RTB Bor očekuje otpis 900 MILIONA DUGA! (FOTO)

Od 1,25 milijardi evra ukupnog duga RTB-a Bor, stari je "težak" oko 900 miliona evra! U tih 900 miliona evra, zaduženih pre 2000. godine, skoro polovina otpada na Londonski i Pariski klub poverilaca, čak 408 miliona evra.

Preporučujemo

- RTB nije u stanju da vrati dugove iz prošlog veka i to mora jasno da se kaže. Može i mora da vrati oko 350 miliona evra kreditnog zaduženja za novu topionicu i kupovinu rudarske opreme. UPPR-om se diskontuje 90 odsto starog duga, a zadržavaju sva dugovanja koja imaju državnu garanciju ili drugi vid obezbeđenja (hipoteka, ručna zaloga), sa obavezom da se u stoprocentnom iznosu vrate RTB - tvrdi generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

DESILO SE ČUDO: Tik ispod topioničkog dimnjaka - RODILA PRVA TREŠNJA, dokaz da vazduh nije OTROVAN! (FOTO)

Jedini način da se Rudarsko-topioničarski basen Bor izvuče iz statusa restrukturiranja, a pritom ne povuče sa sobom u bunar čitav grad, pa i celu Timočku Krajinu, kako tvrdi Spaskovski, jeste usvajanje i sprovođenje Unapred pripremljenog plana reorganzacije preduzeća. Taj plan bi, u krajnjem ishodu, imao novo privredno društvo, jedan jedinstveni RTB Bor. Njemu bi u zadatak ostalo da za osam godina izmiri 10 odsto starih dugova prema svim neobezbeđenim poveriocima i da, pritom, uredno izmiruje i sve tekuće obaveze. Sagledavanja kompetentnih konsultantskih kuća pokazala su da je to moguće i da UPPR može da bude recept za uspešno novo privredno društvo – RTB Bor.

Foto: RTB Bor

- UPPR-om se, zapravo, diskontuje 90 odsto starog duga, a zadržavaju sva dugovanja koja imaju državnu garanciju ili drugi vid obezbeđenja (hipoteka, ručna zaloga), sa obavezom da se u stoprocentnom iznosu vrate. Kada se ova formula ukrsti sa projekcijom proizvodnje do 2023. godine, koja je urađena i revidovana, u konačnom rezultatu dobija se plus, odnosno likvidan RTB Bor - smatra Spasovski i dodaje:

U OČEKIVANJU PRAVNE ZAŠTITE OD PRINUDNE NAPLATE POVERILACA: RTB Bor predao UPPR Privrednom sudu u Zaječaru

- Težak teret istorijskih dugova iz perioda prošlog veka RTB Bor danas ne može da vrati. To treba jasno reći i pritom naglasti poreklo tih dugova. Jer, dug je dug, nastao on devedesetih na parčetu papira u nekoj kafani, a ima i takvih dugova, ili u sali na poslovnom sastanku. Svejedno! Sve to je uvedeno u basenske poslovne knjige, pa i ta nekorektna, na parčetu papira zadužena kamata, ili otplata nevraćenog bakra 1,25 dolara po toni za svaki dan.

Foto: RTB Bor

Dugoročni krediti za investicije iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca u iznosu 408 miliona evra bili su krediti za opremu i postrojenja koja danas više nisu u funkciji, kao uostalom ni rudnik za čije potrebe je kredit uziman. Borski kop ne radi već 20 godina! Šta se dogodilo? Desila se ta 1992. godina, kada su uvedene sankcije tadašnjoj Jugoslaviji i kada je država donela odluku o prestanku izmirenja obaveza prema kreditorima iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. Od tada je na taj dug samo rasla kamata i zato on danas "košta" 408 miliona evra! Valja reći i to da RTB Bor nikada nije dobio nikakav popust u odnosu na aranžmane postignute sa tim kreditorima jer nije bio državna firma, niti korsnik budžeta.

POTREBNO 30 MILIONA EVRA ZA STABILIZACIJU: RTB Bor-u potreban obrtni kapital za razvoj rudarstva (FOTO)

Foto: RTB Bor

- Zbog svog statusa društvenog preduzeća, RTB je bio izuzet iz akcije otpisivanja ovih kredita, po kasnijoj državnoj uredbi – objašnjava zamenica generalnog direktora za ekonomiku, marketing i finansije Mirjana Antić.

BORSKI METALURZI POVEĆALI PRERADU I POJEFTINILI PROIZVODNJU: Više bakra, bez dinara ulaganja!

U 900 miliona evra starog duga ubraja se, kako kaže Antićeva, i onaj koji je vezan za isporuku bakra, odnosno povraćaj bakra koji se nikada nije desio, tako da RTB Bor grčkom "Mitilineosu" i londonskoj Standard banci duguje 9.000 tona bakra. U to vreme cena "crvenog metala" bila je 1.400 dolara za tonu, a danas tona vredi 4.600 dolara. Ne računajući kamate, pa na njih i one zatezne, ovaj dug "težak" je neto 41,5 miliona dolara.

Foto: RTB Bor

- Kada se sve sabere, RTB ima 900 miliona evra starog duga koji ne može da nosi i oko 350 miliona evra tekućih obaveza, a najveća su kreditna zaduženja za novu topionicu i fabriku sumporne kiseline, kao i za kupovinu rudarske opreme. Tih 350 miliona evra se može i mora vratiti, posebno deo za koji je država dala garanciju – tvrdi Spaskovski.

Ukoliko se UPPR usvoji, a nema razloga da tako ne bude, to znači da će na ročištima zakazanim 6. i 7. jula više od 50 odsto poverilaca kojima kompanija duguje, a tu su banke u stečaju, Agencija za osiguranje depozita i ostali državni i komercijalni poverioci, dati saglasnost da budu namireni onako kako to UPPR predviđa.

Foto: RTB Bor

- Od momenta usvajanja UPPR-a, kada dokument bude pravosnažan, RTB Bor ima rok 14 dana da izmiri obaveze iz kategorije javnih prihoda nastalih u poslednjem kvartalu pre "presečnog datuma". U ovom slučaju, to su obaveze iz prvog kvartala 2016. godine, pa će sve one neizimirene, a zatečene 31. marta 2016. godine morati da se plate u tih 14 dana nakon usvajanja UPPR-a. A, to je 660 miliona dinara – kaže Mirjana Antić.

To je, pored tekućih, jedina obaveza koju RTB Bor mora da izmiri odmah nakon usvajanja UPPR-a. Od tada, naime, počinje da teče grejs period od godinu dana, kada se dug ne vraća.

- Plaćanje krupnih neobezbeđenih obaveza ide sa grejs-periodom 12 meseci i mi za to vreme moramo stabilizovati proizvodnju jer će nam ona biti garancija za izmirenje svih obaveza. Uradili smo projekciju do 2023. godine i izračunali da RTB to može vratiti. Ipak, pošto smo kompanija koja se prostire na 115 kilometara, od "Cerova" do Majdanpeka, moramo se "utezati", a za tako nešto neophodna su finansijska sredstva. UPPR-om su, zato, predviđene i mogućnosti komercijalnog partnerstva sa "Majdanpekom" i strateško partnerstvo za kompleks "Cerova".

Dugoročno gledano, RTB preko države mora da potraži strateškog partnera. Jedino je taj put onaj koji vodi u izvesnu budućnost. Zašto? Da bi se razvijalo rudarstvo i proizvodilo više domaćeg koncentrata, a tako povećavala dobit – zaključuje Blagoje Spaskovski.

(Telegraf.rs)