U SRBIJI POSTOJI POSEBAN JEZIK koji razumeju SAMO stanovnici JEDNOG mesta!

U Srbiji postoji selo Dublje, u okolini Svilajnca, gde se govori poseban, dubljanski jezik. On samo malo "liči" na srpski, ali ako pažljivo slušate, zapravo ništa ne možete da razaznate.

Preporučujemo

Liturgija ipak služena u Mušutištu (FOTO)

Uslov da se udam za Vesnu iz Dublja bio je da naučim dubljanski jezik. Dok sam ga učio, pojeo sam ar gibanice, što mi je bio diplomski rad. Govori ovako, više u zbilji, nego u šali se Žika Stanojlović, Gala, rodom iz obližnjeg Radašina, jedan od 72 zetova na mirazu, po čemu je ovo selo jedinstveno u svilajnačkoj opštini. Najsmešnija rečenica, mu je, kaže, bila "zele mi zeleto iz zeljata", što znači - uzeli mi kupu iz kupusare, pišu Večernje Novosti.

NASLOVNE STRANE DANAŠNJIH NOVINA: Prelistavanje štampe za 29. avgust 2016.

Simeon Stojanović (85), najstariji prizetko, kaže da ovim neknjiževnim jezikom govore najstariji meštani Dublja, koje se zaselilo daleke 1798. godine, od sedam porodica iz Velikog Izvora kod Zaječara.

- Oni su doneli velikoizvorski jezik, koji smo mi malo promenili, pa je on sada mešavina bugarskog, makedonskog i srpskog. Mada ima i turcizama. Kako si, na primer, kaže se: Ksi, bre - kaže Siomeon za, Večernje Novosti.

Foto: Telegraf

"TO NIJE NASILJE, ON JE UDARIO SVOJU ŽENU": Da li je u Srbiji normalno da vas dečko - MALO OŠAMARI?

Milica Ivanović dodaje da se izvornim jezikom govorilo i u bugarskom selu Golem Izvor. Poslednja generacija koja je od predaka učila dubljanski jezik rođena je 1970. godine. Dolaskom velikom broja miradžija jezik je počeo da se gubi, tako da njime danas govori desetak odsto meštana. Pored toga, deci je bilo teško kada pođu u školu, jer nisu znala srpski jezik, ali je to, s druge strane, bilo dobro, jer ona pričaju gramatički pravilnije od dece iz svih okolnih sela, koja su maternji jezik učila od svojih ukućana.

PRAVI REKORDER! Martina može da popije čak pola litre piva za 3,74 sekunde! (FOTO)

- Jezik nema pismo, a postoje i slova kojih nema u srpskoj azbuci. Veoma je bitan i pravilan naglasak, jer u protivnom menja smisao nepravilno izgovorenih reči. Imali smo i svoju narodnu nošnju, ali više ne postoji kulturno-umetničko društvo koje bi negovalo naše igre - kaže Milica i dodaje da iako u njenoj porodici nema Srba, razgovaraju na srpskom, kako ne bi morali da uče vlaški zbog njene majke Ljubice, makedonski, kojim govori Ivičina majka Vidosava, a najžalije joj je što njena deca Katarina i Ksenija ne znaju dubljanski, jezik mesta u kome žive.

Foto: Telegraf

Raseljeni Srbi otvoreno posle incidenta u Mušutištu SLOŽILI SU SE OKO JEDNE STVARI! (FOTO)

Dubljanke su nekada nosile dugačke košulje s vezom na grudima i rukavima, opšivenim čipkama. Preko bi opasale kanice, a preko košulje oblačile su plišani, srmom izvezen jelek. Neke su nosile i kecelje na kojima bi izvezle ime i prezime. Obuvale su vežene opanke i zabrađivale se maramama. Nisu se češljale po nahođenju, već je frizura označavala status žene. Devojčice su imale vitice niz leđa, udavače su nosile punđe, mlađe fesove, a sredovečne i starije žene imale su marame.

DA LI VAS SKENERI NA AERODROMIMA I U SUDOVIMA OZRAČE KAD PROĐETE KROZ NJIH? Evo šta kažu stručnjaci!

Ove običaje, kao i dubljanski rečnik, zapisao je Dragoslav Netković, svojevrsni hroničar ovoga kraja, koji, nažalost, nije uspeo da završi knjigu, jer je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Njegov sin Nenad ponosno čuva očev rukopis.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje Novosti)