimo kao oni, s društvom. Ovde smo našli sebi kutak. Samo nam nedostaju ćerke, veoma - priča Jin – Dragan, kome u tom trenutku malo zasuze oči.

U njegovoj radnji prodaje se sve „od igle do lokomotove“, kaže i nema tog artikla kojeg Dragan nije u stanju da nabavi, pa makar mu to oduzelo ceo dan.

(Telegraf.rs)