Milenko Pavlović imao je 40 godina kada je poginuo: SRPSKI HEROJ otišao je braneći nebo iznad Valjeva (FOTO)

"Moj sin i danas da je živ učinio bi isto. Zamenio mlađeg od sebe. Takav je bio moj sin, moj heroj.Bio je spreman da pogine za svoj narod i zemlju. Takav je bio moj sin, moj heroj."

Preporučujemo

Ovako počinje ispovest Radmile Pavlović (80), majke pukovnika Milenka Pavlovića, koji je poginuo pre 17 godina braneći nebo iznad Valjeva. Radmila crnjinu ne skida još od 4. maja 1999. godine, kada je ostala bez sina. U rodnoj kući pilota Pavlovića u Gornjem Crniljevu kod Osečine, u sobi u kojoj je odrastao stoje njegove iniforme, knjige, stare fotografije i lične stvari.

- Svako jutro kad ustanem prvo uđem u njegovu sobu. Izljubim sve njegove slike, isplačem i krenem nešto da radim. Kada je pogunio, mislila sam da neću preživeti ni ja. Molila sam Boga svaku noć da me uzme i odvede kod njega. I dan danas kad legnem svaku noć kao da čujem njegove korake i sve se nadam da je ovo bio samo ružan san i da će mi moj sin ponovo pokucati na vrata - priča majka srpskog heroja.

Foto: Telegraf

Majka kaže da je Milenko od malih nogu samo u nebo gledao i da je maštao o tome da jednoga dana poleti.

- Knjiga mu je išla od ruke, a u isto vreme nije se libio ni seoskog posla. Pamtim sve, od trenutka kada smo ga pratili u Mostar na akademiju, kako maše iz šaraga, do poslednjeg susreta, ovde ispred kuće. Rat je već počeo, došao je samo na kratko da nas vidi, već je seo u kola da krene, a onda naglo izašao, ćutke mi prišao, snažno zagrlio i poljubio. Kao da je hteo da kaže "mama, ovo je poslednji poljubac" - seća se Radmila.

Pavlovićevo rodno Gornje Crniljevo odužilo mu se tako što njegovo ime nose fudbalski klub i lovačko udruženje, u Osečini njemu je posvećeno odeljenje muzeja, a u seoskom memorijalnom centru njegov drug od rođenja Ljubiša Isailović brine o stvarima koje je pilot poneo na svoj poslednji let, među kojima su Milenkova kaciga, pištolj i mobilni telefon.

Foto: Telegraf

- Od kolevke pa do groba, to je naša priča. On pilot, ja seljak, ali ceo život provedosmo zajedno jer odavde nikad nije ni otišao već se stalno vraćao i uvek je bio jedan od nas. Voleo je život, društvo, sport, lov, sve nas. Samo su se njegova hrabrost i sposobnost merili da količinom ljubavi koju je imao za svoj zavičaj – kaže Ljubiša.

Milenko Pavlović je imao 40 godina kada je poginuo. Iza sebe je ostavio sinove Srđana i Nemanju i supruga Slavica. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom ali, iako je postojalo više inicijativa, država ga ni posle 17 godina nije proglasila narodnim herojem.

(Slađana Stevanović)