Ćerka Zorana Radmilovića otkriva kakav je njen otac STVARNO bio kad se ugase svetla pozornice! (FOTO) (VIDEO)
Zoran Radmilović (1933-1985) bio je legenda srpskog glumišta. Igrao je sa istim uspehom i u pozorištu i na filmu. Bio je najspontaniji improvizator na sceni, a i danas se prepričavaju njegove uloge, kojima je na genijalan način pokatkad odstupao od scenarija i time se upisao na spisak najboljih glumaca svih vremena na našim prostorima.
Po očevoj želji upisao je Pravni fakultet i napustio ga posle dve godine. Potom upisuje Arhitekturu, pa Filološki. Kada se uporedo sa drugim studijama oprobao u KUD "Ivo Lola Ribar", odlučio je da napusti studije engleskog jezika i da se posveti glumi. A sve ostalo je istorija.
SEĆANJE NA LEGENDU: U susret festivalu "Dani Zorana Radmilovića" u Zaječaru!
I to istorija koja se rado priča i prepričava. Pokatkad i netačno. Često i emotivno.
Imao je svakom novom ulogom drugačiji karakter. I davao je tim običnim ljudima pečat nezaborava – u tome je bila tajna njegove maestralnosti.
SEĆANJE NA LEGENDU: 30 godina bez velikog Zorana Radmilovića (VIDEO)
Želeli smo da upoznamo Zorana Radmilovića onakvog kakav je stvarno bio, želeli smo da saznamo kakve su mu bile navike i kakva mu je bila narav jer se to, kao i kod svih pravih glumaca, nikako ne može zaključiti po onome što je igrao.
Kontaktirali smo sa njegovom ćerkom Anom Radmilović (1974), istaknutom novinarkom i spisateljicom, koja je diplomirala glumu u Novom Sadu. Ana je godinama zapaženi izveštač o događajima sa Kosova, ima preko 2.000 autorskih tekstova na razne teme. Njene su knjige "Zalažem se za laž" (2009), "Kad je svet imao brkove" (2011), "Tezge, pumpe, u brdima manastiri" (2012), "Žena bez horoskopa" (2014).
Da li je postojala neka profesija kojoj se Zoran Radmilović, pored glume, divio?
Iz nekog razloga bio je fasciniran dirigentima, divio se i atletičarima.
Da li je imao neki omiljeni citat ili neki životni moto koji je često ponavljao?
Ne sećam se da je ikoga citirao osim svog oca. U trenucima kada se "kajao" što je glumac, ponavljao je kako mu je otac lepo govorio da bude pravnik i kako je mogao da bude i sjajan hirurg. Da, često je ponavljao, kad god je trebalo negde da se putuje ili da se bilo šta desi, "u ime Boga", "Bože zdravlja" i tome slično. To se ne bi dalo nazvati citatom, ali eto, to sam zapamtila. Tako je i pisao u svojim dnevnicima.
U Srbiji je izuzetno važno zauzeti stranu, te nas zanima da li je gospodin Radmilović bio Zvezdaš ili Partizanovac?
Pratio je sport, navijao za "Partizan", gledao Olimpijade, naravno. Svako malo je donosio odluku da će da trenira, rekreativno, fudbal. Nije baš bio dosledan, ali je vrlo revno pratio.
Kakav je bio kad se ugase svetla pozornice?
Bio je uvek ozbiljan, jako duhovit, blag ali ozbiljan. ja ga tako pamtim.
Svojom knjigom "Kad je svet nosio brkove" dočarali ste genij Zorana Radmilovića. Koliko se sve promenilo otkad svet ne nosi brkove?
Pa svet je odavno ćosav, ali se mnogi rado sećaju brkova. Brkovi simbolišu svašta, posebno u našem narodu, nema to veze s nekom mačo kulturom i tome slično. Ja ne pamtim oca iz dana bez brkova, a bio je lep i bez njih, svedoče ljudi i slike.
"MANDA" UMESTO "BOŠKO BUHA": Peticija za promenu imena pozorišta, SLAŽETE LI SE VI SA OVIM?
Kako pamtite taj period?
To je neko sećanje na sigurnost, ali i na svet gde je bilo važno biti pošten, imati čast. On je imao čast, a imao je i brkove. A ja 11 godina kada sam ga izgubila. Otud je ta knjiga takva ("Kad je svet imao brkove"). Pisano je s tog nivoa sećanja. To je lična priča, pisala sam je kad sam se vratila s Kosova - odakle sam izveštavala i posle onog... ajde sad da ne budem neljubazna, ali posle tog sveta imala sam snažnu potrebu da se setim odakle sam ja,
Da li je bio svestan razmera svoje slave?
Nisam ja ni bila svesna, kao dete, njegove slave. Mislila sam da je to uobičajeno, samo - eto, njega malo nervira kad nam stalno prilaze.
Zoran Radmilović ostaće upamćen po svemu što je radio, po svim skrivenim talentima koji su ga sačinjavali i koji su od njega napravili gospodina koji je obeležio čitav jedan vek. U vekovima koji dolaze ljude kao što je on bio ne smemo zaboraviti.
Malo je poznata činjenica da je pisao poeziju. Njegovom pesmom "Oduvek sam se plašio da ti tepam" generacije muškaraca slikaće ljubav.
Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.
(Tanja Milanović)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
G1ŠKA
Legenda,nas Radovan III
Podelite komentar
Krsto
Bekim Fehmiju je kriknuo"Zoran je bio covek"
Podelite komentar
Cile
Ipak kao "Kralj Ibi" ! Od te predstave on postaje Legenda.
Podelite komentar