PET'O SU ME ZVALI KAD SAM BIO MALI: Kada ste poslednji put videli MAČO PEVCA koji ovako "kljuca" koke! (FOTO)

U Kragujevcu je proteklog vikenda održana berza ptica i sitnih životinja, na kojoj su dominirali petlovi raznih rasa. Kako je berza održana na kilometar od centra grada, kraj jezerceta Bubanj, mnogo varošana iz okolnih zgrada probudilo je kukurikanje stotinak petlova, na svaki minut.

Preporučujemo

Toliko kukurikanje mnoge je nateralo da se zapitaju kada su poslednji put videli petla u punoj snazi, onakvog kao iz čuvene Balaševićeve pesme.

- Im'o sam strašnog petla, bio je pravi đavo" petlova danas je malo, jer se oni u uzgoju na farmama ubijaju još kao pilići pošto ne nose jaja, ne goje se brzo i nikada ne mogu imati na grudima mesa kao koke. "Na kiši i na vetru, uvek je stajao pravo" petlova danas ima samo u seoskim dvorištima, daleko od gradova.

Zbog svega toga, sa berze ptica i sitnih životinja Telegraf donosi fotografije najlepših petlova, ukrasnih, onih koji nikada neće biti zaklani i kupuju se da bi ulepšavali dvorišta i kukurikali.

Foto: Telegraf

Jugomir, Nenad i Saša na berzi u Kragujevcu su izložili ogromne gizdave petlove i njihove koke. Zaječarci su uzgajivači ukrasne živine-crvenog italijana, banatskih gološijana, tigraste kokinkine, srebrne brame. U pitanju su petlovi visine male dece, a brama raste i do 60 centimetara. Grdosije su vrlo pitome.

- Petlovi imaju i po sedam i osam kilograma, veliki su i vrlo ponosni na svoje perje, malo koja kokoška se ovako pokazuje unaokolo - kaže Jugomir.

Foto: Telegraf

Kao da je neko od svega hteo da napravi šalu, preko puta Zaječaraca svoje su kokoši izložili Kragujevčani Pantovići, ali ove staju na dečiju šaku. Visoke su oko 20 centimetara. U pitanju je ukrasna živina holandska beloćubasta patuljasta.

Foto: Telegraf

- Odrasla živina je teška do 800 grama, ali, što je neobično, mnogo jaja nose. Pet ovih minijaturnih kokica može svakoga dana da snese dovoljno jaja za četvoročlanu porodicu. Ove koke imaju svilenkasto perje, a jedini neprijatelj im je blato i kiša. Tada im se perje ulepi, što neke može i života da košta. Neki se plaše da bi male kokoši mogle da budu žrtve mačaka, ali da ste videli kako petao ove rase napada mačku braneći svoje koke, bilo bi vam jasno da od mačijeg obroka u ovom slučaju nema ništa - kaže Dejan Pantović, kragujevački odgajivač.

Odgajivači ukrasnih petlova kažu da je kukurikanje koje je za vikend varošane probudilo bilo tako često jer su se petlovi zbunili i borili za prevlast, a bilo ih je mnogo. Kokošiji mužjaci kukuriču u svojim dvorištima dobro ustaljenim redosledom, prema starešinstvu.

Foto: Telegraf

Glavni petao uvek kukurikne prvi, a zatim se, u zavisnosti od mesta na društvenoj lestvici, oglašavaju redom svi ostali. Petlovi kukuriču kako bi obeležili svoju teritoriju, "blagovremeno" upozoravajući eventualne suparnike. Ovakav red petlovi uspostavljaju na starinski način - tučom. Najjači pevci tako imaju prvenstvo u pristupu hrani, damama i izboru mesta u kokošinjcu.

- Kada je reč o damama, petlovi su prevaranti. Da bi osigurao vernost koke koju je oplodio i sprečio da je oplode i njegovi konkurenti, petao često glumi parenje. On se ponaša isto kao tokom "pravog" parenja, samo što izostane izbacivanje sperme. Time on sprečava ženku da potraži još nekog partnera. Pokazalo se da su kokoške koje su doživele "kobajagi" parenje sledeća dva dana bile nezainteresovane za nova. Na taj način petao kontroliše svoje žene -  rekao je za Telegraf uzgajivač koji je na molbu da se predstavi rekao "neka, nije to za moje godine".

Foto: Telegraf

Odgajivači kažu da se ćud petlova ne menja u zavisnosti od veličine, te da je na jednog petla najbolje pustiti maksimalno do tri koke, jer što ih je više to petao teže može da postigne, odnosno manji je procenat oplodnje.

Ovu berzu organizovalo je Udruženje za zaštitu i odgoj ptica i sitnih životinja "Štiglic" Kragujevac. Dalibor Portić, potpredsednik udruženja, takođe uzgajivač dobrih petlova, kaže da se osim organizovanja izložbi i berzi, udruženje bavi i edukacijom stanovništva, ne o petlovima već o retkim zaštićenim pticama.

(Marija Raca)